Stedljive Kuce

It is currently Wed Apr 16, 2014 7:22 pm

All times are UTC + 2 hours [ DST ]



Welcome
Welcome to stedljivekuce

You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. In addition, registered members also see less advertisements. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today!




Post new topic Reply to topic  [ 9 posts ] 
Author Message
 Post subject: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Fri Aug 06, 2010 9:16 am 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
U ?asopisu KGH ("Klimatizacija - Grejanje - Hla?enje") broj 3/1987 na strani 57 postoji ?lanak "Prilago?avanje seoske ku?e radi pasivnog koriš?enja Sun?eve energije" ?iji je autor Safet Fazli?, dipl. ing., RO "14 decembar", OOUR "Termomont", Beograd.

Imam kopiju tog ?lanka, ali nemam skener da bih to preneo u elektronskom obliku na ovaj forum.

Naime, radi se o "...ku?i koja nije najpovoljnije orijentisana (najpovoljnija orijentacija je prema jugu), ali je izborom pogodnog sistema i optimalnim postavljanjem elemenata...." donekle je nadokna?en taj nedostatak.

Zna?i, problem orijentacije pri adaptaciji postoje?ih objekata se rešava od slu?aja do slu?aja, a dok se pri gradnji novih objekata njih treba orijentisati prema jugu.

Stepen odstupanja od juga (0 stepeni) prema zapadu (ili istoku) i procentualno smanjenje mogu?nosti koriš?enja Sun?eve energije

0 stepeni (jug).................................100% primljena Sun?eva energija

10 stepeni (jugo-zapad ili istok)............ 98% -//-

20 stepeni (jugo-zapad ili istok)............ 93% -//-

30 stepeni (jugo-zapad ili istok)............ 88% -//-

40 stepeni (jugo-zapad ili istok)............ 79% -//-

50 stepeni (jugo-zapad ili istok)............ 70% -//-

60 stepeni (jugo-zapad ili istok)............ 59% -//-

70 stepeni (jugo-zapad ili istok)............ 49% -//-

80 stepeni (jugo-zapad ili istok)............ 41% -//-

90 stepeni (zapad ili istok)................... 34% -//-

Zna?i, toleranciona odstupanja orijentacije zgrade prema jugu je u okviru ugla + ili - 30 stepeni.

Na severnoj hemisferi, bitno je da se pri izgradnji odn. adaptaciji objekata treba gde god je mogu?e obezbediti minimalne preduslove za bolju štednju energije kao što su:

- bolje izolovani zidovi na severnoj strani objekta

- manji broj otvora i staklenih površina na severnoj strani objekta

- sadnja ?etinarskih drve?a ili izgradnja funkcionalnog nasipa na severnoj strani objekta da predstavljaju barijeru naletima hladnih severnih vetrova

- ve?e dobro izolovane staklene površine (duplo staklo) graditi na južnoj strani objekta radi boljeg prodora sun?evih zraka u prostorije, a samim tim i njihovo zagrevanje

- Bolja izolacija zidova, tavanice i podruma

- sadnja listopadnog drve?a na južnoj strani objekta kako bi leti predstavljale barijeru toplotnom dejstvu sun?evih zraka na objekat

http://www.majstorije.info/?p=184


You do not have the required permissions to view the files attached to this post.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Fri Aug 06, 2010 9:32 am 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
Pasivna ku?a – skupi idealizam ili ekonomi?na ekologija?

Još pre nekoliko godina mislilo se kako je nemogu?a ušteda energije od 90 % inovativnom i modernom tehnikom gradnje. Danas, nekoliko ve? dovršenih projekata – pasivnih ku?a – pokazuju kako je ta vizija ve? realnost.

Npr. u Nema?koj od 01. jula 1999. program za podsticanje pasivnih ku?a, koji provodi kreditna ustanova za obnovu (kfw) zamenila je podsticaje za nisko energetske ku?e. Zbog ovih kredita s niskim kamatnim stopama ekološka alternativa pasivna ku?a postala je zanimljiva i po pitanju ekonomi?nosti.

Pasivna ku?a – razlike u vezi nisko energetske ku?e

Pasivna ku?a razlikuje se od nisko energetske ku?e:

• Kompaktni na?in gradnje

• Optimalna izolacija spoljnih delova kao zida, krova i poda

• U-vrijednost, manji je 0,15

• Staklo, koje ne propušta toplotu s Uw-vrednosti manjom 0,80 W/m2k na svim prozorima

• Ne postoje mostovi toplote konstrukcije za gradnju

• Orijentacija prema jugu i nepostojanje senke objekta

• Veliki prozori na južnoj strani, koji maksimaliziraju dobitak solarne energije

• Apsolutno vazdušno-nepropusni oklop objekta

• Visoko efikasni, kontrolisani ure?aj za osvežavanje sa povratkom toplote

• Upotreba regenerativne energije, kao npr. solarne

• Nema potrebe za posebnim, aktivnim sastavom grejanja

• Upotreba ku?nih ure?aja, koji štede energiju

• Upotreba izmenjiva?a toplote zemlje

• U pore?enju sa nisko energetskom ku?om ušteda energije i do 80%

Pasivna ku?a – kada ku?a može dobiti taj naziv?

Kako bi se nazvala pasivnom ku?om, njena godišnja potreba za toplotom ne sme iznositi više od 15 kWh/(m2a), što od prilike iznosi 1,5 litara ulja/m2 površine za stanovanje po godini. Usporedimo li to sa standardom gradnje novih zgrada osamdesetih godina (cca. 220 kWh/m2), vidi se o?igledno smanjenje. Primarna potreba grejanja, to zna?i grejanje uklju?uju?i pripremu tople vode i struje u ku?i sme iznositi maksimalno 50 kWh/m2.

U standardnim ku?ama dodatno se potroši otprilike 32 kWh/m2 za zagrejavanje tople vode i 26 KWh/m2 za struju u ku?i. Ukupna potrošnja energije pasivne ku?e niža je za 4 faktora od prose?ne potrošnje energije struje u ku?i i zagrejavanju tople vode u novim zgradama prema važe?im nacionalnim propisima.

Koliko je bitno smanjenje potrošnje toplote u ku?ama pokazuje studija prema kojoj se 77% ukupne potrošnje energije u doma?instvu troši na zagrejavanje prostorija.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Fri Aug 06, 2010 9:36 am 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
Pasivna ku?a – zašto graditi pasivnu ku?u?

Standard pasivne ku?e jeste pokušaj, smanjenja potrošnje energije i udovoljavanja novogradnje globalnim zahtevima da se pri tome poboljšao komfor stanovanja. Pruža osnovu kako bi se u novogradnjama preostala potrebna energija u celosti pokrila iz obnovljivih izvora energije.

1. Jeftinija osnova zbog toga, jer prema principu jednostavnosti stavlja se naglasak na komponente, koje zgrada ionako treba: Omota? zgrade, prozora i s aspekta higijene povoljnog automatskog provetravanja. Ukoliko se poboljšanje efikasnosti ovih komponenti dovede do te mere, da posebni sastav izlazne toplote nije više potreban, nastaje ušteda, koja poravnava troškove, koji nastaju pri poboljšanju efikasnosti.

2. Smanjenje gubitka prije maksimalizacije dobiti: osnovni princip pasivnih ku?a jeste, konsekventno spre?iti postoje?u toplotu da ne izlazi ka spolja (smanjenje gubitaka). Teoretski prora?un modela i prakti?na iskustva s mnogobrojnim projektima su pokazala, kako je takva strategija u zemljama srednje Evrope i podru?jima sli?ne klime mnogo efikasnija nego strategija, koja se bazira pre svega na pasivnom ili aktivnom iskoriš?avanju solarne energije.

Ku?a, koja vra?a toplotu

# Posebna obeležja "pasivne ku?e, koja vra?a toplotu" (Promene u pore?enju sa opisom pasivne ku?e)

# U-vrijednost za spoljni zid, pod i tavanica cca. 0,20 W/m2K

# Energetska nazivna vrednost (toplota za grijanje) cca. 10 - 20 kWh/m2a

# Sastav grejanja na nižoj temperaturi (podno grejanje – grejanje na zidu) ugra?uje se, kako bi pri pogrešnom koriš?enju i kod mogu?ih kasnijih nadogradnji i promena objekta, postojale dodatne rezerve grejanja.

# Temperatura vazduha, koji ulazi iznosi cca. 17°C a stanovnici ku?e istu percipiraju kao sveži vazduh.

# Dodatne ugradnje kod ku?e, koja vra?a toplotu jeste postavljanje rekuperativnog izmenjiva?a za izmenu toplote: upija sveži zrak preko celokupne površine izmenjiva?a i vazduh se pri tome pred zagrejava transmisijskom toplotom iz ku?e ili kada sunce zagreje solarnom toplotom.

# Ugradnja prozora pasivne ku?e, U-vrijednost < 0,80 W/m2K, g-vrijednost = 0,42

# Smanjenje struje u ku?i i pomo?ne struje na 18 kWh/m2 a upotrebom elektri?nih ure?aja i lampi koji koriste energiju efikasno.

# Primarna energija – nazivna vrednost, koja se može posti?i = 115 kWh/m2a (<120 kWh/m2a)


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Fri Aug 06, 2010 10:23 am 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
Savet kakva pasivna ku?a treba da bude da bi bila energetski efikasna i funkcionalna u odnosu na klasi?ne ku?e.

http://www.gds.rs/cms_images/pasivnakuca%5B2%5D.pdf


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Fri Aug 06, 2010 11:30 am 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
?lanak iz Hrvatske:

Zada?a budu?nosti u gra?evinskom sektoru ?e biti modernizacija starijih objekata

Uz savjetovanje o energiji do modernizacije

Jedna od važnijih zada?a budu?nosti u gra?evinskom sektoru ?e biti modernizacija starijih objekata, tu su politika, poduze?a za gradnju stanova, gra?evinski obrti i gra?evinska industrija složni. O potrebnom nivou kvalitete kod obnove fasada, prozora ili ku?no-tehni?kih postrojenja postoje opre?na mišljenja. Minimalni zahtjevi u pogledu mjera koje štede energiju navedeni su u pravilniku o uštedi energije (EnEV), kako bi moglo živjeti ugodno, energetski u?inkovito, ekološki osvješteno ne samo nekoliko sljede?ih godina, ve? dugoro?no.

Jer u svakom objektu su skriveni enormi energetski potencijali, koje svakako treba iskoristiti. Od visoko u?inkovitih ure?aja za grijanje do najmodernijih prozora, koji realiziraju više topline nego što je gube,postoje i razli?ite mogu?nosti sanacije energetski povoljno i sukladno budu?nosti stanovanja. Gdje u Vašem individualnom slu?aju leže najbolje mogu?nosti pokazat ?e energetska dijagnoza od strane ovlaštenog savjetnika za energiju. On ?e ve? unaprijed detaljno analizirati postoje?e stanje objekta i ure?aja za grijanje. Nakon toga ?e sastaviti savjetodavno izvješ?e, koje ?e sadržavati usporedbu postoje?eg stanja sa stanjem nakon izvršene sanacije odnosno predloženih mjera uštede energije. Osim tih radnji Vaš savjetnik za energiju Vas može savjetovati i o planiranju financiranja Vašeg projekta.

Toplinska izolacija. Više komfora i manje troškova

Dobra toplinska izolacija snižava troškove grijanja, pove?ava vrijednost nekretnine i štiti gra?evinsku supstancu objekta: Loše izolirani objekti za stanovanje ne samo da optere?uju Vaše nov?anike, ve? i ugrožavaju ugodu življenja pa ?ak i zdravlje stanara.

Za zdravu klimu prostora odlu?uju?u ulogu igra temperatura unutarnjeg zida: Ona smije biti maksimalno dva stupnja niža od temperature prostorije, u protivnom nastaje propuh. Naime topli zrak iz sobe hladi u kontaktu neizolirani, hladni zid i pada na dno prostorije. Kako bi se to uravnotežilo poja?ava se grijanje, što u kona?nici ne smanjuje efekat, nego samo zna?ajno pove?ava troškove.

Nedovoljna termoizolacija može ?ak ugroziti i zdravlje. Opasna plijesan napada žbuku i tapete na hladnim vanjskim zidovima. I unutarnja strana tih zidova se brzo hladi, te se tu kondenzira vlaga iz zraka. Niti najbolje grijanje nema šansu za ujedna?avanjem.

Bez toplinskih gubitaka kroz prozore

Prozori utje?u na potrošnju energije u jednom objektu na dva na?ina: s jedne strane puštaju tople sun?eve zrake u ku?u, s druge strane upravo tu se gubi puno topline. Cilj sanacije prozora leži upravo realizaciji energetski u?inkovite ravnoteže. Gubi li se puno ili malo topline krpz prozore odre?uju prozorska stakla i okviri.

Oba faktora su se posljednjih godina tehni?ki znatno poboljšala. Najmodernija varijanta stakala predstavljena je termozaštitnim izolacijskim staklima, koja imaju znatno bolja izolacijska svojstva od uobi?ajenih izolacijskih stakala s dvije staklene plo?e, koja su se koristila prije nekoliko godina. Ve? prema starosti i sanacijskom standardu jednog objekta možete na tržištu na?i sljede?e vrste stakala:

Termozaštitno-izolacijsko staklo: prostor izme?u pojedina?nih staklenih plo?a ispunjen je plemenitim plinom. Ti plinovi imaju nisku vrijednost toplinske vodljivosti te tako dobra termoizolacijska svojstva. Na unutarnjoj strani stakla okrenutog prema prostoriji nalazi se tanki, nevidljivi sloj plemenitog metala( uglavnom srebro). Taj sloj pušta u prostoriju kratkovalno zra?enje svjetlosti, a reflektira dugovalno toplinsko zra?enje iz prostorije opet prema unutra. Ova stakla imaju gotovo dvostruko bolja izolacijska svojstva od izolacijskih stakala- to zna?i i prepolovljeni utrošak energije i više ugode.

Izolacijska stakla: Dvije ili tri staklene plo?e spojene su nepropusnim profilom u razmacima od 20 do 30 milimetara. U me?uprostoru izme?u stakala se nalazi suhi zrak. Izolacijska stakla su se pojavila na tržištu gotovo prije 60 godina. Ona doduše nude bolju zvu?nu i termoizolaciju od stakala sa samo jednom staklenom plo?om, ali ih je s današnjeg aspekta ve? pregazilo vrijeme i ne smiju se koristiti niti kod sanacije, niti na novogradnjama.

Jednostavna stakla: Samo jedna jedina staklena plo?a koja dijeli vanjski zrak od zraka prostorije te su joj i izolacijska svojstva vrlo loša. Uporaba takvih prozora nije dopuštena niti kod sanacije niti na novogradnjama.

Bez adekvatnog okvira ne koriste i najbolja stakla

Prozorski okviri s velikom termozaštitom na raspolaganju su na tržištu od gotovo svih materijala.

Plastika: Najrasprostranjeniji su okviri od PVC-a, relativnos su povoljni, skoro pa ih ne treba održavati i jako su izdržljivi.

Drvo: Okviri od drveta su izrazito ugodni i imaju najbolja termoizolacijska svojstva.jedino što se moraju održabvati u pravilnim vremenskim razdobljima. Kod stru?og održavanja i njege mogu trajati iznimno dugo.

Prozori na pasivnim ku?ama: predstavljaju konstruktivno usavršene prozore s drvenim okvirima. Drveni okvir je osim toga poja?an izoliranom jezgrom od poliuretanske pjene, pluta ili mekanih vlakana. Tako su toplinski gubici smanjeni i za 50% u odnosu na uobi?ajene drvene okvire.

Spoj aliminija i drveta:Kod ove dvoslojne konstrukcije okvira iskorištena su sva pozitivna svojstva materijala. Drvo služi kao okvirni materijal, aluminijum kao vanjska jezgra postojana na vremenske utjecaje. Na taj na?in su okviri relativno lagani za održavanje.

Aluminij: takvi okviri zbog svojih loših izolacijskih svojstava nisu više suvremeni.

Novi prozor- zid mokar?

Kako bi nakon sanacije izbjegli neugodna iznena?enja, morate ve? unaprijed pedvidjeti sljede?e:

• Kod svih propusnih prozora vrši se izmjena zraka izme?u stana i vanjskog zraka, što kod ugradnje novih, nepropusnih prozora nije mogu?e. U kombinaciji s lošom termoizolacijom i nedovoljnim odzra?ivanjem to može dovesti do ošte?enja od vlage i stvaranja plijesni na vanjskim zidovima. Zato ima smisla izvoditi obnovu prozora paralelno s mjerama izolacije vanjskog zida. Ukoliko to nije mogu?e, mora se osigurati dovoljno provjetravanje preko novih prozora.

• Osim toga U-vrijednost stakala ne smije biti manja od U-vrijednosti vanjskog zida. I iz tog razloga je preporu?ljiva modernizacija i prozora i fasade.

Toplina da, ali molim sa štedljivim plamenom

Ne samo zbog eksplodiraju?ih cijena plina i nafte, nego iz zbog o?uvanja okoliša iplati se modernizirati Vaš ure?aj za grijanje.

Stara tehnika van

Moderni ure?aj za grijanje guta oko 40 % manje energenata od starog fosila u podrumu. Veliki dio energije se može uštedjeti tako da se zamjene pe? i kotao. Stari kotlovi nedovoljno koriste energente, uz to se stvaraju i veliki gubici pri transportu topline kroz objekat. Kod ve?ine ure?aja je integrirana i priprema tople vode. I tu se može izgubiti dosta energije, ve? prema tome koliko se u?inkovito voda zagrijava i kako se transportira.

Ve? je zastarjelo i grijanje na struju u akumulacijskim pe?ima. Jer da bi se proizvela struja potroši se znatno više fosilnih energenata, nego je to potrebno za direktnu proizvodnju topline.

Nova tehnika unutra: Današnjim standardima odgovaraju niskotemperaturni kotlovi ili moderni, visoko u?inkoviti kotlovi s ogrjevnom mo?i. Takvi kotlovi koriste toplinu iz ispušnih plinova te tako trebaju još deset procenata energenata manje od niskotemperaturnih kotlova.

Odabir energenata: Plin ili peleti su s aspekta zaštite okoliša najpogodniji. Kod rekonstrukcije uer?aja i prebacivanja s nafte na plin nastaju pove?ani troškovi.

Ispravna dimenzija

Ukoliko se u okviru sanacijskih mjera izoliraju cijela ku?a ili samo jedan njen dio ili se zamjenjuju prozori, onda grijanju treba manja snaga. To trebate stalno imati u vidu kod obnove Vašeg kotla za grijanje.

Obnovljivi izvori energije

Modernizacija grijanja može se koristiti za uporabu ne samo klasi?nih nositelja energije kao plin ili nafta. Obnovljive energije štede fosilne energente/goriva i smanjuju troškove grijanja. Mogu?a je uporaba sljede?ih tehnika.

Sun?eva energija:

I na našim geografskim širinama se može koristiti snaga sunca: Solar-termi?ki ure?aji preuzimaju ponajprije pripremu tople vode a u vrijeme izrazito sun?anih dana i jedan dio grijanja. Pomo?u foto-voltaik ure?aja se istovremeno proizvodi i struja.

Sprega energija-toplina: u ovom slu?aju se istovremeno proizvode struja i toplina, što je u?inkovitije i više ekološki nego kod odvojene proizvodnje. Mogu? je i priklju?ak na toplinsku mrežu, gdje se toplina dobiva iz toplana ili kao procesna toplina iz industrijskih postrojenja. Mogu?a je i decentralna uporaba sprege energija-toplina preko blok-toplana. To se može realizirati ili unutar naselja ili ?ak u obliku mini blok toplane u podrumu. U tom slu?aju možete akumulirati Vaš višak struje u mrežu.

Drvo: Vremenom se dobrim pokazalo grijanje drvenim peletima. Kao nus proizvod drvne industrije se strugotine od blanjanja i piljenja prešaju i isporu?uju se u tankovima ili vre?ama. Automatizirana tehnika ?ini grijanje peletima ugodnim: preko transportne trake se drveni peleti transportiraju prostorije za odlaganje u kotao: prednost za okoliš: prilikom sagorijevanja drveta se osloba?a onoliko CO2, koliko ga je drvo akumuliralo za vrijeme faze rasta. Moderni kotlovi za pelete su vrlo u?inkoviti i sagorijevaju bez štetnih emisija i štetnih tvari. Skladište za pelete može biti u podrumu ili kao silos za vre?e.

Toplinske crpke Elektri?ne toplinske crpke koriste energiju akumuliranu u okolišu besplatno. Crpe zrak iz okoliša, iz podzemnih voda, iz zemlje, kako bi u?inile vrijednom sun?evu energiju akumuliranu u njima. Tako mogu osigurati višestruko više topline u odnosu na one ve? uporabljene energije. Energetsku prednost ima i uporanba zemljine topline ili podzemne vode kao izvora topline te uporaba površinskog grijanja kao primjerice podno grijanje.

Lokacija

To ne mora uvijek biti podrum. Moderni kotlovi za grijanje su malih dimenzija, tihi i ?isti, mogu se postaviti i u kuhinju ili ispod krova. Prednost: kratka cijev za ispušne plinove.

Dimnjak

Prema svim pravilima uz obnovu ure?aja za grijanje mora se sanirati i dimnjak. Stari kamin ne odgovara modernom ure?aju za grijanje. Posljedica: u stari dimnjak se uvla?i nova cijev za ispušne plinove.

Raspodjela topline

Ne samo da se toplina mora proizvesti, ona se mora i raspodijeliti. Kako bi se pri tome izgubilo što manje energije, sve cijevi moraju biti izolirane. Kao razdjelnik topline je voda najpogodniji medij. Zbog toga su se dokazali upravo centralni sistemi grijanja i raspodjele toplom vodom, koji se sastoje od cjevovoda i radijatora odnosno grijnih površina.

Grijne površine

Osim konvencionalnih radijatora postoji i zidno i podno grijanje. Preko velikih površina zra?enja oni i pri relativno niskim temperaturama emitiraju ugodnu toplinu. Zato se izvanredno daju kombinirati s kotlovima s ogrejevnom mo?i, solarnim ure?ajima i toplinskim crpkama.

Termostatski ventili

Postali su vremenom standard i prema pravilniku o uütedi energije(EnEV) su i propisani. Pomo?u osjetnika se kontrolira temperatura prostora. ?im je dostignut stupanj podešen na ventilu, stopira se dovod tople vode. Tko želi može za regulaciju temperature ugraditi u pojedinim prostorijama centralnu upravlja?ku jedinicu.

Prolazna temperatura

Ve? prema dobu dana i vanjskoj temperaturi se prolazna temperatura kotla može podesiti tako da bude viša ili niža. Individualno podešavanje preko regulatora koji se programira je tako?er u današnje vrijeme standard.

Bez obzira koje su to?ke sanacije grijanja interesantne, važno je izna?i individualna rješenja. Kod modernizacije uvijek treba uzeti u obzir postoje?i sistem te tražiti najpovoljnije, tehni?ki kompatibilno rješenje. Važnu pomo? pri tome pružaju stru?njaci, koji daju prakti?ne savjete u pogledu energije.

Decentralni sistemi za pripremu tople vode

I danas su u uporabi u ve?ini ku?anstava decentralni sistemi za pripremu tople vode. Prednost tih sistema ?ine kratki vodovi, jer su uglavnom instalirani tamo gdje su potrebni. Zato se mogu instalirati i naknadno, jer nije potrebna ugradnja vodova. Investicijski troškovi za decentralne sisteme su uglavnom niski, troškovi potrošnje doduše nešto ve?i nego kod centralnih sistema. Osim toga ne mogu se priklju?iti solarni kolektori. U pojedina?nim slu?ajevima može i jedan decentralni sistem biti ekonomi?an, ukoliko su kotao za grijanje i mjesto uporabe(pipa) daleko jedan od drugoga. Savjetujte se s Vašim savjetnikom za energiju.

Kod decentralnih sistema su plinski ili elektri?ni proto?ni bojleri za kupaonu i tuš ekonomi?niji od spremnika tople vode. Za ispira? i umivaonik pogodni su mali elektri?ni bojleri, koji se uklju?uju prema potrebi.

Centralni sistemi za pripremu tople vode

• Kombinirani kotao koji nema spremnik, ve? zagrijava vodu kao kod proto?nog bojlera. Rabe se uglavnom za manje obiteljske ku?e ili etažne stanove. Može se priklju?iti više pipa(mjesta potrošnje), ali se ne može istovremeno koristiti topla voda.

• Kotao za grijanje sa spremnikom tople vode pogodni su za uštedu energije, ali i troškova. Topla voda se ovdje akumulira u dobro izoliranim spremnicima i služi za uporabu u kuhinji i kupaoni. Ovi sistemi se izvanredno mogu kombinirati sa solarnim ure?ajima.

• Cirkulacijski vodovi: Kod centralnih sistema vodovi mogu biti i duga?ki. Kako bi do pipe stigla stvarno vru?a voda, topla akumulirana voda stalno cirkulira kroz vodove, a pokre?e je elektri?na crpka. Ta crpka je vremenski upravljana, recimo no?u ili danju, kada nikoga nema kod ku?e, miruje. Kako bi se izbjegli daljnji toplinski gubici neophodna je dobra izolacija svih cijevi.

Uporaba obnovljivih energija

Novi sistemi s centralnim akumulacijskim sistemom mogu se izvanredno kombinirati sa solarnim ure?ajima. ?ak ako trenuta?no ne želite ugraditi solarni ure?aj, osigurajte svakako da Vaš novi ure?aj ima priklju?ak za solarnu tehniku.

Solarno-termi?ki ure?aji: Preko solarnih kolektora na krovu u ljetnom razdoblju uglavnom možete isklju?iti Vaš kotao za grijanje. Zimi osigurava predzagrijavanje vode i tako smanjuje troškove pripreme tople vode. Ukupni troškovi su zbog investiranja u ure?aj nešto ve?i nego kod modernog ure?aja na plin ili naftu. Ali s obzirom na ekološki aspekat i sve manje rezerve fosilnih energenata svakako predstavlja investiciju budu?nosti.

Toplinske crpke: Toplinska crpka za toplu vodu koristi ispušne plinove iz ure?aja za kontrolirano odzra?ivanje stana, koji se koriste u niskoenrgetskim objektima. One me?utim mogu oduzimati toplinu grani?nim prostorijama. Kao dodatni izvor energije koristi se elektri?na struja.

Vrijeme sanacije: Kada je najbolje sanirati? Obi?no to pitanje postavljaju vlasnici. Najbolje vrijeme za modernizaciju pripreme tople vode jeste vrijeme kada treba obnoviti i ure?aje za grijanje. Uporaba solarne energije se opet preporu?a u vrijeme kada je neophodna rekonstrukcija krova.

Svježi zrak za stan

U klasi?nim, ne saniranim starijim objektima odzra?ivanje se vrši samo od sebe: propusni prozori ivrata osiguravaju neželjeno permanentnu izmjenu zraka. Tako se naravno gubi toplina. Cijena: veliki troškovi energije i malo komfora stanovanja.

Sanacija pomaže. Prozori, zidovi i vrata su sada nepropusni- ali op?enito odzra?ivanju treba dati ve?e zna?enje. Što je ku?a bolje izolirana, to je odzra?ivanje važnije. Bez dovoljnog provjetravanja se na hladnim površinama kondenzira vlaga, izaziva neugodnu klimu u prostoriji i može dovesti do stvaranja plijesni i gljivica.

Ponekad pomaže klasi?no provjetravanje otvaranjem prozora, u svakom slu?aju se danas na tržištu nude odzra?ni ure?aji, odnosno odzra?no-ventilacijski ure?aji s rekuperacijom topline.

Odzra?ivanje preko prozora: Otvorite prozore nakon kuhanja i tuširanja, u protivnom bi trebalo svako malo provjetravati u pravilnim razmacima. To zna?i preko dana svaka dva do ?etiri sata širom otvrite prozore 5 do 15 minuta. Trajno provjetravanje zakrenutim prozorima se ne preporu?a, jer to s jedne strane košta topline i novaca, s druge strane suši zrak i izaziva prehlade. Za vrijeme provjetravanja svakako treba isklju?iti grijanje.

Jednostavni sistemi provjetravanja:mogu se jednostavno ugraditi u starije nekretnine. Kod njih se preko ventilatora usisava zrak iz kuhinje, kupaone i WC-a. Svježi zrak struji preko ventila, primjerice na vanjskom zidu ili prozorskim okvirima.

Odzra?no-ventilacijski ure?aji s rekuperacijom topline: štede energiju grijanja i troškove, jer kod ovih ure?aja topli zrak zagrijava hladni. Ure?aj je relativno skup( preko 5.000 €) i ima visoke zahtjeve u pogledu zrakonepropusnoti objekta. Kod sanacije starijih objekata se ovi ure?aji rijetko rabe, jer uglavnom nema dovoljno mjesta za cijevi.

Ure?aji su interesantni za alergi?are, jer štite od peludi, osim toga gradska buka ostaje vani. U principu treba razmisliti i o tome da odzra?ni sistemi dodatno troše struju. To?no se mora izra?unati progutaju li troškovi struje za pogon ure?aja ušte?enu energije.

I na vru?ini ostati cool

Ljeto je lijepo, ali ljeto i naporno. S jedne strane nas vesele vvisoke temperature i uživamo preko dana u bazenima, nave?e u vrtnim pivnicama. S druge strane može biti i jako naporno kada moramo raditi i spavati u prezagrijanim prostorijama. Pomo? pruža dobro podešeno hla?enje, jer i prevelika hladno?a ili propuh mogu imati suprotan efekat. Opet ste koncentriraniji, u?inkovitiji i možete bolje spavati.

Adekvatna veli?ina: Tko želi klima ure?aj unutar svoja ?etiri zida mora najprije znati koja mu snagu hla?enja treba i naravno za koje prostorije. Stru?njak ?e Vam izra?unati potrebe prema individualnim parametrima. Iskustveno pravilo kaže da je za privatnu uporabu dovoljno 60 watti po metru kvadratnom. U industrijskom podru?ju ovo iskustveno pravilo ne vrijedi, jer tamo na izra?un adekvatne snage hla?enja utje?e puno više bitnih faktora.

Izvedbe ure?aja za privatnu uporabu:

• Mobilni klima ure?aji, nude se u prodajnim gra?evinskim centrima, mogu se koristiti odmah, bez montaže
• Prozorski ure?aji ugra?uju se na zid
• Split ure?aji sastoje se od vanjske jedinice s ure?ajem za hla?enje i unutarnje jedinice koja vrši raspodjelu hladno?e

Glasni i skupi: Mobilni ure?aji i prozorski ure?aji predstavljaju za stanare manje zadovoljstvo, a više izazivaju ljutnju zbog visokih troškova energije, neugodnih zvukova i neugodnog propuha kojeg stvaraju. Split ure?aji zahtjevaju troškovno skupu instalaciju i oni troše dosta struje, koja se opet kompenziraju troškovima energije.

Energetski nivo: Zato je prilikom nabavke važno voditi ra?una o energetskom nivou. Postoje informacije o energetskoj ?inkovitosti ure?aja( A= jako dobra, G= manje u?inkoviti).

Energetski u?inkovite metode za hla?enje prostora

Ukoliko planirate modernizacijske mjere ve?eg obima svakako planirajte i energetski u?inkovito hla?enje prostora.

Pasivna ku?a: Dobra izolacija i odzra?ni ure?aj osiguravaju ljeti niske temperature. Ono što djeluje kod hladno?e-pomaže kod topline- kada je vani vru?e, u pasivnoj ku?i vlada ugodna hladno?a. Zahvaljuju?i dobroj vanjskoj izolaciji ljeti topli zrak ostaje vani.Odzra?ni ure?aji tako?er ne dopuštaju prodor toplog zraka u ku?u – aktivno kontinuirano odzra?ivanje ispunjava prostorije stalno svježim zrakom. Ali oprez: ure?aj za odzra?ivanje nije klima ure?aj, to zna?i zrak ne dolazi u direktan kontakt sa svježim zrakom.

Površinsko grijanje: Onaj tko zimi svoje prostorije zagrijava pomo?u površinskih sistema npr. podnim grijanjem- ljeti ih tako može rashla?ivati. Zimi se voda za grijanje zagrijava, dok po ljeti jednostavno hladna struji kroz vodove te tako aktivno rashla?uje prostorije. Sistem karakterizira niska potrošnja energije, jer se preko velikih površina brzo postiže i održava adekvatna temperatura prostorije.

http://www.gradimo.hr/Zada%C4%87a-budu%C4%87nosti-u-gra%C4%91evinskom-sektoru-%C4%87e-biti-modernizacija-starijih-objekata/hr-HR/11332.aspx


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Fri Aug 06, 2010 11:37 am 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
Pasivna ku?na tehnika i za starije objekte

Stara jezgra i nove komponente

Politika, gra?evinske tvrtke, gra?evinsko obrtništvo i industrija složni su u jednome: modernizacija fundusa starijih objekata predstavlja važnu budu?u zada?u u gra?evinskom sektoru. Još uvijek su podijeljena mišljenja o neophodnoj razini kvalitete kod obnove fasada, prozora i ku?no-tehni?kih postrojenja. Ve?ina vlasnika smatra da su sitni estetski popravci, kao novo li?enje fasade ili zamjena prastarog plamenika u kotlu za grijanje dovoljni za neophodne sanacijske mjere.

Pri tome je odlu?uju?e odmah kod gradnje uporabiti komponente pasivne ku?e prema današnjim standardima, misle?i pri tome na budu?nost, kako bi se na taj na?in optimalno iskoristili svi potencijali energetske u?inkovitosti.

Me?utim ve? postoje?i objekti se ne moraju odre?i prednosti koncepta pasivne ku?e.Zada?a energetski u?inkovite sanacije stare zgrade razlikuje se od energetski štedljive novogradnje samo u ?injenici dapostoje?a supstanca stare zgrade igra važnu ulogu. Stara supstanca ostaje i postaje pasivnom ku?om uporabom modernih principa. Primjeri pokazuju da se kod sanacije starog objekta komponentama pasivne ku?e mogu posti?i uštede energije izme?u 75 i 90 % .

Odlu?uju?i koraci za uštedu energije na ve? postoje?im objektima su:

• Jako dobra termoizolacija
• Toplinski mostovi potpuno reducirani
• Postignuta zrakonepropusnost
• Odzra?ivanje uz rekuperaciju topline
• Topli prozori i
• Inovativna ku?na tehnika

Potencijal uštede energije:

To su to?ne mjere koje su se dokazale kod energetski u?inkovite novogradnje. Razlika u odnosu na stare objekte leži samo u tome da se te mjere moraju planirati s ve? postoje?om gra?evinskom supstancom. Zahvaljuju?i razvoju energetski u?inkovitih komponenti u gradnji pasivne ku?e, iste se mogu rabiti i kod sanacije starijih objekata. Kod konzekventne sanacije s komponentama pasivne kuäe smanjuje se potroünja energija za otprilike desetinu.

Odzra?ivanje stana:

centralna zada?a upravo kod starijih objekata jeste osiguranje dovoljnog provjetravanja i trajne obnove zraka. Uobi?ajena preporuka da se „dva puta dnevno provjetrava otvaranjem prozora“ nije dovoljna za odvoljenje optere?enjog zraka. Zapravo je najvažnija zada?a odvod vlage iz kupaone, kuhinje i WC-a, kako bi se sprije?ila pojava gljivica i plijesni odnosno evtl. gra?evinskih ošte?enja. Zato je u svim prostorijama kojima prijeti vlaga predvi?en ispust odlaznog zraka.

Toplinska izolacija:

Kod starijih objekata su naro?ito kriti?ni toplinski gubici kroz vanjske zidove. Zato je važno, ne samo s aspekta gra?evinske fizike, ve? i zbog energetske ekonomi?nosti izvršiti sanaciju toplinske izolacije. Upravo vanjske zidove tre4ba dobro izolirati.

Do ?ega ?ete do?i:

Kod svake pojedina?ne mjere treba napraviti ono ospravno, orijentirano na budu?nost- sve komponente koje danas možete na?i na tržištu su dovoljno dobre za budu?nost. Mjere modernizacije nude ve?u sigurnost u pogledu gra?evinskih ošte?enja uzrokovanih vlagom, bolju termi?ku ugodu zbog ve?ih površinskih temperatura te udvostru?uju energetski potencijal.

Ku?e nulte enregetske vrijednosti:

Ove ku?e troše još manje energije od pasivnih ku?a. Do sada ih je izgra?eno jako malo, jer je njihova izvedba još uvijek jako skupa.

http://www.gradimo.hr/Pasivna-ku%C4%87na-tehnika-i-za-starije-objekte/hr-HR/11334.aspx


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Thu Aug 26, 2010 2:34 pm 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
http://www.fundiranje.com/TekstDetaljiURL/PrintTekst.aspx?p=D&tekstid=536

O?uvanje energije – prozori, fasade i staklo

23.03.2009. | Aluminijum&PVC

Klimatske promene koje su postale glavna tema za raspravu u javnosti kao i me?u pojedincima su pre svega toplotni talasi, periodi suše, oluja i uragana, velike padavine i poplave. Osnovni pristup rešenju ovog problema je poboljšanje energetske efikasnosti zgrada.

Toplotna izolacija je od istog zna?aja i u letnjem i u zimskom periodu. Zemlje na severu koriste energiju za grejanje, dok na jugu je koriste za hla?enje i osvežavanje. U saglasnosti sa CO2 - izveštajem federalne vlade, Nema?ka ima 17 miliona zgrada za stanovanje, koje emituju 191 miliona tona CO2.

Zadatak fasada je da poboljšaju energetske i toplotne karakteristike zgrada. Moderne zgrade ?e pokazati put takozvane „energetski efikasne ku?e“ koje ?e ?ak i proizvoditi energiju. Ako se vratimo u 1996. godinu, sedište uprave za energiju RWE u Esenu, poznatije kao „Elektri?ni toranj“, je ve? imalo duplu fasadu, prirodnu ventilaciju, no?nu ventilaciju, inteligentno koriš?enje sun?eve svetlosti i toplote, ure?aje za sakupljanje energije. Me?utim, najve?i efekat se može posti?i poboljšanjem energetske efikasnosti postoje?ih zgrada.

Slede?i faktori su odlu?uju?i:

Image

* gubitak toplote putem prenošenja (koeficijent prolaza toplote U) i toplotnog mosta (linearni koeficijent prolaza toplote ?)
* dobici sun?eve energije (ukupan prolaz energije g) i koriš?enje dnevne svetlosti (prolaz svetlosti ?).
* gubici toplote tokom ventiliranja su pre svega uzrokovani nedostatkom zaptivenosti fasada i neophodne minimalne razmene vazduha koja je neophodna za komfornu atmosferu u zgradi, ovo se može smanjiti tako što se instaliraju sistemi za iskoriš?enje energije.

U Evropi, EPBD (gra?evinska direktiva za energetske performanse) na snazi je od 2002. godine i osnova je za regulative o o?uvanju energije u Nema?koj (EnEV). Jasni zahtevi o energetskoj efikasnosti su o?ekivani u amandmanima za EnEV da bi se kontinuirano smanjilo koriš?enje energije u zgradama. Trenutno, minimalna U-vrednost za prozore je 1,7 W/(m2/K); amandman na ovaj propis ?e 2009. godine utvrditi uslove da U vrednost bude oko 1,3 W/(m2K), a planira se smanjenje vrednosti na 0,9 W/(m2K) koje se o?ekuje u 2012. godini.

Ovakav razvoj doga?aja suo?ava industriju prozora, fasada i stakala sa slede?im zadacima:

Image

* poboljšanje toplotne izolacije
* minimalni gubitak toplote ventilacijom
* optimalna toplotna izolacija tokom jeseni
* koriš?enje solarne energije
* smanjenenje koriš?enja vešta?kog svetla poboljšanim koriš?enjem dnevnog svetla
* o?uvanje energije povezivanjem fasade zgrade sa gra?evinskim servisima

Mogu?e je da se zadovolje zahtevi standarda EnEV 2009 tako što ?e se sve više koristiti dvostruko i trostruko izolaciono zastakljivanje, a visoke zahteve EnEV 2012 bi?e mogu?e zadovoljiti samo tako što ?e se promeniti konstrukcija okvira i profila.

Profili za prozore

Poboljšanja koja su u vezi sa prozorskim okvirima Uf su mogu?a u slede?im oblastima:

* koriš?enje novih materijala i omota?a koji ?e smanjiti prenos toplote i emisivnost
* optimizacija geometrije profila (broj komora, poboljšanje zona za toplotnu izolaciju)
* poboljšanje prozorskih sistema (zaptiva?a, spojeva, duplih prozora)
* smanjenje debljine profila (ve?a proporcija stakla)
* poboljšanje zidnih spojeva (preklapanje prozorskih okvira)
* razvoj novih metoda zastakljivanja
* zaptivanje krajeva koje ?e poboljšati toplotne karakteristike

PVC prozori

Ako uzmemo u obzir toplotu, slaba ta?ka PVC prozora je ?eli?no oja?anje profila. Koeficijent toplotne provodljivosti ?elika ?= 50 W/mK), to je skoro 300 puta ve?i koeficijent od koeficijenta toplotne provodljivosti PVC-a kod koga je ?=0,17 W/(mK). Do sada se toplotna izolacija poboljšavala tako što se uve?avao broj komora, sa uve?anjem broja komora pove?ava se i dubina, i relativno poboljšanje toplotnih karakteristika se smanjuje. Drugi pristup uklju?uje toplotno odvajanje oja?anja i malih osnovnih komora pomo?u ?eli?nih oja?anja i to da bi se smanjio efekt izolacione zone sa lošim karakteristikama. Primenom ovog rešenja mora da se obezbedi strukturalno efikasan popre?ni presek profila koji mora da bude dovoljno ?vrst da bi prozor mogao da funkcioniše.

?eli?no oja?anje tako?e uti?e na prolaz toplote, na primer može da se smanji prolaz toplote tako što se uve?a razmak izme?u ?eli?nog elementa i zida komore. Za svaki milimetar razmaka izme?u ?eli?nog oja?anja i zida komore koeficijent prolaza toplote okvira profila se poboljšava za 0,01 W/(m2K). Ve?e poboljšanje je mogu?e obezbediti pomo?u manjih dimenzija ?eli?nih profila, dok se zadržava strukturalna snaga dodavanjem dodatnih omota. Druga opcija za poboljšanje uklju?uje koriš?enje materijala i legura na površini profila koji smanjuju prolaz toplote i emisivnost. Može i da se uve?a debljina zidova ?eli?nih delova, a pritom da se ne menjaju dimenzije profila.

Drveni prozori

Drveni prozori mogu da se poboljšaju tako što se uve?ava strukturalna dubina i tako što se koriste kompozitni profili pri ?emu se drvo kombinuje sa materijalom koji ima nizak koeficijent prolaza toplote, npr. tvrde poliuretanske pene i plute koja se dobro vezuje za drvo, imaju potrebnu ja?inu i ? vrednost izme?u 0.04 i 0.050W/(mK). Na taj na?in se obezbe?uje bolja toplotna izolacija nego što je ima meko drvo (0,13W/(mK)). Ovo može da se izbegne koriš?enjem profila sa termo prekidom 0,1-0,2W/(m2/K).

Najbolji drveni prozori na tržištu su u kombinaciji sa aluminijumskim delovima (drvo/metalni prozor). Toplotne karakteristike, zavise samo od popre?nog preseka unutrašnjeg drvenog profila. Zahvaljuju?i spoljašnjem aluminijumskom profilu, nije mogu?e koriš?enje ? vrednosti za drvene prozore kao na primer u propisima EN ISO 10077-1.

Metalni prozori

Metalne prozore je mnogo teže poboljšati, mogu?e je poboljšanje samo u slede?im podru?jima:

* pove?anje izolacionih zona
* koriš?enje manje materijala u izolacionim zonama.

Zaptivanje i zastakljivanje prozora

Drugi na?in za unapre?enje dizajna prozora je povezivanje razli?itih materijala, metoda koja se koristi u avionskoj i automobilskoj industriji. Prednosti povezivanja su ujedna?avanje optere?enja. Prilikom koriš?enja zaptivenih i zastakljenih prozora staklo preuzima ulogu strukturalnog podupira?a. To dozvoljava savremeniji dizajn prozora zato što prozori od PVC-a mogu da imaju manje ?eli?nih delova – obe opcije unapre?uju toplotnu izolaciju. Sve u svemu, zaptiveni zastakljeni prozori zahtevaju pažljivu izradu i instrukcije za koriš?enje.

Dupli prozori

Dupli prozori su oni koji se sastoje od dva okvira. Unutrašnji prozor ima izolaciono staklo, a spoljni ima jedno staklo. Ova dva okvira su odvojena zbog boljeg održavanja i ?iš?enja. Prostor izme?u dva okvira može se koristiti za sistem zaštite od sunca, kontrole svetlosti i ventilacione ure?aje. Ventilacija spolja je omogu?ena preko malih spojeva (<2mm) bez ikakvog negativnog efekta na toplotnu izolaciju. Dupli prozori poboljšavaju toplotnu izolaciju za 0,2-0,3 W/(m2/K) i zvu?nu izolaciju za prose?no 3-5dB.

Fasade

Moderne fasade predstavljaju težak zadatak zato što se koriste na velikim gra?evinskim projektima. Pored izolacionih stakala koristi se veliki broj razli?itih materijala. Pored upotrebe izolacionih staklenih panela na velikim površinama koriste se i vakumirani paneli i mogu?a je razli?ita U-vrednost na razli?itim delovima te velike površine. Vakumski-izolacioni paneli (VIP) ?e igrati zna?ajnu ulogu u poboljšanju izolacije.Mogu?e je proizvesti gra?evinske komponente sa koeficijentom toplotne provodljivosti od 0,004W/(mK). Da bi se postigle ove vrednosti u praksi, slede?i aspekti se moraju uzeti u obzir:

* toplotni most na krajevima panela, prodiranje i veze su mnogo teže nego kod klasi?ne izolacije i zahtevaju pažljivu izradu
* VIP može da se koristi u ograni?enom prostoru gde se zahteva bolja izolacija
* u izradu mora biti uklju?ena logistika da bi se izbegla ošte?enja
* kriti?na vrednost obezbe?uje pove?anje toplotnih performansi za 50 godina koriš?enja.

Zastakljivanje

Do sada je industrija stakla sa svojim inovacijama inicirala razvoj na polju toplotnih karakteristika prozora i možemo o?ekivati da trostruko izolaciono staklo postane standard. Izolaciono staklo treba da ispuni mnogo funkcija, kao što su bezbednost/sigurnost, zvu?na izolacija ili zaštita od požara.

Trenutno, najmodernije zastakljivanje postiže se sa Ug-vrednoš?u od 0,8 do 1,0W/(m2/K) i daljim poboljšanjem ?e se posti?i prose?no 0,5W/(m2/K). Njegove prednosti su mala težina i debljina izme?u 8 i 10mm. Iz ovih razloga, vakuumsko zastakljivanje mo?i?e da zameni jedno staklo, na primer na zgradama koje su proglašene za istorijsko blago. Dalje poboljšanje se može posti?i koriš?enjem dvostrukih i trostrukih staklenih jedinica.

Poboljšanje je mogu?e posti?i koriš?enjem toplotno unapre?enih zaptiva?a krajeva i ve?im pokrivanjem krajeva. ? vrednost je mogu?e poboljšati za 0,002 W/(mK) po mm dodavanjem prekriva?a krajevima. To omogu?ava da se poboljša Uw vrednost prozora kod koga su krajevi veli?ine 25mm da ona iznosi ?Uw= 0,05 W/(m2/K).

Izolacija

Pored dobrih toplotnih osobina za gra?evinske komponente je tako?e bitno da ovi elementi budu pravilno postavljeni i da se izbegnu toplotni mostovi. Na prenos toplote pored položaja na kome se nalazi odre?eni gra?evinski element uti?e i pravilno postavljanje izolacionih obloga. EnEV nudi tri alternative za verifikaciju toplotnih mostova:

1. specijalna verifikacija nije potrebna. Standardna greška vrednosti od ?UB =0,10 W/(m2/K) može da se doda U-vrednosti
2. ako su konstrukcije u saglasnosti sa DIN 4108 smanjuje se ?WB za 0,05 W/(m2/K)
3. ta?na ?-vrednost se može odrediti na osnovu DIN V 4108-6, koriš?enjem kataloga toplotnih mostova ili metodom izra?unavanja iz DIN EN ISO 10211-2

Sunce

Energija sunca je 3.000 puta ve?a od svetskih zahteva za energijom. Gra?evinske tehnologije imaju zadatak da koriste ovu energiju – a prozori, fasade i staklo mogu da budu od pomo?i za izvršavanje ovog zadatka. Da bi se unapredile energetske karakteristike prozora i stakla bilo bi od pomo?i da se predstavi balans indeksa i budu?ih pravila i regulativa, kao što je bio slu?aj sa regulativama o toplotnoj izolaciji 95 ( ekvivalent U vrednost Ueq).

Odlu?uju?i faktori su U-vrednost stakla i ukupan prolaz sun?eve energije, i zato se dalji napredak može o?ekivati u ovoj oblasti. Veoma je verovatno da ?e fotovoltažni i solarni kolektori obezbediti potrebnu energiju u gra?evini. Inteligentno i kontrolisano koriš?enje sistema za skladištenje toplote kao i sistema za kontrolu svetlosti omogu?i?e optimalno koriš?enje solarne energije bez velikog pregrevanja zgrade.

Solarna zaštita

Pored zahteva za zagrevanjem tokom zime postoje zahtevi za hla?enjem tokom leta, koji ne smeju biti podcenjeni, zagrevanje zavisi od više faktora, klime, specifikacije zgrade, ure?aja i tehnologije klimatizacije. Iz ovog razloga, EnEV, DIN V 18599 i DIN 4108-2 sadrže odre?ene odredbe. Zna?ajni faktori za smanjenje toplotnog optere?enja je solarna zaštita leti kao i ventilacija, idealni na?in je kontrolisana prirodna no?na ventilacija.

Low-E staklo ponekad ne može da potpuno zadrži da toplota u?e u unutrašnjost zgrade tako da je dodatna zaštita neophodna (ift izveštaj „Toplotna izolacija sa modernim prozorima tokom leta“). Da sada je slaba ta?ka spoljnih ure?aja za zatamljivanje bila osetljivost na velike brzine vetra – ali novi ure?aji mogu da izdrže snagu vetra i do 8 bofora. Dupli prozori i duple fasade dozvoljavaju integraciju sistema za zaštitu od sunca i ventilaciju u delovima koji su zašti?eni od uticaja vremena ali su ovo dodatni troškovi za gra?evinske konstrukcije.

Alternativa je postavljanje ure?aja za zaštitu od sun?eve energije koji akumuliraju energiju unutar standardnih prozora. Ovi sistemi omogu?avaju dobru zaštitu od sunca, ne menjaju izgled fasade i nude sistemu prednosti:

* ure?aji za zaštitu od sunca su u zoni koja nije izložena spoljnim uticajima
* što se ti?e energetskih performansi, ovi sistemi se mogu uporediti sa spoljnim ure?ajima
* moraju da budu prilago?eni sezonskim i dnevnim promenama
* jednostavna koordinacija izme?u proizvo?a?a fasada, izolacionih stakala i ure?aja za zaštitu od sunca

Za duže i ispravno funkcionisanje ovih sistema, slede?a pitanja se moraju razmotriti:

* nepropustljivost gasa
* neabsorbovanje vlage preko krajeva zaptivanja
* nemagljenje (prikupljanje materija i njihova emisija unutar staklenih panela)
* postavljen ure?aj mora da bude funkcionalan tokom svog životnog veka
* nelomljivost (izra?unavanje odgovaraju?e gustine stakla (klimatsko optere?enje))

Iz tog razloga je neophodno da se testira ure?aj u originalnoj postavci da bi se osigurao adekvatan servis (ift vodi? VE-07/2 „Izolaciono staklo sa mobilnom zaštitom od sunca). Ure?aj za zaštitu od sunca ne bi trebalo da smanji dnevno svetlo, da ne bi došlo do zahteva za dodatnim koriš?enjem vešta?ke svetlosti. Minimalna vrednost vizue lnih zahteva je 500 lx; optimalno osvetljenje se kre?e izme?u 2000 lx i 4000 lx. U saglasnosti sa poslednjim nau?nim istraživanjima, postoji i tre?i receptor svetlost na mrežnja?i koja kontroliše biološke efekte svetlosti na ljudski organizam i ne reaguje na svetlost ispod 1000 lx. Iz tog razloga se dva zahteva za osvetljenjem i zaštita od blještanja moraju zajedno uskladiti. Ovo može da se reši pomo?u elemenata za solarnu zaštitu koja su pod uglom i koji spre?avaju prelom svetlosti (prizma) ili refl eksiju (refleksija ogledala). Ovo spre?ava blještanje dok je soba osvetljena direktno odozgo pomo?u difuzne prirodne svetlosti.

Ventilacija

Iz zdravstvenih razloga, soba u kojoj se boravi mora da se provetrava. Koli?ina svežeg vazduha koja je potrebna po osobi je od 10 do 25 m3/h, u zavisnosti od vrste fi zi?ke aktivnosti. Ure?aji za ventilaciju moraju da uklanjaju vlagu iz vazduha koju prizvode biljke, veš mašina i šporet i koje mogu da stvore kondenzaciju i bu? kada je temperatura preniska. Bliska veza izme?u sistema za grejanje, unutrašnje temperature i toplotne izolacije u zgradi mora da se uzme u obzir.

Zgrada koja troši malo energije (godišnje u proseku 60KWh2/a) gubi putem ventilacije toplotu i do 50%, tako da se energetska efikasnost može poboljšati dodavanjem sistema za iskoriš?enje toplote ispuštanjem vazduha u centralizovane ili decentralizovane venitalcione jedinice. Mehanizmi koji su uklju?eni u prirodnu ventilaciju su detaljno ispitani od strane ift Rosenheim u istraživa?kom projektu „Istraživanje ure?aja za slobodnu ventilaciju u stambenim zgradama“ 1982. godine i oni zavise od slede?ih faktora:

* veli?ina otvora (dimenzija, oblik, pozicija);
* pogonska fizi?ka snaga (vetar i toplotni povezani diferencijalni pritisci)
* faktori koji su vezani za sobu (veli?ina, izvori toplote, nameštaj itd.)

U skorašnje vreme konstrukcije koje su vezane za zaptivenost vazduha i promenjeno ponašanje ventilacionih ure?aja su doveli do pojave ve?e vlage unutar zgrade i postali su predmet rasprave o smanjivanju provetravanja prostorija. Ova rasprava se vodila i tokom sastavljanja revizije DIN 1946-6, 2006-12 „Ventilacija i klimatizacija deo 6: Ventilacija stambenih zgrada“ i bilo je postvaljeno pitanje o slobodnoj ventilaciji i da li se može dozvoliti samo minimalna razmena vazduha i da se to omogu?i bez u?eš?a korisnika. E DIN 1946-6 odre?uje ?etiri stepena ventilacije i protoka spoljnjeg vazduha:

1. ventilacija za zaštitu od vlage – ventilacija nezavisna od korisnika (minimalna operativnost)
2. minimalna ventilacija – ventilacija nezavisna od korisnika koja zadovoljava minimalne zahteve kvaliteta vazduha u rostoriji
3. osnovna ventilacija – ventilacija koja zahteva zaštitu zgrade i obezbe?uje vazduh koji zadovoljava higijenske i zdravstvene zahteve (normalna operativnost)
4. intezivna ventilacija – uve?ana ventilacija (najviša operativnost)

Ako dimenzije i zaštita zgrade dozvoljavaju popre?nu ventilaciju, mogu?e je ispuniti zahteve za razmenom vazduha samo vetrenjem. Jedna od opcija da se postigne to je postavljanje spoljnjeg ure?aja za zagrevanje vazduha (ALD) u prozor (ift vodi? „Prozorski ure?aji za ventilaciju – Deo 1 Karakteristike) Deo 2 vodi?a, ?e ispuniti zahteve za razli?itim grani?nim uslovima, da se u?ine lakšim za koriš?enje,a dizajnerima i arhitektama da planiraju i upore?uju ventilacione ure?aje.

Zaklju?ak

Smanjenje koriš?enja energije u zgradama za 2/3 je ekonomi?no izvodljivo sa postoje?om tehnologijom. Prozori, fasade i staklo ?e pro?i kroz dalji razvoj u inteligentne gra?evinske komponente, i omogu?i?e automatsko prilago?avanje i gra?evinski servis. Kao naša koža i ode?a, razvoj gra?evinarstva ?e u budu?nosti obezbediti dobre uslove stanovanje sa minimalnim koriš?enjem energije. Odvojeno od pitanja o ekonomskoj efikasnosti, koja se menja svake godine troškovi vezani za energiju rastu, mi smo razmotrili i pitanje održivog razvoja zato što priroda nije usaglašena sa finansijskim parametrima, ona ima svoj energetski balans.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Sat Sep 04, 2010 10:11 am 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
http://www.efikasnost.com/?p=77

Kako da ku?a bude energetski efikasna?

Thursday, 20 May 2010

Termoizolacija

* Termoizolacija poda na tlu ili poda iznad otvorenog ili negrejanog prostora

Toplotni gubici kroz pod ?ine 10% od ukupnih toplotnih gubitaka ku?e. Toplotni gubici kroz pod mogu biti smanjeni i za 60% postavljanjem termoizolacije. Ako je temperaturna razlika izme?u zagrejanog i umereno zagrejanog prostora mala, tj. manja od 4-5 °C, skoro da se i ne isplati postavljanje termoizolacije. Samo znatno hladnije prostorije se termoizoluju.

Termoizolacija hladnih podova je jednostavan na?in da se smanje gubici toplote i da se poboljša konfor stanovanja. Ako kod podnog grejanja ne postoji dovoljna termoizolacija, gubi se jako puno toplote. Gubici iznose oko 6 % ukupnih toplotnih gubitaka na novim gra?evinama, ali ipak se i tada preporu?uje ugradnja izolacije. Termoizolacija plafona u podrumu je u tom slu?aju posebno isplativa.

Debljina izolacije poda zavisi od temperature hladne prostorije, a iznosi 8 cm za podove iznad prostorija koje se greju, 10 cm za podove iznad otvorenog prostora, a ako se radi i o podnom grejanju onda te veli?ine treba uve?ati na 13 cm.

Sanacija poda prema tlu u postoje?oj ku?i ?esto nije ekonomski opravdana, zbog relativno malog smanjenja ukupnih toplotnih gubitaka u poredjenju sa velikom investicijom koja je potrebna za takvu sanaciju.

* Termoizolacija fasadnog zida

Ukoliko se žele smanjiti troškovi za grejanje koji ?ine i do 75% troškova za energente potrebno je postaviti ili pove?ati debljinu termoizolacije, kao i zameniti prozore. To se naro?ito odnosi na porodi?ne ku?e bez fasade i one stambene zgrade koje su gradjene bez termoizolacije. Termoizolacija ne samo da smanjuje gubitke u zimskom periodu, ve? omogu?ava da se u tokom leta ku?a ne pregreva.

Image

Prilikom adaptacije ku?e, prvo treba dobro izolovati ku?u. Kotao i radijatori ?e u tom slu?aju biti manjeg kapaciteta što uti?e na smanjenje po?etne investicije za grejanje.

Prilikom adaptacije fasade, neophodno je ugraditi termoizolaciju. Dodatni troškovi za termoizolaciju predstavljaju 20-40% od ukupnih troškova adaptacije fasade.

Postavljanjem termoizolacije sa spoljnje strane fasade rešava problem kondezacije pare (od kuvanja, tuširanja, sušenja odje?e) koja se javlja zbog niske temperature zida pa samim tim i nastanak bu?i. Takodje se pove?ava toplotni konfor u prostoru zbog pove?ane temperature zida.

Termoizolacija štiti zgradu od štetnih spoljnih uticaja i njihovih posljedica (vlaga, smrzavanje, pregrevanje) ?ime se produžujuje njen vek trajanja.

Kao izolacioni materijali naj?eš?e se koriste mineralna vuna i polistiren (stiropor).

Ukoliko uporedimo dve ku?e iste površine, jedna gradjena od pune opeke bez ikakve izolacije, a druga od šuplje cigle 25 cm i s termoizolacijom od 10 cm, razlika u troškovima za grejanje može biti i do 6 puta!

Dobro izolovana ku?a troši manje energije za grejanje zimi, kao i za hla?enje leti. Gubitak toplote i potrošnja energije po kvadratnom metru odražava se ne samo na mese?ne ra?une za grejanje i elektri?nu energiju, ve? i na kvalitet i udobnost stanovanja, kao i na duži životni vek zgrade.

U praksi je ponekad nemogu?e naknadnu termoizolaciju izvesti s spoljne strane, posebno kada se radi o višespratnoj zgradi ili kad je objekt pod zaštitom. U tom slu?aju izolacija se može izvesti s unutrašnje strane.

* Termoizolacija krova

Gubici toplote kroz krov mogu biti i do 30%. U zavisnosti od toga da li se potkrovlje koristi za stanovanje ili ne, potrebno je izolovati krov prema negrejanom potkrovlju. Krov je potrebno izolovati sa 20 cm termoizolacije. U zavisnosti od konstrukcije ku?e, njenog stanja, investicija se vra?a u periodu od 3-5 godina.

Kako kod ravnih, tako i kod kosih krovova potrebno je spre?iti prodiranje difuzne vodene pare iz grejanih prostora u sloj termoizolacije i stvaranje kondenza u termoizolaciji. Potrebno je spre?iti kondenzaciju vodene pare na unutrašnjoj površini. Parna brana se postavlja na toplijoj strani u odnosu na sloj termoizolacije.

Termoizolacija krova osigurava prijatne mikroklimatske uslove boravka u prostorijama pa time zna?ajno smanjuje potrošnju energije za grejanje i hla?enje. Postavlja se izmedju i ispod greda.

Sloj za provetravanje je veoma važan jer kod loše provetravanih krovova zimi mogu nastati štete usled kondenzacije vodene pare i zamrzavanja. Poželjno je imati i rezervnu hidroizolaciju, potkrov ili kišnu branu.

Sistemi grejanja

Izbor sistema grejanja zavisi od vrste energenata koji se koristi za zagrevanje. Troškovi za grejanje u najhladnijim zimskim mesecima predstavljaju i do75% troškova za energente. Prilikom izbora kotla potrebno je izabrati onaj koji ima što ve?i stepen iskoriš?enja. Energetski najefikasniji je kondenzacioni kotao. Ugradnjom kondenzacionih kotlova, omogu?ava se korisnicima ušteda od 10 do 15% u pore?enju sa drugim novim kotlom i do 25% za kotlove starije od 30 godina.

Image

Karakteristike sistema koji pove?avaju efikasnost kotla su elektronsko paljenje koje eliminiše potrebu za održavanje plamena dok nema potrebe za grejanjem.

Sistemi grejanja se mogu podeliti prema energentu, na?inu zagrevanja i prema izradi ogrevnih tela.

Podela prema energentima koji se koriste:

* plinski
* na lož ulje
* elektri?ni
* na ?vrsta goriva
* solarni
* na toplotu iz okoline

Podjela prema na?inu zagrejavanja:

* lokalni ili pojedina?ni
* centralni

Podjela prema izradi ogrevnih tela:

* direktni (kamini, pe?i, grejalice, šporeti…)
* radijatorski (toplovodni, parni, elektri?ni itd.)
* konvertosrki
* ventilokonvertorski
* površinski (podni, zidni i plafonski)

Faktori koji uti?u na izbor sistema grejanja su vremenski uslovi (geografska lokacija), položaj i tip zgrade, vreme koriš?enja zgrade, raspoloživost izvora energije, investicioni troškovi, zakoni, propisi, norme, preporuke, uticaj na oklinu…

* Regulacija sistema grijanja-regulacija temperature u prostoru

Postoje preporuke za održavanje temperatura u pojedinim prostorima kojih bi se trebalo pridržavati:

* Prostorije za boravak 20-21oC
* Kupatila 24oC
* Hodnici, predvorja 15oC
* Spava?e sobe: 18oC
* Preko dana kad nikoga nema kod ku?e 16oC
* Za vreme godišnjeg odmora 10oC

Ako se temperatura u prostoru smanji za samo 1°C, godišnje se možete uštediti približno 3-5% energije za grejanje.

Održavanje previsokih temperatura vazduha u prostorijama pa spuštanje temperature otvaranjem prozora je jedna od naj?eš?ih grešaka. Regulaciju temperature u prostoru treba osigurati ugradnjom regulacionih ure?aja za sisteme grejanja kao što su radijatorski termostatski ventili i sobni termostati. Radijatorski termostat je termostat smešten na radijatoru, a koji reguliše temperaturu u svakoj prostoriji u kojoj se nalazi. Ugradnjom termostatskih radijatorskih ventila mogu?a je ušteda energije ?ak do 20% (to zavisi od vrste termostata i brzini reakcije – najbrže reaguju termostatske „glave“ punjene gasom). Ušteda se ostvaruje na na?in da termostatski radijatorski venitl sam reguliše zadatu temperaturu u prostoriji koriste?i sve raspoložive izvore toplote (Sunce, ljude, ku?anske aparate….). Radijatorski ventili se ne ugra?uju na radijatore u prostoriji gde je ugradjen sobni termostat.

Termostati koji se mogu programirati mogu regulisati po?etak i kraj grižejanja. Ovakvi termostati mogu kontrolisati i nekoliko temperaturnih zona u ku?i ukoliko se ne želi jednaka temperatura u svim prostorijama. Ukoliko se koriste prema uputstvu ovi termostati mogu uštediti i do 30% energije.

Priprema sanitarne vode

Prose?an gra?anin potroši dnevno oko 200-300 litara vode, od ?ega u proseku 40-80 litara otpada na sanitarnu toplu vodu temperature od 40°C do 60°C koja se uglavnom koristi za održavanje li?ne higijene i pranje posu?a. U sezoni kada nema grejanja priprema sanitarne tople vode predstavlja pojedina?no najve?i izdatak za energiju jednog doma?instva bez obzira koji se energent koristi. Efikasna priprema i koriš?enje sanitarne tople vode može uticati na smanjenje ukupnih troškova za energiju u doma?instvu.

* Priprema sanitarne tople vode koriš?enjem elektri?ne energije

Sanitarna topla voda se u velikom delu Srbije zagreva elektri?nom energijom. Pri izboru elektri?nog bojlera potrbeno je slediti uputstva proizvo?a?a kako bi se izabrao odgovaraju?i bojler za dato doma?instvo. Da bi imali što ve?u iskoriš?enost potrebno je redovno održavati bojler što izme?u ostalog podrazumijeva redovno ?iš?enje kamenca sa greja?a bojlera.

Prilikom instalacije novog rezervoara tople vode i/ili kotla bilo bi poželjno da je on što bliže mestu potrošnje tople vode kako bi se smanjili gubici kroz cijevi.

Ukoliko nije fabri?ki izolovan obavezno se treba izolovati rezervoar sa toplom vodom kao i kompletan cevovod kako bi se smanjili gubici toplote.

Upotreba elektri?nih proto?nih i akumulacionih bojlera omogu?ava jednostavnu pripremu tople vode. Proto?ni bojleri se obi?no koriste u kupatilima za pripremu koli?ina vode do 12 l/min (pri 45°C). Prednost ovakvih uredjaja je niska cena, velika efikasnost u radu, mali toplotni gubici u kratkim cevovodima, kratko vreme zagrevanja. Nedostatak je relativno velika priklju?na snaga (12-27 kW) što zahteva trofazni priklju?ak. U akumulacionim bojlerima se zagrevaju ve?e koli?ine tople vode koja je na raspolaganju u dužem vremenskom periodu na više potrošnih mesta. Elektri?ni akumulacioni bojleri se koriste u kuhinjama (zapremina do 5-10 l) i u kupatilima (zapremina 50-200 l). Snage greja?a u akumulacionim bojlerima su znatno niže od onih u bojlerima proto?nog tipa te iznose 1,5-2,6 kW uz vreme zagrevanja od 10 min do 3 sata u zavisnosti od veli?ini rezervoara. U odnosu na proto?ne bojlere topla voda je kod akumulacionih jednoli?nije temperature te je raspoloživa u kra?em vremenskom intervalu nakon otvaranja slavine. Pored niže potrebne priklju?ne elektri?ne snage, dodatna prednost u odnosu na elektri?ne proto?ne bojlere leži u mogu?nosti zagrevanja vode u periodima niže tarife koriš?enjem vremenskih regulatora. Nedostaci su ve?i toplotni gubici, ograni?ena koli?ina vode te je potrebno duže vremena za ponovno zagrevanje.

* Priprema sanitarne tople vode koriš?enjem solarnih kolektora

Kada je rije? o dobijanju toplotne energije koriste se solarni sistemi koji se sastoje od kolektora, rezervoara tople vode s izmjenjiva?em toplote, solarne stanice sa pumpom i regulacijom te razvod sa odgovaraju?im radnim medijem. Kolektore dijelimo na dve osnovne vrste – plo?asti i vakumski koji se koriste za pripremu tople sanitarne vode, za centralno grejanje i pripremu bazenske vode.

Danas na tržištu možemo izabrati razli?ite vrste solarnih kolektora koji se razlikuju po tome koliku imaju iskoristivost sun?eve energije, radni vijek, montažu i cenu. Solarni sistemi izra?unavaju se na osnovu potrošnje sanitarne vode. Za izra?unavanje potrebnog solarnog sistema u doma?instvima uzima se prose?na potrošnja tople vode po osobi koja iznosi 50 l. Ukoliko je u objektu npr. 6 osoba potreban je solarni rezervoar toplote od 300 litara, a prema toj zapremini rezervoara, 3 kolektora od 2m² i zatim sva ostala oprema koja je sastavni deo termi?kog solarnog sistema. Kao podrška centralnom grejanju solarni sistemi najviše su efikasni kod niskotemperaturskih sistema grejanja (npr. podno i zidno grejanje), odnosno što je temperatura medijuma za grejanje niža to je efikasnost solarnih sistema ve?a. Posmatrano na godišnjem nivou ovim sistemima se može pokriti do 30% potreba za grejanjem.

Praksa je pokazala da solarni kolektor po 1m² uštedi godišnje 750 kWh energije. Solarni sistem u letnjem periodu zadovoljava potrebe tople vode 90-100%, u prelaznom periodu 50-70% a u zimskom periodu 10-25 %. Solarni sistem ukoliko je pravilno izra?unat, prema stvarnim potrebama potroša?a i pravilno instaliran isplati se ve? za 3 do 7 godina. Vek trajanja solarnog sistema je oko 30 godina.

Klimatizacija i ventilacija

Pažnja svakako treba biti usmjerena na klima uredjaje koji su visoko energetski efikasni, koji imaju što ve?i Coefficient of Performance (COP). COP pokazuje koliko 1kW utrošene elektri?ne energije daje toplotne i energije za hladjenje.

Poznato je da klima uredjaji moraju imati kvalitetan filterski sistem kako bi se iz vazduha uklonile i najmanje ?estice, bakterije i neprijatni mirisi. Ubrzan na?in života, stres i buka zahtevaju da prostor u kom se boravi bude tih i izolovan od buke. Upravo novi klima uredjaji stvaraju manju buku, a pojedini modeli su gotovo ne?ujni za ljudsko uho i stvarju buku od svega 20dB. Današnji klima uredjaji osim svoje osnovne funkcije treba da budu uklopljivi po svom izgledu u prostor u koji se instaliraju. Novi sistemi su savremeno dizajnirani i osim klasi?nih zidnih jedinica na našem tržištu su dostupne i parapetne jedinice, konzolne, kasetne jedinice koje se ugradjuju u objektima u zavisnosti od sistema klimatizacije koji se koristi.

Naravno, da bi klima uredjaji mogli odgovoriti svim ovim zahtjevima potrebno je da se ovi sistemi redovno održavaju. Pod održavanjem sistema se ne misli samo na njihovo ?iš?enje nego i na preventivno održavanje i servis od strane ovlaš?enog servisera kako bi se postigao maksimalni u?inak i produžio period eksploatacije. Dosadašnja iskustva govore da se u Crnoj Gori malo pažnje posve?ivalo ovom pitanju i da se u ve?ini slu?ajeva ovi sistemi nisu održavali na kvalitetan na?in. Crnogorsko tržište i kupce treba dodatno edukovati o zna?aju kvalitetnog održavanja i šta ono zna?i u praksi.

Pored klimatizacije poseban segment predstavlja ventilacija koja treba da obezbjedi prozra?an prostor sa svježim vazduhom u svakom trenutku. Novi ventilacioni sistemi su energetski efikasni, a u zavisnosti od modela primjenjuju i tehnologiju rekuperacije tj. pre?iš?avaju vazduh uz zadržavanje toplote vazduha do 95%. Veoma je važno da ventilacioni sistemi obezbjedjuju strujanje vazduha, horizontalno i vertikalno u rasponu od 360 stepeni kako bi se ostvarili maksimalni efekti njihovog koriš?enja.

Rasveta

Jedna od zna?ajnih pojedina?nih stavki u potrošnji elektri?ne energije svakako je i koriš?enje elektri?nih rasvjetnih tela.

Štedne sijalice troše pet puta manje energije nego sli?ne obi?ne sijalice. Pored toga, trajanje štedne sijalice je 8 puta duže od obi?ne.

Image

Potrošnja kod osvjetljenja odredjuje se na osnovu snage sijalice (lampe) i dužine vremena koje svijetli. U poredjenju sa štednim sijalicama, obi?ne sijalice, sa žarnom niti, su znatno ve?e potroša?i elektri?ne energije.

Radi smanjenje potrošnje struje preporu?uje se ugradnja automatskih prekida?a i detektora pokreta koji sijalicu nakon nekog vremena uklju?uju/isklju?uju.

Prilikom razmišljanja o uvodjenju štednih sijalica najve?i problem u razmišljanju kupca jest ?injenica da je po?etna cijena štedne sijalice mnogo viša od cijene obi?ne sijalice. Štedne siajlice za istu snagu troše ?etiri do pet puta manje elektri?ne energije te imaju i do deset puta duži radni vek.

Uzme li se tipi?an slu?aj u kojem u nekom doma?instvu sijalica uklju?ena prose?no pet sati dnevno i jedinstvene tarife naplate elektri?ne energije tokom celog dana, obi?na sijalica snage 100W ?e godišnje potrošiti potrošiti oko 182kWh. Sa druge strane tipi?na štedna sijalica koja daje isti nivo svetlosti uz realnu snagu 23W otrošit ?e oko 42kWh. Postignuta ušteda ukazuje da se investicija vra?a za manje od godinu dana.

Energetski efikasni ku?ni aparati

Nivo energetske efikasnosti je potvrda kvaliteta ure?aja s obzirom na njegovu energetsku efikasnost, pri ?emu se uredjaji prema potrošnji energije, dele na sedam klasa energetske efikasnosti ozna?enih slovima od A do G (grupu A ?ine energetski najefikasniji ure?aji).

Image

Prilikom kupovine nove bele tehnike poput frižidera, mašine za sudove ili šporeta glavni kriterijum za izbor je cena ure?aja i njegove mogu?nosti, dok se o potrošnji elektri?ne energije ?esto vodi najmanje ra?una. Svrha energetskih klasa je informisanje kupca o tome koliko efikasno odre?eni uredjaj iskoriš?ava elektri?nu energiju i vodu te o nivou buke koju prilikom rada taj uredjaj proizvodi. Jedna veš mašina B ili C klase troši više vode i struje nego mašina klase A ili A+, dok je nivo buke viši.

Generalno, preporu?uje se kupovina uredjaja A ili A+ klase, ali i kod tih uredjaja prilikom kupovine potrebno je prou?iti oznaku energetske efikasnosti ili ako ona nije dovoljno jasno istaknuta zatražiti od prodava?a da je pokaže, na šta kupac uvek ima pravo.

Sistemi za inteligentno upravljanje

Inteligentni upravlja?ki sistemi u doma?instvima mogu doprinijeti uštedama u sistemu grejanja i do 30%, dok uštede elektri?ne energije mogu biti i do 5%. Inteligentna ili pametna ku?a je ku?a koja ima ugra?eni centralni upravlja?ki sistem.

Takav sistem je u mogu?nosti integrisati više sistema (grejanje, sanitarna topla voda, hla?enje, rasveta, bezbednost). Jedna od bitnih funkcija takvog sistema i optimizacija potrošnje energije u ku?i.

Sistem može regulisati temperature u svim prostorijama u ku?i prema zadatom režimu rada bilo da se radi o zimi ili letu, može kontrolisati rasvetu u pojedinim prostorijama, uklju?ivanje ili isklju?ivanje elektri?nih potroša?a, sistem ventilacije, spoljašnje žaluzine, te protivpožarni sistem.

* Inteligentne zgrade

Cilj inteligentne zgrade je pove?anje bezbjednosti, udobnosti i ekonomi?nosti u doma?instvima. U vreme novih tehnologija pametna gradnja uz pomo? kompjuterskog sistema obezbje?uje korisnicima lagodniji život. Mogu?nosti su brojne, mobilnim telefonom je mogu?e dojaviti uklju?ivanje grejanja ili hla?enja, regulisati grejanje prema no?nom ili dnevnom režimu rada, prema vremenu ili prema željenoj temperaturi, unutrašnjoj ili spoljašnjoj.

U zavisnosti od želja korisnika mogu?e su ugradnje od osnovnih verzija i usluga koji se nadogradnjom mogu unaprediti. Upravljanje sistemom se vrši centralnim „touch screen“ monitorom, senzorima, daljinskim upravlja?ima i mobilnim telefonom. Sistemom upravlja software koji je jednostavan za upotrebu i programiranje tako da odgovara specifi?nim zahtevima. Ugradnja ovakvog sistema je pogodnija za ku?e ili zgrade u izgradnji, ali je isplativa ugradnja i u ve? postoje?e objekte. U slu?aju da su ku?ni aparati relativno novi, sistem se može aplicirati i na njih.


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Adaptacija obi?ne ku?e u pasivnu ku?u
PostPosted: Mon Sep 06, 2010 12:08 pm 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
Molba korisnika vikendice:

"Hajde da malo oživim temu, vidim da ima ljudi koji su i prakti?no upu?eni u materiju, za razliku od mene, koji istu pratim samo na nivou teorije. Elem, moja vikendica se nalazi na takvoj lokaciji, južna strana, vinogradarski kraj, šuma je ispred, ali zbog nagiba terena ne pravi senku. Ku?ica se nalazi uz zapadnu granicu placa, dakle gledaju?i iz nje, desna strana, donji nivo je ozidan betonskim blokovima, a sprat fasadnom ciglom. Sa zadnje strane je otkopan podrum-suteren. Planiram da sa prednje, južne strane, uradim zastakljeu terasu.
E sad i pitanje: Koliko je mogu?e na postoje?u ku?u pridodati neku od tehnologija za solarne ku?e, npr. dodati Trombov zid, podno skladište i na taj na?in racionalizovati grejanje/hla?enje? Naime, ukoliko je tako nešto mogu?e i izvodljivo, postoji mogu?nost da sa isto?ne strane, dakle pored ku?e, dodam još jedan deo, gde bi bilo toplotno skladište, pa onda otpada ideja sa zastakljivnjem terase samo ispred, nego bi to izveo na slovo G, dakle "opkolio" bih ku?u staklenom baštom.
Koliko je to racionalno i ispaltivo, jer ja sa postoje?im stanjem vrlo lako i brzo zagrejem donji nivo? Jel uopšte mogu?a transformacija obi?ne u solarnu ili polusolarnu ku?u?
Ako neko zna odgovor, bio bih zahvalan, nadam se da ste mogli da steknete sliku u glavi, kako to sve izgleda i šta sam zamislio?"

Moje pitanje korisniku:

"kolika je osnova Vaše vikendice? I da li je ta?no usmerena ka jugu? "

Njegov odgovor:

"Pa recimo 8x5 i uglavnom jeste okrenuta ka jugu, možda malo i ka zapadu, ali je to malo odstupanje. Tu, na jugu, se nalaze i ulazna dvokrilna vrata, kao balkonska, a unutra dvostruka staklena. Sa zadnje, severne strane otkopan je podrum suteren, pokriven ravnom betonskom plo?om, koja dopire do 3/4 visine zida, a na tom zidu se nalazi i dimnjak. Sa severne i zapadne strane nema mogu?nosti za nekakvu intervenciju, sa zapadne je ograda, na tom zidu nema prozora, a na podrumu se nalazi mali prozor, 60x 25 približno. Svetlost dolazi kroz dvostruka balkonska vrata na jugu i kroz dvokrilni prozor na isto?nom zidu. Na spratu se nalazi soba i terasa, soba je uvu?ena u odnosu na donji nivo, nešto je manja. I tu su prozor i vrata na južnoj strani.
Ku?ica je koncipirana baš kao vikendica, sa puno boravka napolju, npr. stepenice su spoljašnje, terase su pokrivene lozom. Za duži boravak, i eventualni život tamo, potrebno je ipak uraditi nekakvo prilago?avanje, npr. zastakliti terasu ispred ulaza, ili ako ima smisla zašto da ne, produžiti staklenik i na isto?nu stranu, te na taj na?in proširiti prostor, a zahvaljuju?i staklu ostati vizuelno u prirodi. Ako još može da se od toga na?ina proširenja obezbedi grejanje, u smislu uštede, to bi bio pun pogodak.
Eto, to su moja razmišlajnja, u tom pravcu idu.
Hvala na interesovanju za moj slu?aj, nadam se da još nekome od posetilaca foruma može koristiti neka od informacija prikupljenih iz ovog našeg "?atovanja"."

Image
Pogled sa jugoisto?ne strane

Image
Pogled sa terase na spratu vikendice na lozu

Moj predlog:

"Zašto komplikujete sebi život eventualnom dogradnjom staklenika u obliku ?irili?nog slova G? To je ?isto bacanje para za nimalo jeftino duplo staklo, a efekta.... (?!) ne kažem da nema, nego kako ?ete se zaštiti od vru?ine i grada leti?

Postoji jeftinija varijanta da umesto duplog stakla
- da bude spolja staklo, a unutra PVC - UV otporna folija ili
- da bude polikarbonatno staklo (da li jeftinije ? ili skuplje ? - stvarno ne znam)

Prvo što treba da uradite je da vikendicu spolja dobro termoizolujete (što deblje to bolje) na severnoj, zapadnoj i isto?noj strani, a iznutra pod i potkrovlje. Moj je savet da uzmete KINGSPAN termoizolaciju (da li jeftinije ? ili skuplje ? - opet stvarno ne znam) jer u odnosu na obi?ne termoizolatore 5 cm KINGSPANA štiti od gubitka toplote isto što i 10 cm obi?ne termoizolacije. Treba posebno obratiti pažnju na toplotne mostove - tih na Vašoj vikendici ima mnogo.

Zar nije jednostavnije da u prizemlju izvedete staklenik ispod oslonca za lozu? Taman ?e Vas liš?e od loze da štiti od direktnih letnjih Sun?evih zraka, a da iznad loze postavite protiv gradnu mrežu.

To je najmanje što možete da u?inite.

A na spratu biste mogli da izvedete vertikalno staklenik od kraja dvovodnog krova pa do poda, a sa zapadne strane izvedete bo?ni zid od na pr. giter blokova tako?e spolja termoizolovane, a sa isto?ne strane isto zid sa otvorom za vrata.

Tako?e u prizemlju da izvedete bo?ne zidove staklenika od blokova sa tako?e otvorom za vrata, s tim da treba duž isto?nog zida prema severu ugradite još jedno predsoblje sa otvorom za ulazna vrata, radi spre?avanja gubitka toplote direktno iz staklenika prema spoljnoj sredini.

Takvim izvedbama bo?nih zidova staklenika je jeftinije u odnosu na duplo staklo, a i pove?an je stepen korisnog dejstva za prijem sun?eve energije odn. smanjuje se gubitak toplote tokom hladnih no?i."

Šta svi mislite o tome? Da li imate nekih primedbi za moj predlog korisniku vikendice i nešto da dodajete?

Ovde imate pdf kako je obi?na ku?a prepravljena u pasivnu ku?u:

http://www.stedljivekuce.com/viewtopic.php?f=62&p=834#p834


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Post new topic Reply to topic  [ 9 posts ] 

All times are UTC + 2 hours [ DST ]


Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 0 guests


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Jump to:  
cron
suspicion-preferred