Pre nego što se odlu?imo za gradnju vetrenja?a, bilo bi dobro prvo da pro?itamo taj ?lanak da bismo znali na ?emu smo.
http://sites.google.com/site/vetrenjaceclub/male-vetrenjace/efikasnost-malih-vetrenjacaEfikasnost malih vetrenja?aKu?a-vetrenja?a – Da li je integracija vetrogeneratora u objekte mogu?a i isplativa?06.05.2009. | Alex Wilson | EBN
Svetski trgovinski centar, sa tri turbine od po 225kW na mostovima izme?u dve kule, prvi je objekat sa instaliranim turbinama za komercijalnu upotrebu.Sajt EBN (Environmental Building News) istraživao je da li je sa današnjim tehnologijama u proizvodnji i dizajnu turbina na vetar, koje možemo na?i na svetskom tržištu, mogu?e efikasno proizvoditi energiju u sklopu stambenog ili poslovnog objekta.
Pored brojnih argumenata i osnovnih informacija, autor predstavlja kratak spisak najzastupljenijih rešenja razli?itih proizvo?a?a vetrogeneratora (iz EU i SAD) manjih dimenzija za aplikacije u zgradarstvu.
O autoru
Alex Wilson, autor ovog teksta, izvršni je direktor sajta EBN, i ve? preko 25 godina piše o enegetskoj efikasnosti i obnovljivim izvorima energije. Godine 1985. osnovao je kompaniju BuildingGreen (na ?ijem sajtu možete pro?itati više o njemu ovde:
http://www2.buildinggreen.com/about/staff), i preko pet godina bio je u bordu direktora Saveta za zelenu gradnju SAD (USGBC – organizacije koja je razvila i unapre?uje LEED sertifikaciju objekata -
http://www.usgbc.org/).
Besmislica integrisanja energije vetra u arhitektonske objektePozivanje na integraciju vetrogeneratora u arhitektonske objekte sve je ?eš?e. Krovovi su postavljeni iznad nivoa zemlje, u zoni ja?ih strujanja vazduha, elektri?na energija se dobija na licu mesta, a vetrenja?a na krovu predstavlja jasno izražavanje stava vlasnika objekta.
Desetine novonastalih firmi nudi svoje vetro-turbine na tržištu od kada se javno mnjenje okrenulo od fosilnih goriva ka obnovljivim izvorima energije. Snažnu finansijsku podršku pružaju im i SAD sa poreskim olakšicama koje dostižu i 30%. Pre godinu dana, Michael Bloomberg, gradona?elnik Njujorka, predložio je integraciju vetrogeneratora za ve?inu oblakodera u tom gradu kao deo zelene strategije koju po?inju da sprovode.
U ?emu onda može biti problem?
Ispostavilo se da, uprkos nekim dobitima, integrisane turbine nemaju smisla koliko i ozbiljne strategije za koriš?enje obnovljivih izvora energije. U ovom tekstu pozabavi?emo se dobrim i lošim stranama ove tehnologije, pogledati primere i njihove rezultate u praksi, a zatim objasniti zašto je to uglavnom - loša ideja.
Pregled konteksta za integrisanje vetrogeneratora u zgradamaIndustrija iskoriš?avanja vetra za dobijanje energije napreduje konstantno od 70-ih godina XX veka, kada se ponovo pojavilo interesovanje za koriš?enje ove vrste energije. Tada su turbine bile obi?no manje, od samo nekoliko kilovata koje su isporu?ivale, i ve?ina je bila namenjena za upotrebu na parcelama sa individualnim stambenim objektima.
Zahvaljuju?i veoma zna?ajnoj pomo?i Ministarstva za energetiku SAD (U.S. Department of Energy – DOE:
http://www.energy.gov/) ova industrija je postala daleko ekonomi?nija sa velikim turbinama koje su postale prave mašine koje su prvo proizvode desetine kW, zatim stotine, a danas i MW energije.
Još jedna zna?ajna promena dogodila se i kada smo, do tada obi?no usamljene, turbine po?eli da postavljamo na farme vetrenja?a. Ve?i broj vetrogeneratora jedan uz drugi, u oblastima sa ja?im vetrovima (kao što su npr. Altamont Pass i Tehachapi Pass u Kaliforniji), održavanje je postalo daleko efikasnije, a energija je mogla lako i efikasno da se distribuira.
Neki ukazuju na to se upravo dešava tre?a faza razvoja – postavljanje vetrogeneratora na vrh objekata ili njihova integracija u objekte na neki drugi na?in...
Prednosti integrisanja vetrogeneratora u zgradarstvuKarakteristika brzine vetra jeste da se pove?ava sa visinom u odnosu na tlo, delimi?no i zbog manjeg uticaja drve?a i drugih prepreka. Postavljanje vetrenja?a na krov, naro?ito visokih zgrada, zvu?i logi?no s obzirom da nije potrebno posebno postavljati visoki stub kao nosa? turbine.
Pearl River Tower ima?e ?etiri turbine sa vertikalnim osama (elise su u horizontalnom položaju) postavljene u otvorima raspore?enim po tehni?kim spratovima zgrade.U nekim slu?ajevima oblik i anvelopa objekta mogu uticati na performanse integrisanih vetrenja?a. Nekoliko proizvo?a?a vetrogeneratora za integraciju u objekte koristi prednosti poja?anih strujanja u zoni atike (niskog obodnog zida, uglavnom kod ravnih krovova) gde se vetar penje uz fasadu ve?ih zgrada i zatim oko zida atike na vrhu pravi ja?i kovitlac.
Neki arhitekti svoje objekte dizajniraju tako da usmeravaju i poja?avaju strujanje vetra ka mestima gde ?e biti instalirane turbine (kakav je primer iz Bahreina ili ovaj na ilustraciji desno).
Najve?i pojedina?ni potroša? ukupne proizvedene elektri?ne energije u najve?em broju zemalja su upravo zgrade, pa proizvodnja na licu mesta (tj. na samoj parceli) smanjuje potrebu za skupim sistemima prenosa - infrastrukturom. Ovo tako?e umanjuje gubitke kod prenosa, kao i koli?ine potrebnog materijala (kablova, stubova i sl).
Kao još jednu prednost ovakvog pristupa u kreiranju koncepta arhitekture nekog objekta moramo pomenuti i jasno vizuelno izražavanje stava da je vlasnik objekta posve?en o?uvanju resursa i planete. Ovaj slu?aj nemamo kod fotovoltažnih (PV - photovoltaic) solarnihpanela jer oni samo stoje negde na krovu, i ?esto se ne vide sa ulice dok proizvode elektri?nu energiju.
Na kraju, mnogi smatraju dizajn turbina lepim. Graciozne AeroVironment turbine na vrhu aerodromske zgrade na Me?unarodnom aerodromu Logan imaju važnu estetsku ulogu. Arhitekti i investitori troše pozamašne svote novca na nefunkcionalne dekorativne elemente na objektima, pa zašto onda ne bi koristili dekorativne elemente koji zapravo ne?emu i služe?
Suo?avanje sa realnoš?uNažalost, integrisane vetro turbine ?esto ne donose ono što obe?avaju. One moraju prevazi?i nekoliko problema kako bi bile efikasne u meri koja se od njih i o?ekuje i kako bi na kraju bile isplative.
Turbulencija vazdušnih strujaNajbolji efekat turbine postižu pred postojanim linearnim vetrom, u kom sva strujanja idu u jednom smeru. Me?utim, na vrhu svake visoke zgrade strujanja vazduha daleko su od ovakve šeme. Bob Thresher, direktor Centra za nacionalnu tehnologija za vetar (National Wind Technology Center -
http://www.nrel.gov/wind/) u Nacionalnoj laboratoriji za obnovljivu energiju (National Renewable Energy Laboratory – NREL -
http://www.nrel.gov/) u Golden-u, Kolorado, objašnjava:
- Kad se strujanja vetra prelamaju preko krova ili na uglu objekata, dele se u nekoliko razli?itih pravaca. Ovo odvajanja tokova stvara mnogo turbulencije.
Prema Ron Stimmel-u, ekspertu za tehnologiju vetra u Ameri?kom udruženju za energiju vetra (Wind Energy Association – AWEA -
http://www.awea.org/) ova turbulencija zbunjuje turbinu i znatno uti?e na njenu efikasnost:
- ?ak i ako se ?ini da je zaista vetrovito (na vrhu objekta), turbulencija je daleko ve?a nego kod postojanog vetra. Zato je osnovna polaznica za postavljanje turbine – odvojiti je bar devet metara u visinu u odnosu na bilo kakvu prepreku u krugu od oko 150m, uklju?uju?i i sam krov objekta.
Šta je sa proizvodima koji koriste vetar na atici objekata kao oni koje preporu?uju proizvo?a?i poput Aero Viroment-a? Iako ove turbine relativno uspešno prikupljaju poja?ana strujanja u ovoj zoni objekta, oni pokrivaju samo jedan niži pojas. Zato su ove turbine male u pre?niku, pa su daleko manje atraktivne u pogledu efikasnosti u odnosu na turbine ve?ih razmera.
Detalj otvora na Pearl River Tower-u koji ?e usmeravati vetar na turbine u tehni?kim etažama (3D model).Buka i vibracija koje izazivaju turbine na vetarBuka i vibracije turbina spadaju me?u najve?e prepreke za njihovu integraciju u objekte. Na osnovu sve ?eš?ih projektnih rešenja koja podrazumevaju i vetrenja?e može se re?i da su ovi problemi uspešno prevazi?eni. Istina je zapravo da su neke turbine daleko tiše u radu od drugih, kao npr. one kod kojih je osa u vertikalnom položaju, ali rešavanje problema buke i vibracija ostaje ogroman izazov.
Roger Frechette, direktor u kompaniji Skidmore, Owings & Merrill (SOM) iz ?ikaga, koji je predvodio inženjerski tim na projektu Pearl River Tower, izabrao je upravo turbine sa vertikalnom osom (elise su u horizontalnom položaju) kako bi minimizirao buku i vibracije, ali ih je ipak postavio u nezauzetim tehni?kim etažama kako bi bile izolovane od stanara zgrade.
Inženjer Paul Torcellini, iz NREL-a (National Renewable Energy Laboratory -
http://www.nrel.gov/) ukazuje na to da vibracije turbina variraju:
- Projekat HVAC sistema (HVAC - heating, ventilating, and air conditioning / grejanje, ventilacije i klimatizacija) oslanja se na poznate i konstantne vibracije, pa treba strogo kontrolisati frekvenciju turbina. Zato je potrebno predvideti pažljivo kompletnu nose?u konstrukciju i primenu izolacija, ali i kad sve to u?inite to i dalje ostaje ogroman problem.
U jedinom ekstenzivnom istraživanju stvarne efikasnosti integrisanih vetrogeneratora na objektima -Warwick Wind Trials Project (
http://www.warwickwindtrials.org.uk/), jedine turbine koje su uspele da proizvedu približnu koli?inu elektri?ne energije onoj koja je navedena u specifikaciji bile su one postavljene na najvišim spratovima objekta. Ali i one su tokom ve?eg dela eksperimenta bile ugašene zbog žalbi stanara objekta na kom je vršino ispitivanje – pravile su previše buke.
- Ukoliko pokušate da postavite turbinu na stub koji stoji stoji na vrhu zgrade, kako biste pobegli od turbulentne zone ka najproduktivnijim strujama – vibracije u objektu ?e se znatno uve?ati - kaže Randy Swisher, bivši izvršni direktor AWEA-e. On podse?a da su vetrenja?e izložene veoma jakim silama, i kada se instaliraju na objekat ove sile se prenose na konstrukciju zgrade što dovodi do problema.
Jedan ekspert EBN-a u intervjuu je objašnjavao da turbulencija proizvodi jake sile i u samom generatoru turbine, stvaraju?i tako neugodne pa i opasne vibracije. Ove vibracije mogu izazvati pojavu harmoni?nih rezonanci u objektu. Tanki metalni limovi kao pokriva?i na krovovima, koji su ?esti kod poslovnih objekata, mogu se ponašati pritom kao membrana bubnja i tako uveli?ati ove rezonance.
AeroVironment, kompanija koja proizvodi vetrogeneratore za postavljanje na objektima u?inila je više napora od konkurencije da razume aerodinamiku vetra oko objekata. Oni u svojim reklamnim pamfletima napominju da je instalacija njihovih turbina bezbedna samo na objektima od betonske konstrukcije.
foto: Svetski trgovinski centar u Bahreinu, detalj turbineBezbednostJedan od osnovnih strahova kod instalacije turbina na objekte jeste da elisa otpadne i ugrozi imovinu i ljudske živote. Ovo nije baš toliko neobi?na situacija kod vetrogeneratora koji stoje na farmama. Tamo je malo verovatno da ?e proizvesti bilo kakvu ozbiljniju štetu ili povrediti nekoga, ali kada bi se to dogodilo u urbanoj sredini, to bi predstavljalo ozbiljnu situaciju. ?ak i da vlasnik objekta pristane na rizik, teško da ?e osiguravaju?e kompanije biti.
Pošto EBN nije pronašao bilo kakve dokaze da bi tako nešto moglo da se dogodi na Svetskom trgovinskom centru u Bahreinu, sa svojim propelerima pre?nika 29m, mogu?e je da ?e i poverenje u SAD donekle porasti.
Na sajtu You Tube može se prona?i nekoliko snimaka gde se vidi kako izgleda kvar turbine i opasnost koju on izaziva. Jedan od tih snimaka možete pogledati ovde.
[youtube]lvvRHhsQhi8[/youtube]
Loše performanse stvarna efikasnost turbina na vetar kod proizvodnje elektri?ne energijeUprkos rastu?em broju integrisanih vetrogeneratora u SAD i drugim delovima sveta, objavljivanje stvarnih podataka boli kao va?enje zuba.
Najve?i broj proizvo?a?a tvrdi: ili da ne poseduje te podatke, ili da ne žele da ih objavljuju. Rezultat ovoga može biti taj što je stvarna efikasnost daleko ispod o?ekivane.
Proizvo?a?i objavljuju krive snage za svoje turbine kako bi pokazali dobitke elektri?ne energije na razli?itim brzinama vetra. Postoje i razli?ite brojke dobijene elektri?ne energije za vetar konstantne brzine, ali se ta brzina razlikuje kod razli?itih proizvo?a?a (mada se uglavnom govori o 14m/s).
- Kada govorimo o malim turbinama na vrhu krova, veoma, veoma je teško posti?i na objektu, u realnim uslovima, snagu navedenu u specifikaciji - kaže Ron Stimmel iz AWEA-e. On je za EBN rekao da nije još uvek uspeo da prona?e makar jednu koja je u ovome uspela.
Kompanija Madison Gas and Electric, iz Viskonsina, 2008. godine sama je rešila da ispita da li integrisane turbine imaju smisla. Oni su na stub od 13m visine instalirali turbinu sa vertikalnom osom proizvo?a?a Finnish company Windside, ?ije su turbine postavljene na krovovima širom Evrope. Njen rade prate ve? šest meseci, tj. od novembra 2008. godine (fotografija ispod).
Ovu Windside turbinu je testirala kompanija Madison Gas and Electric koja je specifikovana kao 10kW AC snage, ali u realnim uslovima nikada nije proizvela više od 600W (instalirana je na visini koja odgovara uobi?ajenoj aplikaciji na krovu objekta).Prema višem inženjeru David Toso, generator WS-4C turbine, visok 3,7m i pre?nika 0,9m, po specifikaciji proizvodi 10kW elektri?ne energije na izlazu, ali nikad nisu merili više od 600W pto je prakti?no 6% od navedenog. Turbina košta 40.000 dolara i kupljena je od Bright Idea Energy Solutions iz Evansville-a, Indiana (koja više ne distribuira Windside-ove proizvode, ali prodaje sli?ne, samo proizvedene u SAD) .
- Kada smo ispitali istinsku sakupljenu elektri?nu energiju po?etkom aprila 2009. godine, otkrili smo da je proizvela svega 33kWh za cela ?etiri meseca. Dakle oko ?etvrt kWh dnevno. Ili je neko bio previše ambiciozan sa svojim projekcijama ili su zaboravili da stave decimalni zarez - rekao je Toso za EBN.
Sistemi za proizvodnju energije obi?no se klasifikuju po faktoru kapaciteta - odnosu stvarne proizvedene elektri?ne energije u pore?enju sa predvi?enim protokom na izlazu, ukoliko sistem tokom tog vremena radi u uslovima prema kojima je odre?en kapacitet (mada kod turbina ne postoji standard za brzinu vetra na osnovu koje se on zasniva).
Slobodnostoje?e turbine na vetrovitim lokacijama obi?no imaju faktor kapaciteta od 10 do 30% - što je bolja lokacija faktor je ve?i. Me?utim, turbina koju su ispitali u Madison Gas and Electric, imala je faktor kapaciteta od samo 0,11%. Fiksirani fotovoltažni solarni sistemi na krovovima (PV), na primer, daju faktore od 11 do 18%, zavisno od lokacije širom SAD, prema podacima Steven Strong-a iz Solar Design Associates.
Prethodno pomenut Warwick Wind Trials Project u Velikoj Britaniji merio je performanse 26 turbina montiranih na zgradama od oktobra 2007. do oktobra 2008. godine i izmerio prose?an faktor kapaciteta od 0,85%. Sve su bile veoma male (mikrowind – mikrovetar, snage manje od 2kW), uklju?uju?i Ampair 600 (600W), Zephyr Air Dolphin (1,000 W), Eclectic D400 StealthGen (400 W), i Windsave WS1000 (1,000 W).
Za svaku instalaciju izmerena proizvodnja upore?ivana je sa procenama proizvo?a?a, prema krivama i uzimaju?i u obzir brzine vetra. Studija je pokazala da su procene prevazilazile stvarni faktor kapaciteta za 15 do 17%. Najgori sistemi su ?ak za potrebe snabdevanja sopstvene elektronike trošili više struje nego što su uspevali da proizvedu.
Cadmus Group je uz podršku Massachusetts Technology Collaborative, 2008. godine napravio izveštaj na osnovu ispitivanja 19 malih turbina i tako?e su došli do daleko lošijih podataka od o?ekivanih. Ovo su pretežno bile slobodnostoje?e turbine i faktoj je bio 4%, dok je projektovana glasila 10%. Drugim re?ima, stvarne performanse bile su 60% gore od o?ekivanih.
Data su razli?ita objašnjenja zašto dolazi do tako velikih razlika, uklju?uju?i pogrešne procene brzina vetra, neta?ne krive snage, neefikasnost inventora, i više gubitaka na licu mesta, zbog turbulencija i sl.
?ak ni AeroVironment-ove turbine nisu radile baš na onom nivou koji je predvidela kompanija. Od 2006. godine kada je njihova turbina za atike zgrada predstavljena javnosti (pogledati na EBN, avgust 2006.), kompanija je snizila svoja o?ekivanja, prema direktoru Paul Glenney-u, ali instalacija u istraživanju je bila ura?ena tako da se dobiju iste krive snage, ali se to nije dogodilo.
Turbina AVX400 (400kW), firme AeroVironment, predstavljena je 2006 godine, ali je od tada zamenjena modelom AVX1000 (1.000kW).Isplativost ugradnje vetrogeneratora na arhitektonske objekteMožda je cena integrisanih turbina najve?a prepreka za njihovu isplativost. Dok velike turbine danas proizvode najjeftiniju elektri?nu energiju, male turbine su daleko neekonomi?nije, a kada se postavljaju na objekte cena im raste a efikasnost opada.
Kako se integrisana turbina drži naspram fotovoltažnog solarnog sistema? Instalacija Aero Viromenment-a košta od 6.500 do 9.000 dolara po kW, što je otprilike koliko i fotovoltažne instalacije koje su još 2007. godine koštale prose?ne 7.600 dolara po kW, sude?i prema izveštaju Lawrence Berkeley National Laboratory iz februara 2009. godine.
AeroVironment sistem ?e prema Glenney-u davati od 750 do 1.560kWh godišnje po kW merenog kapaciteta proizvo?a?a, dok ?e fiksirani fotovoltažni solarni sistem u maloprodaji davati 1.100 do 1.200 kWh/kW merenog kapaciteta u Bostonu, ili 1.400 do 1.560kWh/kW u Tuksonu, prema podacima Strong-a.
Kada uzmete u obzir da ?e solarni fotocoltažni sistem napraviti onoliko struje koliko i kaže da ?e, a uz to košta manje od integrisanih turbina, i traži manje održavanja, onda se on jednostavno name?e kao bolje rešenje. Prema Paul Gipe-u, zagovornik energije vetra ve? 30 godina i autor brojnih knjiga na ovu temu, kaže:
- Ukoliko tražite na?in da obnovljivu energiju integrišete u svoj objekat nema ništa bolje od solarnih fotovoltažnih panela.
Vetrenja?e kao reklamaPostavljanje turbina na objekat primamljivo je rešenje ako želite reklamirati kompaniju ili organizaciju kao zelenu, samo je važno da se vrte. U Goldenu u Koloradu, na zubnu ordinaciju je instalirana turbina Southwest Windpower Skystream kako bi pokazala privrženost vlasnika obnovljivim energijama. Problem je u tome što se, prema svedo?enjima, veoma retko vrti, naro?ito u jutarnjim satima kada je saobra?ajni špic i najviše ljudi pro?e pored nje. Mnogi osd njih mogu da pomisle kako energija vetra nema baš nikakvu snagu.
Pregled turbina dostupnih na tržištu - najzastupljeniji vetrogeneratori iz EU i SADNije veliki broj proizvo?a?a koji nudi turbine za instalaciju na objektima. Ovo je mali pregled onih koji su danas dostupni.
Adventure Aquarium u Kamdenu, Nju Džerzi, ima osam AeroVironment turbina od po 400W i ?etiri od po 1000W.AeroVironment AVX1000Mogu?e da je ova kompanija lider u tehnologiji integrisanih turbina sa svojom Architectural Wind division, u Monroviji, Kalifornija. Godine 2006, kompanija je predstavila turbinu od 400W dizajniranu da iskoriš?ava vetar na atikama objekata. Taj model je nasledio AVX1000, elegantna i lagana turbina od 1kW. Turbine su dizajnirane da se postavljaju u nizu, kao npr. 20 komada na zgradi administracije Massachusetts Port Authority (MassPort) na aerodromu Logan u Bostonu.
AeroVironment se pre odlu?uje za turbine sa horizontalnom osom nego one sa vertikalnom. Glenney kaže:
- Mi imamo patente za turbine sa vertikalnom osom ali ne nastupamo sa njima na tržište iz prostog razloga jer su manje efikasne, pa rast u veli?ini uti?e i na rast cene.
Spiralna Aerotecture turbina na zgradi u ?ikagu radi tek povremeno.Aerotecture International - turbine na vetar sa spiralnim rotoromOsniva? Aerotecture Bill Becker, profesor na Univerzitetu Ilinois, izumeo je ovu jedinstvenu turbinu. Lagana, tri metra visoka i 1,5m u pre?niku, 510V je dizajnirana za vertikalno instaliranje, sa predvi?enim izlazom od 1kW na vetru od 14m/s. Na vetru od 9m/s kriva pokazuje manje od 200W na izlazu. Polazna brzina vetra na kojoj turbina po?inje da proizvodi energiju je 2,8m/s. Modifikovan model 520H je sli?an prethodnom ali se instalira horizontalno. Predvi?ena snaga je 1,8kW na 14m/s.
Osam turbina 520Hht Aerotecture instalirano je na stambenom objektu Mercy Housing Lakefront u ?ikagu (iznajmljivanje stambenih jedinica), u maju 2007. godine. Svaka od njih je postavljena sa navedenom snagom od 1,5kW (sada je navedeno i više), tako da je ukupno instalirano 12kW.
Nažalost, nema dostupnih podataka o stvarnoj efikasnosti ovih turbina. Iz firme Aeroture nisu uzvra?ali pozive EBN-u, i upu?ivali su na PR agenciju koji su objasnili da kompanija ove podatke koristi za sopstevi razvoj a ne medijski nastup.
Larry McCarthy, potpredsednik Mercy Housing Lakefront-a, rekao je za EBN da trenutno ne rade baš sve turbine jer je nekoliko alternatora bilo zamrznuto. Jedan od stanara zgrada rekao je da je redak prizor videti više od jedne turbine da se vrte, a naj?eš?e se ne pomera nijedna.
Vetrogeneratori sa vertikalnom osom - Windside i GUSProizvedene u Finskoj, u kompaniji Oy Windside Production, Windside turbine su u Savonius stilu, sa vertikalnom osom koje ?ine dve spiralne trake. Ovaj dizajn je 1979. godine razvio Risto Joutsiniemi, a nalaze se na tržištu od 1982. godine. Koriste se za punjenje akumulatora u oštrim i hladnim klimama (proizvode se na samo 400km od Arkti?kog prstena), neke od njih su dizajnirane da se bore i sa vetrovima od 60m/s.
Ova turbina je testirana Madison Gas & Electric u Viskonsinu, i upravo one su planirane za ugradnju u Pearl River Tower. Za njih se tvrdi da su doslovno ne?ujne: manje od 2dB na 2m/s prema kanadskom distributeru Raigatta Energy.
Instaler turbina u Viskonsinu Bright Idea Energy Solutions iz Evansville-a, Ilinois, ove proizvode u svojoj ponudi zamenio je sa neverovatno sli?nim turbinama koje se proizvode u Flagtown-u, Nju Džerzi, u firmi Tangarie Alternative Power. Creede Hargraves iz Bright Idea Energy Solutions kaže da Tangarie turbine (referred to as Greenpower Utility System or GUS turbines) koštaju duplo manje od Windside proizvoda, iako su još uvek daleko skuplje od tri komada turbina iste firme, ali onih sa horizontalnom osom.
Tako?e, nešto su ve?e pri istoj izlaznoj snazi, što bi trebalo da pomogne da budu izbegnuti problemi koje je imao Madison Gas and Electric. Hargraves kaže da ?e tu Windside turbinu zameniti GUS modelom na leto 2009. godine.
Ove graciozne Quiet Revolution turbine iz Velike Britanije proizvode 3kW elektri?ne energije pri brzini vetra od 11m/s.Quiet Revolution QR5
turbina sa vertikalnom osomTurbina Quiet Revolution QR5 trenutno je dostupna samo na tržištu Velike Britanije. Dizajnersko rešenje zasniva se na elegantnoj spiralnoj jajolikoj formi (Darrieus) a kao materijal za izradu turbine koriš?ena su vlakna od karbona i fiberglasa.
Visoka 5m (bez nose?eg stuba), i sa 3,1m u pre?niku ova turbina je dizajnirana tako da može stajati na nezavisnom stubu, ili na krovu zgrade.
Najviša DC snaga na izlazu pri vetru od 14m/s je 6,2kW, sa potvrdom od strane Asovijacije za energiju vetra Velike Britanije (British Wind Energy Association - BWEA) od 3kW DC pri brzini vetra od 11m/s Proizvodnja po?inje pri vetru od 4,5m/s , a turbina ko?i na 16m/s.
Podaci kompanije o buci koju turbina proizvodi kažu da pri brzini od 6m/s pravi 50dB, a pri brzini od 10m/s proizvodi buku od 58dB.
Na sajtu kompanije cena turbine i kontrolne elektronike je 29.600 funti (43.000 dolara), ali u tu cenu nisu ura?unati nose?i stub i instalacija.
Do dana pisanja teksta, preko 65 Quiet Revolution turbina instalirano je u Velikoj Britaniji a ekspanzija u drugim zemljama planirana je za 2010. ili 2011. godinu.
Swift wind turbina se pravi od polimera armiranim nano-vlaknima. Proizvodnja energije po?inje pri brzini vetra od 2,3m/s, snage je 1,5kW, a za nju se tvrdi da je najtiša turbina sa horizontalnom osom na svetu, sa bukom od samo 35dB.Vetrogenerator Swift WindOvu turbinu dizajnirala je i razvila Renewable Devices, kompanija iz Škotske, ali se njen rotor od karbon-fiberglasa sada proizvodi u firmi Cascade Engineering u Grand Rapids-u, Mi?igen, SAD.
Cascade Engineering ?e proizvoditi sve Swift rotore širom sveta i obezbe?ivati sve komponente Swift turbina za tržište SAD. Pre?nik turbine je 2,1m, ima pet krakova i spoljni ram/distancer, i dva mogu?a položaja ugla.
Dizajnirana je da stoji na krovovima ku?a, na aluminijumskom stubu, sa udaljenjem od krova od samo 0,6m. Proizvo?a? tvrdi da je skoro ne?ujna (manje od 35dB buke pri svakom vetru).
Izlazna snaga je 1,5kW pri 14m/s, a godišnja proizvodnja je procenjena do 2.000kWh. U kompaniji kažu da je prose?na cena od 10-12.000 dolara.
Zaklju?ak Želim da volim ideju o integrisanim vetrogeneratorima u objektima. Postoji divna ideja o sinergiji forme i funkcije gde se tubine izdižu ka nebu i obezbe?uju energiju neophodnu objektima. Ali u najve?em broju slu?ajeva, bar sa sadašnjom tehnologijom, to prosto nema smisla.
Postoji ogromno tržište vetrogeneratora i energije koju ubiramo od vetra. Ovo je podstaklo evoluciju od turbina od samo par kilovata do savremenih od nekoliko MW. Male turbine, ?ak i kada stoje same na visokim stubovima nisu preterano ekonomi?ne. Kada ih postavimo na vrh objekata cena ska?e a njihova efikasnost opada.
Krovne instalacije, ?ak i najbolje me?u njima, previše su male da bi bile ekonomi?ne, ili je turbulencija isuviše da bi struje mogle biti lepo koriš?ene, i to bez obzira da li je osa horizontalna ili vertikalna. Zaista integrisane instalacije koje su dovoljno velike da proizvode zna?ajne koli?ine elektri?ne energije veoma teško ?e uzeti maha u arhitekturi, ?ak i kada bi bili otklonjeni osnovne tehni?ko-bezbednosne prepreke kao što su vibracije, pa i buka.
Paul Gipe od integrisanih pogona na vetar:
Vetar jednostavno tu ne pripada. Zaista efikasne turbine su jednostavno prevelike za konstrukcije objekata.
Energija vetra ima veliku ulogu u našoj energetskoj budu?nosti, ali govorimo o velikim, slobodnostoje?im turbinama koje stoje na vetrometinama, na obalama mora ili na pu?ini, na obradivim poljima ili na planinama. Veliki vetrogeneratori proizvode najjeftiniju energiju današnjice, dok mali generatori instalisani kao delovi objekata obezbe?uju manje energije od PV solarnih kolektora, ili su skuplji od njih, a u svakom slu?aju teže ih je održavati, i zahtevaju više energije u svom radu.
Dakle, snabdevajte energijom dobijenom od vetra svoje objekte, domove, kancelarije, proizvodne hale... Ali ?inite to na najvišem nivou, na daljinu, gde turbine mogu da rade pod vetrovima postojanog i ravnog pravca i gde njihove vibracije ne?e uticati na bezbednost konstrukcije i ljudi.
Za više informacija posetite ove linkove:
* Ameri?ka asocijacija za energiju vetra - American Wind Energy Association -
http://www.awea.org/ * Nacionalni centar za tehnologiju vetra - National Wind Technology Center - National Renewable Energy Laboratory -
http://www.nrel.gov/wind/ * Warwick istraživanje - Warwick Wind Trials Project -
http://www.warwickwindtrials.org.uk/ * Aerotecture International, Inc. -
http://www.aerotecture.com/ * AeroVironment, Inc. -
http://www.avinc.com/ * Quiet Revolution, Ltd. -
http://www.quietrevolution.com/ * Norwin A/S -
http://www.norwin.dk/ * Swift Wind Turbines -
http://www.swiftwindturbine.com/ * Tangarie Alternative Power -
http://www.tangarie.com/ * Windside Turbines -
http://www.windside.com/?lanak preuzet sa sajta GRA?EVINARSTVO - link:
http://www.gradjevinarstvo.rs/index2.aspx
Login
Register
FAQ
