Stedljive Kuce

Uzeo sam kao simulirani spoljni zid, puna opeka/cigla debljine 58 cm obostrano malterisana. cigla je gustine 1800kg/m3, toplotna provodljivost 0,83 (lambda).

Prora?un kaže da je U=1,15.
Temperatura zida je 15,18C pri spoljnih 0C a unutrašnjih 20C.
To bi spadalo u hladne zidove, otuda i ose?aj u praksi da za potreban komfor boravka treba ja?e zagrevati, tj podi?i temp za nekoliko stepeni.

Razmišljao sam o rezultatima simulacije za Ytong + stiropor i izraženom riziku kondenzacije.
I jedino što mi pada na pamet je da pri upotrebi takve strukture zida treba obavezno formirati i sloj parne brane sa unutrašnje-tople strane zida.
To je isti problem koji se pojavljuje kod montažnih ku?a sa upotrebom staklene vune koja je izrazito paropropusna kao termo sloja, pa i rešenje po meni je isto.

Sloj parne brane se postiže malterisanjem Ytonga, pa tada osobina upijanja vlage od strane Ytonga bude na izvestan na?in regulisana.

A potpuno rešenje bez rizika od kondenzacije je upotreba sistema mehani?ke ventilacije objekta, tada je unutra stalno doveden spoljni suv vazduh a razmena vlage se umesto kroz zid vrši kontrolisano kroz taj sistem.

Ve?ina štedljivih ku?a koje sam video da koriste Ytong+ sloj dodatne izolacije po pravilu ima i sistem mehani?ke ventilacije sa rekuperatorom toplote tako da možda u tome leži razlog što za ovolike godine nisu prime?eni ve?i problemi sa kondenzom.

Ovo uslovno, trebalo bi još detaljnije proveriti to pitanje kondenza, usled izrazito velike paropropusnosti Ytong bloka koji je zatvoren spolja slabije paropropusnim slojem stiropora.

No, ovom logikom i spoljni malter za Ytong zid bi morao biti jako paropropustan da se ne bi kondenz pravio na spoju Ytong-malter a onda zimi usled niske temperature zamrzavao i usled toga pucao sloj maltera.

Osim termike zida treba uvek obratiti pažnju i na kondenz, ceo zid posmatrati kao sistem za postizanje optimalne strukture slojeva i potrebnih debljina.