15.04.2011
ENERGETSKE OBMANE I „TAJNE“
Prvi deo
Piše: Ivona Živkovi?
Nema ve?e laži od tvrdnje da ?ove?anstvo ima problem sa snabdevanjem energijom i da zamene u koriš?enju ugljovodonika (nafte, gasa, uglja) kao i nuklearne energije (iz jezgra atoma) - za sada nema. Kada ovaj tekst pro?itate pažljivo do kraja shvati?ete da je razlog ovakvom mišljenju mnogih „stru?njaka“ nevi?ena manipulacija i sprdnja sa akademskim tuma?enjem fundamentalnih fizi?kih procesa.
Biti stru?njak za energetiku ili bilo šta drugo, danas zna?i imati o tome sertifikat, a to je papir koji vam neko potpiše kao priznanicu i garantuje da nešto znate. Ali, imati ovakav sertifikat ne zna?i imati i mudrost.
Psiholozi vrlo dobro znaju da mnogo ljudi može biti “slepo” kod o?iju, samo zato što se mozak može nau?iti da ne vidi ono što mu o?i prikazuju ili da vidi ono ?ega jednostavno nema. Da je ljudski mozak kao testo koje se može po potrebi uobli?avati, saznanje je staro koliko i samo ?ove?anstvo.
Zato su mnoga fundamentalna saznanja i potekla od laika. O tome kako ogroman broj obrazovanih ljudi danas ne vidi energiju koja je svuda oko nas i naseda na tvrdnje sertifikovanih stru?njaka da ?ove?anstvo ima problem sa energentima, te su oni zato skupi, tema je ovog malog teksta.
DEZINFORMACIJA NAZVANA - "NAFTNI VRHUNAC"
Krajem devedesetih godina, dvadesetog veka, iz ameri?kih obaveštajnih krugova je “procurila” poverljiva informacija o postojanju stru?ne analize koju su izradili naftni eksperti, navodno za potrebe CIA i ameri?ke državne administracije. Tu je procenjeno stanje ukupnih rezervi nafte na planeti. Studija je nazvana “Peak oil” (Naftni vrhunac). Sertifikovani stru?njaci, uz dobar honorar, naravno, uz pomo? prora?una, analiza, grafikona i sl. došli su tako do poražavaju?eg zaklju?ka da je polovina ukupnih svetskih zaliha nafte ve? potrošena, te da svako dalje njeno va?enje postoje?im intenzitetom predstavlja silaznu liniju na grafikonu na putu ka njenom potpunom iscrpljivanju. To je zna?ilo da ?e ?ove?anstvo, posebno industrijske zemlje koje od nafte najviše zavise, imati veliki problem sa snabdevanjem energijom u budu?nosti. A od nafte kao energenta najviše zavise SAD, a zatim i druge visokoindustrijalizovane zemlje. Danas je to još više Kina (jer neko joj je tu zavisnost od energenata “uvalio” onim što se naziva - “direktne strane investicije”).
Ovaj dokument je pred ameri?ku državnu administraciju, na ?ijem ?elu je tada bio Džordž Buš mla?i (koji je slu?ajno” i privatno vezan za naftni biznis) otvorio pitanje kako staviti pod kontrolu SAD što više izvorišta nafte. I to je bio jasan pokazatelj da ?e SAD za u naftu u predstoje?em periodu voditi žestoke "ratove" sa svojim industrijskim rivalima (Francuzima, Englezima, Nemcima, Kinezima...)
I danas smo svedoci vojne intervencije u Libiji, za koju neki "analiti?ari" (koji imaju ekskluzivan pristup uticajnim medijima) kažu da se vodi zbog nafte. I to je bio slu?aj sa Irakom, incidentima u Kaspijskom regionu itd. Nije nego.
Naravno, “Peak oil” je bio pri?a za “malu decu”, što politi?ari uglavnom i jesu, jer zbog svoje neukosti (što je glavna referenca za njihovo dovo?enje na “vlast”) moraju da se uzdaju u “informacije” i procene “stru?njaka” iz tajnih obaveštajnih službi koji “sve znaju”. Kako je “poverljivi” dokument “Peak oil” uopšte mogao da “procuri” u javnost i koje je za to kriv , nije se postavljalo pitanje i nije vo?ena istraga. Dezinformacije i imaju zadatak da “cure”, zato je i osnovan specijalizovan sajt “Wikileaks”.
Ali, “Peak oil” je u vojnim i politi?kim krugovima SAD savršeno opravdavao oružane intervencije za koje su se SAD spremale u narednom periodu. Jer, radilo se o strateškim interesima ameri?ke nacije. Poznato je kako “demokratija” radi za narod.
“Peak oil” dokument je imao i širi uticaj. I Rusija se zbog istog energetskog problema poslednjih godina grozni?avo naoružava najsavremenijim oružjem, dok obi?an narod i dalje živi u bedi i bezna?u. Ali, sve je to, tvrde ruski politi?ari, da bi se zaštitio narod od plja?ke "svojih" ugljovodoni?nih resursa, a koje bi im Ameri i Izrealci najradije pokrali, kao one u Iraku.
IMA LI ZAMENE ZA NAFTU?
Kako zameniti naftu kao energent, pitanje je zato koje ve? decenijama mu?i mnoge sertifikovane energetske stru?njake? Zna se da solarni paneli za dobijanje energije ne daju dovoljno elektri?ne energije za industriju, avione, vozove, brodove, automobile…
Energija vetra je problem jer vetrenja?e treba postaviti dalje od gradova, a u ruralnim podru?ijima plaše ptice i insekte koji su važni za oprašivanje biljaka. Elektri?na struja koja se od njih dobija mora se odmah koristiti i transportovati do udaljenih gradova, a u transportu se izgubi veliki deo energije. Problem je i njeno skladištenje jer su takva postrojenja skupa, pa tu struju država mora unapred otkupljivati od malih proizvo?a?a. I tu uvek leži mogu?nost korupcije, gde ?e se u energetski krug odabranih ugraditi vlasti bliski pojedinci.
Hidrocentrale mogu imati samo oni koji imaju mo?ne brze reke, a termoelektrane opet koriste ugljovodonike imaju problem sa zaga?ivanjem okoline sa ugljen dioksidom. Postoji i ideja da se uzgaja modifikovano drve?e, koje veoma brzo raste i koje bi se možda koristilo i kao energent za doma?instva. Ali, to bi ostavilo ispoš?eno zemljište.
Tako se kao rešenje energetskog problema ipak name?e atomska energija koja se dobija "razbijanjem jezgra atoma" koji su u procesu nastanka Zemlje sabili u sebe ogromnu koli?inu energije. Tako bar kaže “velika” nauka o kvantnoj fizici i njeni sertifikovani nau?nici. Nuklearke su ?iste, tihe i mo?ni izvori energije, tvrde oni, samo je problem ukoliko do?e do havarije pa energetske ?estice (kojima mesto u prirodi treba da bude u atomu) izlete u okolinu i tu nastave da emituju svoju energiju razaraju?i neke ve? postoje?e energetske procese i stvaraju?i nešto novo. Recimo ako u?u u genetski materijal biljaka, životinja i ljudi. Poznato je da energija stalno stvara i kada krene ne može se zaustaviti.
Dakle, koriš?enje nuklearne energije ispada kao vožnja avionom - najbezbednije i najbrže, ako se avion ne sruši.
Nuklearnu tehnologiju su najviše razvili u nacisti?koj Nema?koj trideseih godina, a onda je preneta u SAD, pa u SSSR. I sve je ra?eno tajno. Ovu tehnolgiju su najviše zavoleli vojni krugovi, zbog mogu?nosti da cepanjem atomskog nukleausa plutonijuma imaju ubita?nu atomsku bombu. I ta ljubav ih do danas nije napustila.
Glavni problem japanske nuklearke kod Fukušime, je upravo u tome što je ona tajno radila na procesu pravljenja plutonijuma za vojni kompleks (ne zna se ?iji, ali je mogu?e da je u pitanju izraelski, jer je izraelska privatna firma MAGNA BSP obezbe?ivala rekator broj 3 specijalnim termalnim kamerama). Nau?ici koji poznaju tehnologuju nuklerane elektrane znaju da je topljenje uranijumskog jezgra predvi?eno samom konstrukcijom elektrane (kao i jak zemljotres) i da postoje bezbednosni mehanizmi koji spre?avaju prodor radioaktivnih ?estica u okolinu u slu?aju havarije i njegovog topljenja. Ali, plutonijum za bombe nije isto što i uranijum. On je ne samo ekplozivan, nego i veoma otrovan i mirnodopske elektrane nisu ni predi?ene da se ovim poslom bave. Ali, se mnoge bave.
OPŠTA NAU?NA ZAVRZLAMA
Zagovornici nuklearne energije, koje finansiraju i održavaju vojni krugovi kao najve?i njeni obožavaoci, vole zato da plasiraju velike medijske pri?e (zašto su i pla?eni) o opasnom zagrevanju atmosfere zbog velike koli?ine ugljendioksida koji nastaje sagorevanjem ugljovodonika, pa se stvara efekat staklene bašte, globalno otopljavanje, klimatske promene itd. Mediji su puni ovih laži. Jer, ugljendioksid je neophodan na planeti upravo za život kakav poznajemo, baš kao što je i efekat “staklene bašte” neophodan jer bi zbog njenog nepostojanja temperaturne razlike izme?u no?i i dana bile veoma velike. I to su tvrdnje upravo priznate i sertifikovane nauke, ali njenih nekorumpiranih pojedinaca.
Ugljen-dioksid koriste biljke i on uopšte i ne ide visoko u atmosferu, ve? naprotiv teži ka zemlji.
Zanimljivo je da se o opasnostima ugljen-monoksida, koji se dobija sagorevanjem hemikalija koje se u rafinerijama dodaju benzinu (da bi mu pove?ali oktansku vrednost) uopšte ne govori u istim krugovima “zabrinutih”. Naravno i hemijska industrija ima svoje veliko “par?e kola?a” u koriš?enju nafte kao energenta.
Najzanimljivije je ipak ono što u nafti gori i osloba?a energiju. A to je monoatomski vodonik koji se prvo mora osloboditi iz molekula vode, koja je tako?e sastavni deo nafte, i koji onda reaguje sa kiseonikom, koga tako?e ima svuda oko nas , i onda taj monoatomski vodonik odreagije tako što oslobodi svoju atomsku energiju. Pošto i vodonika i kiseonika ima svuda oko nas, logi?no je pitanje za laike, zašto sami tako ne reaguju ?im se sretnu u vazduhu, nego se prvo vodonik mora osloboditi iz nekog molekula, na primer iz vode u nafti ili iz vode u procesu elektrolize? Ili se oni u vazduhu nikad ne sretnu u gasovitom stanju. E, tu velika nauka nešto nije dobro skontala, jer o?ito mnogi ne vide da je tu nešto nelogi?no. Važno je samo da se svakodnevno sagoreva ogromna koli?ina nafte i drugih ugljovodonika (što je onome ko ih kopa i prodaje veoma profitabilno), dok se koriš?enje ?iste vode za pokretanje automobila (i koriš?enje iste te energije vodonika) tehnološki nikako “ne može” rešiti. I ovde su o?ito u pitanju mozgovi koji “ne vide” ili ne žele da izgube svoju dobro pla?enju profesionalnu poziciju.
Najve?a enigma u nau?nim krugovima u vezi koriš?enja energije je tako postalo pitanje gde je njen izvor?
Jer ono što mi koristimo kao energiju su njeni razli?iti oblici koji su nastali njenim radom i skladištenjem u odre?enim medijumima. Tako se i danas razlikuju elektricitet, energija biomase, geotermalna energija, takozvana fosilna energija kao što su ugljovodonici ( nafta ugalj, gas) iako su sva ta ugljovodoni?na jedinjenja nastala duboko ispod Zemljine kore u onom što se naziva “plašt” i što se konstantno, kao i sve drugo na planeti, jednim fizi?ko-hemijskim procesom stalno stvara. I nema isklju?ivu vezu sa fosilima. U školi nas još u?e da postoji solarna energija, nuklearna (iz jezgra atoma), energija vetra, radioaktivnost… Ali, ono što se u školama i dalje ne u?i i što je i nau?ni establišment (koji izdaje stru?ne sertifikate) više od 100 godina odbija da prizna, je postojanje “nulte ta?ke energije” odnosno energije vakuuma.
ALBERT AJNŠTAJN KAO MASKA ZA PLASIRANJE NAU?NIH ZABLUDA
Vakuum je dugo vremena smatran potpuno praznim me?uzvezdanim prostorom kroz koji svetlost, koja je po Ajnštajnovoj opšteprihva?enoj teoriji postoji u obliku ?estica fotona ili talasa (jer u svemiru važi po relativisti?koj teoriji princip neodre?enosti), prolazi nesmetano brzinom od 299.792.458 metara u sekundi. Da ovaj prostor nije prazan i da u njemu postoje “putevi” poput “cevi” preko kojih se kre?e energija i koji je još davno nazivan - eter, namerno je decenijama odbacivano i zataškavano. Sam Ajnštajn je uporno odbijao da takvu tvrdnju prihvati, a njegovi stavovi su zbog renomea koji je imao u vode?im nau?nim krugovima i u medijima bili veoma važni.
I to nije bilo slu?ajno, kao što sama pojava ovog “genijalnog” nau?nika (za koga se danas sve više otkriva da je bio samo medijska maska iza koje su radili jezuitski mozgovi) nije bila slu?ajna. (Da li je bio i doušmik u nau?nim krugovima?)
Ajštajn je toliko oven?an nau?nom slavom iako ništa od njegove relativisti?ke teorije nije ni dokazano niti je mogu?e dokazati (kao što je i sam to tvrdio). Ali, je zato dokazano da nije ta?na i da je ?ak plagijat napravljen od teorija koje su ve? ranije postojale u nau?nim krugovima. Ideju o konstantnoj brzini svetlosti izneo je dr. Albert Mi?elson (poznat je i njegov eksperinment sa Edvardom Morlijem), a formulu E=MC2 zapiso je još 1875. Semjuel Tolver Preston kada je zaklju?io da energija u malim ?esticama materije raste u srazmeri sa njenom brzinom.
Albert Mi?elson
Ali, da bi smo sasvim shvatili ovu energetsku nau?nu zavrzlamu, pogledajmo malo bliže kako se danas u školama za obi?ne gra?ane opisuje energija.
Sama re? “energija” poti?e još iz drevne Gr?ke (o kojoj se i danas u?i u školama da su je stvorili bogovi sa Olimpa). “En” je predlog i zna?i “u”, a “ergon” je neko delo, tako je nastala kovanica “energeia” što zna?i rad u nekom delu, u ne?emu. Dakle, energija je ono što radi i stvara u nekom medijumu. Da pomenemo i da gr?ka re? “hidrogen” (vodonik) ozna?ava ono što stvara vodu.
Bez energije se ništa ne pokre?e, ništa ne stvara. Bez energije nema sile. Energija je nešto što ljudski um ne može vizuelno predstaviti. Baš kao ni molekul ili atom. I upravo su zato nastojanja nau?nika da rastuma?e šta se prakti?no doga?a na nivou atoma i molekula doveli do razvoja “velike” nau?ne teorije nazvane kvantna fizika, kasnije nazvane kvantna mehanika.
Re? “kvantum” zna?i najmanju energetsku jedinicu. Da bi teorija bila što komplikovanija za zamla?ivanje akademskih mozgova, atom je deljen na još sitnije imaginarne ?estice koji su nazvane kvarkovi, a ovi su deljeni na leptone, mezone, neutrine i dr. Naravno nikada ni jedan nije izolovan i pored ogromih nov?anih sredstava koja su tada za ova važna istraživanja, navodno, odvajana iz državnih budžeta. Ali, dok su veliki fizi?ari mudrovali, a odabrana elita uzimala novac kako bi potrebno znanje prikupila i isporu?ila tamo gde treba, mo?no energetsko oružije je sve više usavršavano u tajnim pogonima.
U stvari, kako su se razvijali sve savršeniji ure?aji za merenje energetskog potencijala, u najsi?ušnijim ?esticama, nau?nici zadojeni ?esticama (koje su svuda videli i kojima im je napunjena akademska glava i sa principom neodra?enosti) ove kvante sve više usitnjavali i davali im razna imena pri tome veruju?i u božansku mo? stvaranja materije koje se dogodilo u jednom kosmi?kom trenutku u vreme Velikog Praska.
I to je bila jedna velika nau?na stranputica, kojom je NEKO mo?an dugo godina perfidno rukovodio, upravo sa namerom da sve dovede u zabludu i skrene sa puta koji je vodio fundamentanim saznanjima. Jer svi prirodni procesi su zapravo jednostavni i logi?ni i veoma odre?eni. Veliki Prasak je jednostavno bio podmetnuti klin u nau?nim to?kovima. A znanje je mo? i to na kvadrat.
Ko je stavljao klinove u “to?kove“ nauke?
JEDNO KATOLI?KO BRATSTVO ODRE?UJE ŠTA ?E SE U?ITI U ŠKOLAMA
Ono što je i danas ve?ini ljudi malo poznato, jer ne spada u domen oficijelne istorije (koja se u?i u školama), ve? se stavlja u kontekst takozvane “teorije zavere” i koja se nastoji maksimalno kompromitovati kao ?ista budalaština, u stvari je lako doku?iva stvarnost, pod uslovom da ste u stanju da neke fantasti?ne ideje prihvatite kao mogu?u realnost.
To što mnogo ljudi i danas više veruje u boga (što je ?ista fantazija), nego u “teoriju zavere”, upravo je rezultat rada nekih majstora za laži i iluzije. Verovati u Velikog Stvoritelja je savim u redu, ali verovati u zavere je paranoja (bolest)
Ta fantazija se može svesti na prostu, ali perfidnu filozofiju jednog bratstva koje se još pre hiljadu godina po?elo da se uobli?ava u jednu družinu željnu neograni?ene mo?i i bogatstva, i koja se ustoli?ila u miroljubivu “oblandu” nazvanu hriš?anska rimokatoli?ka crkva. Da se velika mo? i bogatsvo mogu ste?i pukim prevarama shvatili su bave?i se godinama prodajom svojih ma?ioni?arskih trikova, iluzija, ?iš?enjem od grehova (griže saveti), ali i matemati?kog znanja i astrološkog predskazanja, a što su sve znanja koja su doneli iz drevnog Egipta. Za mnoge Evropljane su ova znanja bila tada ?ista magija.
Vremenom su magusi shvatili da se zaglupljivanjem i prevarama ljudi mogu besomu?no plja?kati. Evropsko lakoverno i neobrazovano stanovništvo sa svojim feudalcima, nakon raspada Rimske imperije je bilo idealan plen ovih magusa. Posebno im je za oko zapela gramziva vlastela koju ?e namamiti da krene u plja?ku zlata koga su drevni Egipat i Persija bili prepuni. Napoleon je bio njihov veliki vojskovodja.
Kako je životni vek bratstva prakti?no neograni?en, za razliku od obi?nih ljudi, pa i dinastija koje se kad tad ugase, vreme mereno stotinama godina je radilo za njih. Obi?ni ljudi njihovo delovanje kroz vekovnu istoriju nisu ni opažali. Njihov cilj je vremenom postao potpuno pokoravanje sveta i stavljanje pod svoju kontrolu sveg svetskog bogatstva, zemlje i ljudi.
“Sveta tajna” (u stvari tehnika prevare) prenosila se u hijerarhijskom poretku na nove mla?e naraštaje (posebno odgojene) i paklena “mašinerija” obmana i laži je fukcionisala prikriveno stotinama godina.
Krstaški plja?kaški ratovi (u ime Hrista), prodaja oproštajnica od grehova, zastrašivanje ljudi bolestima, a onda prodaja vakcina, zamen zlata sa nov?anim priznanicama, zavere i spletke u vladarskim krugovima i krunisnje samo podobnih i pokornih kraljeva, deo su iz arsenala prevara koje su Bratstvu donele skoro apsolutnu mo? na globalnom nivou. Globalizam u formi Novog Svetskog Poretka je završnica ove hiljadugodišnje “magije”.
Masovno opismenjavanje obi?nih ljudi (po školksom programu koji je odobrila katoli?ka crkva) , doneo je tehnološki i industrijski razvoj do sada nevi?en u ljudskoj istoriji, ali sa tehnološkim rešenjima i inovacijama koje su Bratstvu omogu?avale da milijarde ljudi i njihove privrede oblikuju kontrolom nad nov?anim tokovima i energetskim resursima. Obratite pažnju da re? “re-surs” zna?i “ponovno izvorište”.
Ako bi se energija koristila iz njene “nulte ta?ke radijacije”, gde je njeno izvorište u visokim slojevima atmosfere na granici sa svemirom i koji je nazvan eter, tehnološkim procesom (na ?ijem radu je po?eo da radi Nikola Tesla) prakti?no bi svako mogao da je koristi neograni?eno i besplatno. I to Bratstvu, nije odgovaralo. Zato je tehnološki razvoj, zajedno sa naukom (jer znanje je mo? i Bratstvo sve znanje sveta pažljivo prikuplja) morao da bude skrenut na drugu stranu ka eksploataciji energije iz re-sursa (ponovnog izvorišta).
Tako je otkri?e nafte (re-sursa), do koje se veoma teško dolazilo skupim tehnološkim procesom, baš kao što je to i njena distribucija, postala idealni energent za široku primenu. Agent ovog bratstva, Džon D. Rokfeler, raznim poslovnim smicalicama preuzeo je potpuno monopol najpre u transportu nafte (u svojim specijalnim patentiranim kontejnerima) , a zatim i u poslovima na njenom kopanju, preko svoje kompanije “Standard Oil” (danas Exxon Mobile). Nekoliko tajkuna ovog bratstva (kao i podobne kraljevske porodice iz Evrope i arapskog sveta iz nekadašnjeg Otomanskog kalifata) i danas kontrolišu prakti?no sav naftni biznis u svetu. I u Rusiji. Da bi se sakrilo da nafta nastaje duboko u Zemljinom plaštu, te da je prakti?no ima svuda (ako se mnogo dublje kopa) smišljena je pri?a o njenom fosilnom poreklu.
Otkri?e radioaktivnih elemenata kao radijuma u rudi uranijuma, vodilo je razvoju nuklearne tehnologije, gde se kao drugi energetski re-surs koristila energija koja se dobijala razbijanjem atoma pri ?emu se, navodno, osloba?ala ogromna koli?ina energije koja je u takvim atomima bila “zarobljena” milionima godina.
Zbog fantasti?nog energetskog potencijala koji je mogao da se koristi kao najrazornije oružije ikada stvoreno, Bratstvo je bilo fascinirano da ima atomsku bombu kojom bi jednim udarom moglo da uništi dobar deo jeresi. To je i isprobano prvi put 1945. u Japanu (u kome se za?ela apostolska hriš?anska vera). Tako je rad na razvoju i usavršavanju atomskog oružija bio maskiran razvojem nuklearne tehnologije sa ciljem da se pomo?u nje dobija elektri?na energija za industriju. I to funkcioniše tako što se nuklearnom fisijom zagreva voda, pa se ona pod pritiskom izbacuje kao vodena para, koja onda svojom silom pokre?e turbine i onda sila turbina pokre?e generatore koji proizvode elektri?nu struju, koja se onda transportuje dalekovodima desetinama i stotinama kilometara do potroša?a sa velikim gubicima energije. I cena pravljnja ?itave ove skalamerije košta više milijardi evra. Za zaglupljivanje neupu?enih zato služi takozvani “nuklearni lobi”.
Za ovo Bratstvo se veruje da funkcioniše preko mnogih tajnih društava koja su u hijerarhijskom piramidalnom poretku, a najrigorozniji je danas red jezuita. Oni su u 16. veku , nakon ?uvenog Saveta iz Trenta zamenili zloglasne dominikanske inkvizitore. Metod rada jezuita je slatkore?iva prikrivena obmana. I to je potpuno suprotno otvorenom nasilju protiv jeresi koje je do tada sprovodila katoli?ka crkva, zbog ?ega su ljudi po?eli masovno da zaziru od nje. Bio im je neophodan veliki zaokret. S obzirom da je ve?ina obi?nih ljudi u Evropi pre samo 150 godina uglavnom bila nepismena, Bratstvo (koje je hijerarhijski veoma pismeno i obrazovano) imalo je mogu?nost da u dotadašnju istoriju zapiše bilo šta. Sa masovnim opismenjevanjem u 20. veku i tehnološkim razvojem, iza koga su oni sami ?esto stajali, pokrenuta je i ova velika mašinerija za obmanjivanje u?enog naroda.
Za nas je zna?ajno ovde da je glavni kretaor teorije Velikog praska bio upravo jezuitski sveštenik Žorž Lemetr. Da bi ova teorija ušla u nau?ne krugove i potpuno zamutila sva dotadašnja poimanja fizi?kih procesa, bilo je potrebno da je unese neko ko ?e postati veoma cenjeno i uticajno nau?no ime i izvršiti epohalnu revoluciju na polju teorijske fizike. Jer, samo se teorija i mogla smišljati i krivotvoriti. ?itav 19. vek je ina?e bio vek mnogih epohalnih nau?nih i tehnoloških otkri?a.
Lemetr i Ajnštajn. Da li je Lemetr bio pravi mozak "genija" Ajnštajna?
Ali, da mnogi fizi?ki procesi na Zemlji i u svemiru i danas budu velika misterija i nau?nici i dalje sumanuto tragaju za raznim “kvarkovima”, idealna je bilo postavljanje principa neodre?enosti i teorije relativiteta. I toj teoriji je dat maksimalan medijski publicitet, s obzirom da jezuiti, preko takozvanih Jevreja (od Boga izabranog naroda), kontrolišu glavne medije (izdavaštvo, nau?ne publikacije, ali i popularne novine i revije, radio i TV).
ENERGETSKE OBMANE I "TAJNE"
DRUGI DEO
Piše: Ivona Živkovi?
AJNŠTAJN O NUKLEARNOJ ENERGIJI NIJE ZNAO NIŠTA
Ajnštajn je tako kao “veliko” nau?no ime, na nagovor fizi?ara Lea Silarda “napisao” i poznato pismo ispred grupe nau?nika ameri?kom predsedniku Franklinu Ruzveltu, 1939. da SAD što hitnije moraju otpo?eti radove na pravljenu atomske bombe, kako bi u tome pretekli nacisti?ku Nema?ku koja je imala plan da napravi ovo pakleno oružje. Ideja je bila da se ova tehnologija prenese u SAD i da se opravda trošenje ogromnog novca iz državnog budžeta za razvoj ove tehnologije.
Rad na ameri?koj atomskoj bombi, tajni “Projekat Menhetn”, me?utim, nije uklju?io Alberta Ajnštajna, jer su jezuitski “ma?ioni?ari” znali da on o pravoj prirodi energije nije znao ništa. Autor pisma i u?esnik u ovom projektu je bio samo Leo Silard, koji je sa Enrikom Fermijem ve? radio u Rokfelerovom Univerzitetu u ?ikagu.
U obimnoj studiji “Proizvodnja i prodaja svetog Ajštajna”, autor Kristofer Džon Bjerknes navodi da Ajnšatajn, li?no, nikada nije bio spreman ni za jednu nau?nu polemiku sa drugim nau?nicima koji su u to vreme osporavali njegove ideje. Umesto njega , brane?i njegove teorije je istupala jedna grupa ljudi iz nau?nog establišmenta kojima su uvek bila otvorena vrata svih najuticajnijih medija. Drugima nije bilo omogu?eno da preko istih medija diskredituju "sveto nau?no ime" Ajnštajna.
Leo Silard je bio taj koji je Ajnštajnu 1939. godine objasnio mo? atomske bombe i šta on treba da napiše u “svom“ pismu predsedniku SAD, Ruzveltu. Ali, iako je Leo Silard bio daleko genijalniji i efikasniji nau?nik koji je, ne samo smislio na?in cepanja jezgra atoma nuklearnom lan?anom reakcijom, ve? i na?in za pravljenje plutonijuma (koji se koristi za punjenje atomske bombe) ozra?avanjem izotopa uranijuma u posebnim reaktorima za “uzgoj” plutinijuma, za ve?inu ljudi je on nepoznato ime. A za Ajnštajna su ?uli svi, svako dete u osnovnoj školi.
Ina?e, takav jedan reaktor za “uzgoj” plutonijuma , postojao je izgleda i u nuklearnoj elektrani kod Fukušime, i uzrok je haosa koji je tamo nastao nakon cunamija. To nagoveštava ?injenica da je elektrana u jednom reaktoru (broj tri) koristila kontroverzno mox gorivo, što predstvalja mešavinu oksida uranijuma i plutonijuma. I koriš?enje tog goriva je zapravo samo maska da se u stvari radi na “uzgoju” plutonijuma za vojne potrebe. Plutonijum se u prirodi ne stvara, a njegovo “mogu?e” postojanje u prirodi u malim koli?inama “negde duboko u Zemljinoj kori” (kako to tvrdi teorijska nauka) je samo nau?na imaginacija. Naravno, radi se o nau?nicima koji verno slede principe neodre?enosti i teoriju Velikog prasaka. I primaju dobre honorare od svojih “nau?nih” studija.
Ajnštajn i Silard u SAD. Silard je Ajnštajna morao da upozna sa znanjima o nuklearnoj energiji i pravljenju atomske bombe. Šta li mu je sve rekao?
NELOGI?NOSTI U TEORIJAMA KVANTNE FIZIKE
Iako se “energija nulte radijacije” mogla definisati i na nivou subatomskih ?estica i logike, teoreti?ari kvantne mehanike ubacivali su i dalje ubacuju u igru kvarkove, leptone, mezone, bozone, muone, neutrine i neizbežnu Ajnštajnovu jedna?inu E=MC2 kao u beskona?noj vrtešci dok se svima ne zavrti u glavi toliko da se izgubi svaki smisao u rasu?ivanju.
Otkrivanje novih ?estica i davanje imena istima postalo je velika nauka koja veoma li?i na otkrivanje novih i novih virusa u biologiji i medicini.
Kvantna fizika, koja je onda razvijena kao posebna nau?na grana, a onda prerasla u “kvantnu mehaniku” (koja svemir izgleda doživljava kao veliku mašinu sastavljenu od ?estica) izvela je onda zaklju?ke, kako u svojoj knjizi “Okultna fizika etera” navodi Vilijam Lajn, kako se energetski potencijal atoma (što je njegova sposobnost da vrši neki rad) uve?ava u zavisnosti od njegove mase i brzine.
Kvantna fizika tako kaže da su se ove energetske ?estice nakon Velikog prasaka sabile u atome, pa im je u stanju mirovanja masa jako sabijena i puna energije. Po njima, ?vrsta materija je najkompaktnije uskladištena forma atomske energije, pa se onda u skladu sa tim zaklju?ije da cepanjem tih nabijenih atoma, može da se oslobodi ta ogromna energija.
Istovremeno, najve?i broj prirodno radioaktivnih elemenata koji ispuštaju energiju (zra?e), po njima, su gusti ali “nestabilni” i “raspadaju se” i pri tome iz njih “izlazi” ta energija (kao zao duh?), a oni se raspadaju ka elementima sa nižim atomskim brojem na tablici elemenata.
Prirodni radioaktivni elementi tako spontano gube masu u tom procesu “raspadanja”, tako da se energija osloba?a kao radioaktivnost i to se u odnosu na gubitak mase izražava po Ajnštajnooj jedna?ini E=MC2.
Ispada da su ti radioaktivni elementi, po teoriji Velikog praska, stariji od Zemlje. Ali geološka istraživanja su to opovrgla, pa je kona?no zaklju?eno da je njihova radioaktivnost ipak posledica procesa koji se odigrao na Zemlji u toku njenog stvaranja. Jer, da su ti elementi nastali u vreme sabijanja materije u vreme Velikog praska, do sada bi se valjda svi ve? raspali. Ali, nisu ve? i dalje zra?e, tj ispuštaju u svim pravcima atomsku enrgiju.
Odakle im tolika energija, da je milionima godina ispuštaju, zapitao se u pomenutoj knjizi Lajn?
PODEŠAVANJE NAU?NIH TEORIJA KVANTNE MEHANIKE
Ali, najve?i problem sa teorijom kvatne mehanike je energija monoatomskog vodonika, koji je svrstan u element broj jedan, jer se sastoji samo do dve ?estice, jednog elektrona i jednog protona, a osloba?a u reakciji sa kiseonikom mnogo ve?u koli?inu energije nego kada je u molekularnom stanju npr.H2.
Pošto se u stvaranju molekula, po teoriji kvantne mehanike, obavlja neki rad, to zna?i da se deo energije potroši na atomskom nivou kombinovanjem atoma u neki molekul, na primer vode, koji ?ine dva atoma vodonika i jedan atom kiseonika (H2O). I to logi?no treba da smanji energetski potencijal samog molekula.
Kako za Ajnštajnove sledbenika eter ne postoji, te s e iz njega ne može crpeti dodatna energija atoma, zna?i da njihovi molekuli moraju imati više energije nego atomi koji ga sa?injavaju. Jer jedna?ina kaže E=MC2. Energija je dakle jednaka masi umnoženoj sa brzinom na kvadrat.
S obzirom da to sa monoatomskim vodonikom o?ito nije slu?aj, zagovornici teorije kvantne mehanike su smisili obrazloženje da se prilikom kombinovanja atoma vodonika u molekul vodonika, pri formiranju H2O, na primer, ta potencijalna energija molekula vode izgubi, jer se ona u procesu kombinacije veže ponovo za atome vodonika. Tako vodonik gas, kada je u monoatomskom stanju H1 ima ve?u potencijalnu energiju nego kada je u obliku molekula koji sadrži H2.
I to je o?ito još jedna nau?na fantazija koja nije logi?na. Iz te nelogi?nosti, onda je proizašla nova teorija da u zavisnosti u kom stanju je vodonik, da li je na zemlji, u vodi ili u gasnom stanju, zavisi njegova “potencijalna energija”.
Tako se Vilijam Lajn zapitao od kada merenje potencijalne energija atoma nekog elementa zavisi od njegovog molekularnog stanja? “To je kao re?i da kamion koji stoji u podnožju brda ima više potencijalne energije od onog na vrhu brda, jer zahteva više energije da bi se popeo na brdo. I to je ?udan na?in da se definiše potencijalna energija. Ili re?i da prazna konzerva gasa ima potencijalnu energiju koju preuzima od njega kada se puni gasom”. To zna?i da prazno ne zna?i da je uvek prazno, te da jedan nije uvek manje od dva, ve? da sve zavisi od okolnosti u kojima se na primer "prazno" ili jedan u nekom trenutku nalaze.
Relativisti?ka kvantna mehanika o?ito je neta?no rastuma?ila ovaj proces energetskog potencijala po ?emu ispada da odvojeni neki atomi – sa nižom masom kao vodonik poseduju više “atomske energije” nego molekuli koje su oni sastavili udruživanjem svojih energetskih potencijala. Odakle monoatomskom vodoniku tolika energija? Nije li to o?iti pokazatelj da E iz Ajnštajnove jedna?ine mnogo više nego nego MC2 i da se materija “puni” energijom na neki savim drugi na?in. I tu tajnu je rešio Nikola Tesla i to je upravo razlog zbog koga su njegovi radovi i ideje bili decenijama nepoželjni kao prikladno nau?no štivo.
MONOATOMSKI VODONIK JE ULAZNA KAPIJA ZA “ENERGIJU NULTE RADIJACIJE”
Po onome što je Nikola Tesla shvatio još krajem 19. veka, energija je i vodoniku i ostalim atomima stizala kontinuirano direktno iz svemira i to si?ušniom energetskim kanalima (poput cevi) kroz koje je putovala na veoma visokoj frekvenciji i koji su kao medijum nju prenosili do svakog atoma do svake subatomske ?estice (elektrona i protona) na Zemlji. Taj medijum je nazvan eter, i zato je zadatak Ajnštajna bio da svojim velikim nau?nim imenom i slavom, skrene druge nau?nike od sli?nog zaklju?ka. I nauka je postojanje etera decenijama maksimalno ignorisla.
Kao kada bi ste "nau?no utvrdili" da elektri?na energija koja stiže iz uti?nice u zidu i napaja neki elektri?ni aparat u ku?i u stvari poti?e od zarobljene energije u samim zidovima. Ništa dalje od toga ne bi smelo da postoji. A monoatomski vodonik je bio "uti?nica" preko koje je ova energija nulte ta?ke konstantno prolazila. I ta energija je stalno stvarala (i dalje stvara) i na Zemlji i u Svemiru, a onaj ko stvara imao je božansku mo?. I to je morala da bude VELIKA TAJNA koju je Bratstvo na svaki na?in želelo da sa?uva samo za svoje paklene ciljeve.
“Punjenje” atoma energijom nije bio proces koji se odigrao u periodu nakon Velikog praska negde u svemiru, ve? se on i danas odigrava kroz elektri?ne, magnetne i druge fizi?ke sile, smatrao je Tesla, pa je to razlog i postojanju energetske aktivnosti radioaktivnih materija. Presecite ovaj energetski dovod i nema višeradioaktivnosti.
Još 1890. Tesla je obrazložio svoje vi?enje ovog procesa koji se stalno odigrava i koji podsti?e viskofrekventna kosmi?ka energija koja se prostire u svim pravcima i prožima ?itav svemir. Gledaju?i munje kako paraju nebo Tesla nije mogao svemir da vidi kao prazan prostor ve? kao medijum kroz koji ova energija putuje.
Po njemu, izvor te “kosmi?ke radijacije” nije bio eter (jonosfera), ve? “zvezdana svetlost” – koju je Tesla nazvao “primarni solarni zraci”. Ova “svetlost” je ekstremno visoke frekvencije i mnogo si?ušnije talasne dužine nego nama vidljiva svetlost, si?ušnije nego UV zraci, X-zraci i Gama zraci (a koji se svi, tako?e, emituju sa Sunca i drugih zvezda) i ta kosmi?ka radijacija predstavlja “nultu ta?ku radijacije”, navodi u knjizi Vilijam Lajn.
Ova “nulta ta?ka radijacije” potpomaže nastanku sekundarne radijacije koja nastaje nakon sudara sa “kosmi?kom prašinom” u kosmi?kom prostoru, i taj energetski efekat je Tesla je nazvao “kosmi?kim zracima”.
Prema Tesli, sam eter nije “energetski izvor”, s obzirom da je sastavljen od si?ušnih i nezavisnih “prenosnika” energije potopljenih u jedan izoluju?i fluid”, pa je samo medijum (kao što je i ljudski organizam jedan medijum) kroz koji se energetske transference i transmutacije mogu odigravati . U njemu s e tako stvarajui elektri?ne i magnetne kosmi?ke “cevi” kao sila tako stvorena koaj s e i dalje prenosi preko nekog svemirskog telo daju?i mu po?etni impuls da se i ono pokrene.
Po?etni energetski imuls u srcu gura energiju kanalima koje prepoznajemo kao krvotok. Zato prolazak vodonika kroz ovaj medijum (krv) uvek mora da se odigrava istom brzinom, a to je vrednost koju definišemo pH neutralnom. Oznaka pH zna?i potencijal hidrogena. Samo tada organizam se pravilno napaja energijom iz nulte ta?ke radijacije, a svaki i najmanji poreme?aj u energetskom napajanju dovodi do "kvara" u nekom organu, tkivu ili ?elijama. Prirodni energetski sistem napajanja živih organizama nastoja?e da vitalne parametre tj. pH krvi i sr?ani impuls održi u normalnom radu tako što ?e periferne organe usled slabog napajanja jednostvno postepeno isklju?ivati. I tako nastaju degenerativne bolesti.
Ova kosmi?ko prostiranje “energije nulte radijacije” zbog izuzetno visoke frekvencije i majušne talasne dužine normalno prolazi kroz ?itav svemir, Zemlju, biljke, životinje, i ne nanosi nikakvu štetu u konstantnom Zemljinom ekvilibrijumu, pošto njena talasna dužina ne reaguje i ne rezonira (ne odjekuje) sa atomima najve?eg dela onoga što kvantna fizika naziva ?vrstom materijom.
Ali, takozvani “radoaktivni elementi” imaju jednu osobitu atomsku strukturu koja reaguje sa ovom radijacijom i tako nastaje - radioaktivnost.
U stvari ono što se naziva “radioaktivno zra?enje”, samo je rezultat, po Tesli, “silazne” frekventne tranference u kome izvesna svojstva materije reaguju i koncentrišu tu sveprisutnu kosmi?ku radijaciju nulte ta?ke koja se pruža od viših frekvencija ka nižima, koje su korisnije i sa adekvatnijim frekvencijama, kao što su Gama zraci, C- zraci, UV zraci, vidljivo i infracrveno zra?enje, kao i elektri?na struja i magnetizam.
Sve te “silazne” frekvencije (na skali) se mnogo lakše detektuju i mere nego “nulta ta?ka radijacije”.
“Ukoliko bi se komad radijuma, mogao zaštititi od efekta nulte radijacije, on više ne bi pokazivao radioaktivnost, jer s e više ne bi napajao ovom energijom”, zaklju?uje Lajn.
Tako, atomska energija po Tesli, dolazi od dejstva ove energije, a ne kao “uskladištena” energija u samom atomu.
„Fizika etera“ je sub-atomska fizika, a to zna?i „sub-protonska“ i „sub-elektronska“, pa Lajn kaže da njega ne zabrinjavaju sub-atomske nuklearne ?estice same po sebi, ve? ono što one mogu stvoriti kao kona?ni “gradivni blok” protona i elektrona, jer u eteru postoje samo kao jednostavne forme. Da podsetimo da se plutonijum ne stvara u normalnim prirodnim procesima, ve? samo u specijalnim reaktorima za “uzgoj” plutonijuma (plutonium harvest chambers).
Energija iz vodonikovog atoma, energija iz raspadaju??eg radijuma, energija vode, energija uglovodonika itd, sve su to razli?ite energije zbog njihove razli?ite frekvencije na kojoj rezonijaraju nakon što su dobile po?etni impuls iz “energije nulte ta?ke” i to u “opadaju?em” smeru na skali ukupne kosmi?ke frekvencije.
Potencijalna energija atoma vodonika je ve?a od ostalih atoma zbog toplotne energije od "ukrcanog etera" i konvertovane “nulte ta?ke radijacije” kada se oni kombinuju u molekule, a ne od samih vodonkovih atoma. Tako Lajn kaže, da je atom vodonika “rodjen” na “vrhu brda” (kao onaj pomenuti kamion sa više potencijalne energije) i on radi kao “ulazna kapija” izme?u etera i sveta poznatog kao atomska materija. I vodonik je najrasprstranjeniji element u ?itavom svemiru.
Razlog za to može biti što atomi vodonika “prikupe” energiju iz “nulte ta?ke radijacije” i izbace je iz etera kada se rekombinuju. U svakom slu?aju, energija nije uskladištena u atomima i ne više uskladištena u molekulima nakon njihovg formiranja i ne postoji ve?a laž od te koju su priredili relativisti.
2H2 + O2 = 2H2O + ENERGY
Poznato je da spajanje dva diatomska molekula vodonika sa jednim diatomskim molekulom kiseonika stvara dva molekula vode pri ?emu se osloba?a ogromna energija, ta?nije 572 kJ. Da li je teško zaklju?iti da su to munje koje prati grmljavina? Ista takva grmljavina nastaje i u famoznoj mašini koju je NASA napravila za proizvodnju oblaka koriš?enjem jedne rakete koja sagoreva vodonik. I iz tih oblaka veoma brzo padne kiša. Mašinu, koja je dugo bila tajna, možete pogledati ovde.
Zato se hidrolizom vode, prostim cepanjem molekula H2O na vodinik i kiseonik, dobija mnogo više energije nego što se u sam proces hidrolize unese i mnogo više energije se dobije samo razdvajanjem dva atoma vodonika, nego njegovim sagorevanjem sa kiseonikom.
I to su mnoga merenja pokazala i to nije nepoznato onima koji se ovim procesima bave. Ostala je samo “misterija” odakle je ta energija monoatomskog vodonika poticala. A “misteriju” su održavali akademski mozgovi koji nisu mogli da prevazi?u zakone kvantne mehanike da se energija u materiji može konzervirati i da se iz nekog procesa može izvu?i više energije nego što se u njega unese.
Ova zabluda o potencijalnoj atomskoj energiji vodonika je bio na?in da se zbrkaju diatomski molekuli vodonika sa monoatomskim koji nastaju u procesu elektrolize vode, jer je dobijena energija hidrolize izjedna?ena sa energijom razdvajanja atoma i energijom sagorevanja nakon njihovog rekombiovanja, ali prakti?na hidroliza je pokazala da se samo stvaranjem monoatomskog vodonika i bez njegovog sagorevanja u prisustvu kiseonika, oslobodi oko 10.5 puta više energije nego što se unese u procesu hidrolize.
I to je istina, kaže Lajn, jer su precizna merenja pokazala da atomski proces vodonika (razdvajanje iz molekularnog stanja) osloba?a najmanje 3,75 puta BTU-a (britanska termalna jedinica) po težini, koliko obi?an vodonik osloba?a u procesu sagorevanja ( 1 BTU iznosi 1 055.05585 Džula).
?ak i zagovornici kvantne mehanike slažu se da je “energija sagorevanja” jednaka najmanje energiji hidrolize, a dobro je poznato iz prakse industrijskog dobijanja vodonika da se iz procesa hidrolize dobija najmanje 120 posto od uložene energije.
Dakle, ako se ne-radioaktivni elementi nekim fizi?kim procesom na Zemlji pretvaraju u radioaktivne, prirodnim putem, kako ti procesi funkcionišu? Jer na taj na?in se prakti?no stvara sve: i život kakav poznajemo , voda, i nafta, i gas i svi metali.
Da je Tesla upravo radio na otkrivanju procesa crpljenja ove energije nulte ta?ke i transmutacije pojedinih elemenata može se nagovestiti iz jedne njegove izjave, navodno njegove, ali objavljene u Njujork Tajmsu, 11.jula, 1937, kada je obelodanio da je ve? razvio proces za “proizvodnju” radijuma (transmutacijom drugih elemenata) koji je bio toliko efikasan da bi mogao da se prodaje za jedan dolar za funtu radijuma. (Ne pitajte odmah kako se stvaraju zlato i dijamanti.)
Da napomenemo, da je otkrivanjem radijuma, krenula prava histerija u nau?nim i medicinskim krugovima zbog mogu?nosti da se organizam dopuni prirodnom energijom. Lekari su takav energetski dodatak preporu?ivali, pa su se na tržištu pojavile radioaktivne pomade, vodice, sapuni, ?okolade, itd. Ipak, treba odmah napraviti razliku izme?u energije koju emituje prirodni radium od plutonijuma (hemikalije koja u prirodi ne postoji).
TESLINA VIZIJA ENERGETSKIH STRUJANJA I MAGNETIZMA
Ali, ono što je zanimalo Bratstvo nije bilo “punjenje” obi?nih ljudi životnom energijom, ve? pre svega pravljenje oružja , na primer “zraka smrti” i zato su sve beleške i planovi na kojima je Tesla radio, ispituju?i efekte skalarne energije i primenjivih procesa nestali, i to izgleda i pre njegove smrti (1943.), jer je on poslednje godine života proveo u “hotelskom zatvoru”.
Godine 1979. Vilijam Lajn je dobio zvani?nu potvrdu da se deo tih dokumenata nalazi u vojnom kompleksu Los Alamos, u Novom Meksiku, ali su i dalje – vojna tajna. (Za ovu vojnu bazu se namerno šire pri?e po medijima kako u njoj postoji zarobljena visoka tehnologija vanzemaljaca. Taj "vanzemaljac" je o?ito bio Tesla, koji je osmislio na?in rada lete?eg tannjira). Planovi o izradi hidrogenske bombe odavno više nisu vojna tajna, ali ovo jeste. Na ovim Teslinim projektima je ra?eno i dok je Tesla bio živ i nakon njegove smrti. Sve radove je finansirao tajno Pentagon, koji pod svojom kontrolom drži agentura Bratstva. I samo oni mogu da pokrenu ameri?ku vojsku. Pentagon iznad ameri?ke države, iznad svih ostalih institucija u njoj. Samo sila boga ne moli.
Teorija “nulte ta?ke radijacije” tako otkriva da se Stvaranje kao proces ne može zaustaviti, ali s e može uticati na tokove procesa, pa se i njigov redosled može promeniti. Tako Onaj ko zna ta?an energetski proces stvaranja plutonijuma, zna valjda i kako ga može razgraditi. Onaj ko bi znao kako se stvara zlato, može ga i na ovaj na?in dobiti, zar ne? (Da li su drevne egipatske piramide , na neki na?in, za ovo služile? )
Kako Lajn još objašnjava, Tesla je tvrdio da eter poseduje naelektrisanje koje se taloži na atomima, i on je taj “dinami?ki” karakter etera video tako što je govorio o “stati?kom eteru, a njegovo “kretanje “ je u stvari bilo ono što je video posmatra? sa Zemlje koja se okre?e. Danas nam je jasno da se nalazimo u velikom galakti?kom vorteksu i da ?itav svemir funkcioniše implozivnim procesima.
Na jednom predavanju o elektri?noj struji Tesla je naveo da je prakti?na demonstracija izvesnog profesora Roulanda pokazala “da jedno stati?ko naelektrisanje koje se unaokolo prenosi proizvodi efekat elektri?ne struje…” i Tesla je zamislio elektrostati?ke naelektrisane molekule u kretanju i “video” kako na Zemlji funkcioniše fenomen magnetizma, koji je sveprisutan i stvara Zemljinu težu.
Tako je on “video” linije etera kao cevi sile koja fizi?ki postoji i koja je formirana od nizova usmerenih molekula u kretanju. Te linije moraju biti zatvorene i one teže da se skrate ili prošire. I to je upravo slika magnetnog polja koju su nau?nici godinama pokušavali da doku?e i na kompjuterskim animacijam danas se jasno vidi kako te linije izgledaju – onako kako je Tesla pre skoro 100 godina opisivao.
Dakle, on je smatrao da eklektrostati?ki, strujni i magnetni fenomen postoje zbog elektrostati?kih molekularnih sila.
U stvari on je bio svestan da bilo koja ”stacionarna” lokacija na Zemlji (prakti?no svaki molekul, svaki atom) u stvari se kre?e fantasti?nom brzinom od 70 000 milja na sat. Elektrostati?ki naboj koji se prenosi unaokolo su struje izme?u atoma i etera (koji se danas naziva jonosfera i po?inje na visoni od oko 80 kilometara od zemljine površine i postire se joj oko 100 kilometara u svemir i deo je atmosferskog omota?a.)
S obzirom da niko ne može držati jedan atom ili molekul savršeno mirnim, to je fantasti?no kretanje – svih atoma i molekula koji nose strujni efekat i stvaraju magnetno polje. Kako je magnetno polje proizvod elektri?ne struje, niko ne može proizvesti magnetno polje bez elektriciteta.
To zna?i da je ?itava planeta prepuna elektriciteta.
Može li se taj elektricitet uhvatiti u samom eteru nekom antenom i sprovesti na Zemlju da obavlja neki koristan industrijski rad? Odgovor je - da! Ali...
CRPKA ZA ENERGIJU IZ KOSMOSA NAPRAVLJENA JE JOŠ PRE 80 GODINA - I NAMERNO JE RAZBIJENA
Poznato je da je Tesla 1931. testirao jedan automobil koji s e kretao bez goriva na ovu enrgiju iz etera (jonosfere). I te njegove antene i prijemnik su nestali.
Ali, manje je poznato da je inženjer, dr Tomas Henri Morej (1892 – 1974) tako?e napravio spravu koja je od kosmi?ke energije iz etera prozivodila elektri?nu. Pokušao je da za nju dobije patent, 1930, ali nije mu nikada izdat. Njegova molba za patentom i danas je otvorena.
Morej je koristio obi?nu antenu i specijalno napravljene katodne cevi pomo?u kojih je “crpeo” iz jonosfere odgromnu koli?inu energije.
U jednom testiranju njegova sprava je radila neprekidno 157 sati i poizvela 50 kilovata snage. Nigde nije bila prikop?ana ni za jedan izvor energije, a njeno strujno kola je ostalo potpuno hladno. Ništa se nije zagrevalo, ništa usijalo jer nije bilo nikakvog otpora i trenja koje osloba?a toplotu pri prolasku ove energije. Ona je prolazila glatko.
Morejeva sprava je radila u 29 etapa pomo?u njegovih specijalnih detektor ventila, koje je bilo teško napraviti, i svaki je koštao oko 500 dolara tada. Samo jedan od ?etiri pokazao bi se podobnim za rad. Morej je imao i probleme da do?e do dovoljno ?istog materijala kako bi napravio svoju mešavinu ne?ega sa ?im je punio cevi i koja je imala ulogu da radi kao jednosmerna kapija za izuzetno visoko frekventnu radijantnu energiju iz svemira, koja bi onda, uhva?ena subharmoni?nom frekvencom radije išla kroz tu mešavinu u jednom nego u drugom pravcu. Jednostavno je bila tako usmerena.
Sklop od više delova ?itave naprave omogu?io bi jednu seriju kolektora koji su sadržavali dovoljno energije da budu korisni. Teoretski nije bilo ograni?enja u broju kolektora koji bi s e mogli dodati na napravu, tako da nije bilo ograni?enja u koli?ini elektri?ne energije koju bi ta sprava mola proizvesti.
Morej je demonstrirao svoju spravu na zemlji, u vazduh, u avionu, pod vodom i ona je svuda davala elektri?nu energiju.
Danas znamo da jedan kubni santimetar ?istog vakuuma sadrži dovoljno energije da zgusne 10 na 80-ti do 10 na 120-ti grama materije. Tako je decenijama stara tvrdnja da vakuum sadrži neograni?enu energiju – danas i dokazana.
Agenti jezuitskog bratstva, medjutim, perfidnim smicalicama su nastojali da se do?epaju principa njenog rada, a Franklin Ruzvelt je na jedan takav zadatak poslao izvesnog inženjera Feliksa Frejzera koji s e Moreju predstavljao kao simpatizer komunista.
Morej je brzo posumnjo da žele da ga pokradu, a marta 1940. je bio i ranjen u svojoj laboratoriji. Frejzer je po?eo i otvoreno da ucenjuje Moreja traže?i na uvid ?itav projekat izrade skalamerije, a pošto mu je Morej to uporno onemogu?avao, Frejzer je u nastupu besa sekirom razbio kompleksnu Morejevu spravu. Morej godinama nije uspeo da je ponovo sastavi. Umro je 1974. veruju?i da su mu smicalicu smestili agenti KGB. Jednostavno nije shvatao da je Bratsvo kontrolisalo i KGB, i FBI i Ruzvelta i nacisti?ku ratnu mašineriju. Bratstvo je jednostavno bilo mreža koja je radila na globalnom nivou.
Dakle, pri?a da je i danas nemogu?e koristiti energiju etera jer ne postoji tehnologija za to je kao re?i da je voda neupotrebljiva za pi?e jer nemate bunar. Re?i da još ne postoji zamena za naftu i nuklearnu energiju je o?igledno -
NETA?NA! 
Login
Register
FAQ
