Stedljive Kuce

Razmisljao sam o tome gde trebam ubaciti ovaj post,na kraju se odlucih ovde jer je topik prazan pa da malo popunimo ;D

Kuca koju zelimo da napravimo je zapravo mala probna kucica,spoljne mere su joj 5mx4m dakle pokriva povrsinu od 20 m2. Posto bi se gradila STRAW BALE sistemom,unutrasnja povrsina bi joj bila priblizno 4mx3m to jest oko 12m2

Ideja je naci najeftiniji i najbrzi sistem gradnje PASIVNO SOLARNE kuce.
za sada,smo nasli plac u okolini Vrsca(mesto Plandiste) gde bi se mogla graditi,trazimo vise nacina da je zastitimo to jest da dobije status eko projekta.Nama je bitno da prezivi godinu dana,dakle da izvrsimo merenja u toku zime.Pa se svim silama trudimo da je napravimo ove sezone

KONCEPT
SOLAR ROCKET (passive solar house)
Solarna raketa je naziv koji mi je dosao za ovu kucu pa sam joj ga i nadenuo.Ideja je da se moze graditi soba po sobu,to jest par soba sada,pa da joj se kasnije,mozda i posle par godina doda koja soba vise a da se izgradjene prostorije mogu odmah koristiti... pa posto je tako iz delova dobila je naziv ROCKET
a Solar zato sto smatramo da bi mogla da se napaja suncevom energijom

DELOVI KUCE
kuca bi se sastojala iz tri sistema,pa tako i iz tri dela gradnje.
Temelj,sama kucica,i tenda iznad.

TEMELJ,plitak temelj,dakle svega desetak,dvajs santima u zemlju(u zavisnosti od cvrstine podloge) iznad zemlje takodje oko 20 cm (cisto da odvojimo bale slame od zemlje) posto planiramo da uradimo siroku nadstresnicu temelj ne mora biti vislji. u temelj ubadamo koceve kao pripremu za redjanje bala slame.

TENDA,posto nije direktno vezana za samom kucicom se moze izgraditi i pre same kucice i tako omoguciti zastitu od kise dok se bale postavljaju.no naravno da je lakse ici redom.
dakle tenda il cirada,il najlon za plastenike bi se preko par greda i sajli postavio iznad same kucice da je cuva od padavina,cini se da je to najeftiniji sistem za zastitu od kise,a moze trajati i od tri do deset godina zavisnosti od kvaliteta cirade il najlona koji se koriste.

KUCICA.
Sama kucica bi bila vecinski izgradjena od bala slame.Bale slame su odlicna izolacija i napravili bi kucicu poput termosa,to znaci postavili bale slame u pod,zidove (od njih izgradili nosecu strukturu za plafon,i plafon takodje izolovati balama slame. sve se to malterise glinom,u samu kucicu planiramo da ubacimo par tona termalne mase i da izgradimo termalni zid(ako budemo imali dovoljno materijala(kamena i slicnog,ako ne,bice u podu makar u vidu zemlje.)
Juzna strana je naravno rezervisana za prozor,i to ocekujemo da bude izmedju 3 i 4 m2
vazan deo je shalon koji treba da se napravi kako bi kucica u toku zime bolje cuvala toplotu,ovaj shalon bi bio od stiropora i trebao bi gubitak toplote na prozoru stavi na minimalnu meru.
ispred prozora ce se postaviti dve reflektivne povrsine iznad i ispod samog prozora.Iskustvo u pravljenju solarne rerne nam govori da ce kolicina primljenje svetlosti biti svakako znacajno veca za minimalni finansijski utrosak,Proracun Veljka Milkovica je da se ovim sistemom za 2.4 puta povecava kolicina primljene svetlosti.



nasa nadanja su da proverimo dve teze:
Prvu da nam se cini da bi ova kucica mogla da ostvari 90 posto grejanja preko sunca,gotovo bez nekih posebnih troskova u gradnji.
Drugo,da ako i bude zahtevala dodatno grejanje da ce to biti zaista minimalno to jest do 10 posto grejanja koje je potrebno u obicnoj kuci.
(a mozda i manje)

Drugo,je da ovoj kucici po mogucstvu dodamo jos neke stvari koje bi zeleli da isprobamo:
FRIZIDER KOJI RADI BEZ STRUJE
(ima tezinu od oko tonu i po,i zauzima oko meter i po kvadratni,zahteva minus temperature oko dve nedelje u toku godine,posto sve to nije problem za okolinu vrsca,mogli bi ga napraviti)
IZMENJIVAC TOPLOTE
kako bi izlazeci vazduh grejao dolazeci i stedio energiju kuce, ako bi nasli i neku masinu il zaista dosta dobrovoljaca za kopanje,mozda bi postavili i cev u zemlji.
SOLARNI GREJAC VODE U KUCICI,
(nije neophodno al ako bude bilo sve islo dobro,mogle bi se dodati tako neke pogodnosti)

itd,nema kraja sta bi se sve moglo dodati,ali ono sto nas najvise interesuje je gradnja ovakvog objekta,njegovo ponasanje u radu ,i to sve kroz MERENJA temperature i belezenja meteoroloskih uslova




ovde su slikice slicne kucice koja bi se pravila,dizajn na slicici ovog puta smo jos uprostili(takodje to je stari dizajn garsonjere malo vecih dimenzija od sadasnje kucice koju planiramo graditi) no osnove su tu kako bi dobili prestavu sta nam je ideja.

POTREBNI Volonteri za gradnju,ljudi sa i bez iskustva u gradnji.Potrebne donacije u materijalu. i u novcu(generalno mogu nam osobe i kupiti deo koji nam treba,posto je sasvim logicno proveriti u sta idu sredstva)
Cela kucica ne bi trebala da nas kosta vise od 300 evra,ako dobijemo donacije za koje se nadamo(u vidu prozora,vrata,mozda koje stare grede itd)

ako ima pitanja u vezi nekog dela gradnje il predloga sta bi bilo jeftino i dobro,slobodno pisite,rado cu odgovoriti i razmisliti o napisanom

Svaka cast na ideji. Nadam se da necemo ostati uskraceni za informacije.

Ovim putem pozivam sve nase clanove koji mogu da pripomognu da nam se pridruze.

Fina ideja i pozdravljam entuzijazam ali vidim u najavi i neke zackoljice. Pa redom,
- temelj u klimatskoj zoni Vrsca treba da bude minimum 80cm ispod nivoa zemlje i to nema veze sa idejom oko nosivosti tla vec za efektima zamrzavanja tla tokom zime.
- tanak temelj male nosivosti od 10tak cm ne ide nikako uz ideju da se optereti pod kucice sa nekoliko tona termoakumulacionog materijala.
- nije navedeno koje bi bile debljine bala slame kao izolacionog sloja zida i kako bi se resile nosece strukture (serklazi) i od kog materijala. Drvo ? Metalne grede?
Armirani beton pretpostavljam otpada zbog predznaka eko, mada je pogodno po ceni.

U tom sklopu i za otvore poput vrata i prozora nije navedeno kako bi se napravio noseci ram.

Ja bih predlozio drvene grede, sistem dokazan kod kuca montaznog tipa gradnje, recimo 50x 150mm ako se nadje ili 50x 80mm pa medjusobno lepljeno i spojeno drvenim tiplovima.

Za potrebe zagrevanja kucice tokom zime prioritet bi trebalo prema iskustvu usmeriti na termicku izolaciju i unutrasnje izvore toplote a dobitak toplote direktno od suncevog zracenja je gotovo zanemarljiv u niziji.
Mislim kao primarni izvor energije.

Za tako malu povrsinu 4x3 m je nuzno potrebno da se potpuno termicki odvoji pod kucice od okolne zemlje posto bi u ovom slucaju zemlja zimi imala ulogu velikog hladnjaka koji bi oduzimao iz kuice ogromne kolicine toplote, svakako vece nekoliko stotina puta od dobitaka toplote usled zracenja Sunca .

Za tih 12m2 ako se postigne termicki otpor R zida i krova primenom slame od bar 5 i za prozor/vrata R od barem 1 moglo bi se ocekivati da bi boravak 2 odrasle osobe u kucici bio dovoljan izvor toplote da podmiri gubitke. bez ikakvog Sunca.

To je bez ventilacionih gubitaka, koje bi efikasno resili predlozenim zemnim izmenjivacem.

Ono sto mislim da nije realno procenjeno je toskovnik od 300 eura.
Trebalo bi videti predmer radova i materijala uz predmer potrebne opreme (recimo za izmenjivac je potrebna aktivna oprema) da se ne bi dospelo u situaciju da se projekat ne moze dovrsiti.

Pre bih procenio okvirno reda 10.000- 15.000 eura potrebnog fonda za jednu takvu kucicu do faze da se moze upotrebljavati, tacnije prezivljavati.

Posto nema mnogo detalja bilo bi fino da se vidi iz projekta procenjeni troskovnik.

Posto je ideja da bude pasivna kuca predlazem da se krene od zeljene energetske potrosnje pa na tom osnovu odrede potrebne osobine zida poda plafona u smislu strukture i debljine pojedinih slojeva.

U svakom slucaju, ovo su samo razmisljanja koja tek treba da prodju ozbiljnije razmatranje na osnovu raspolozivih cinjenica za konrektan teren.

neki okvirni podaci
Odrasla osoba generise oko 100Wh prosecnim radnim aktivnostima.

Zemlja (recimo zid) provodi oko 80W po m2 i -18C za 100cm debljine.
Vazdusasti materijali (slama, trska, seno, stiropor, mineralna vuna itd) provode oko 1,50W po m2 i -18C za 100cm debljine.

Malteri mineralnog sadrzaja (pesak, cement npr) provode oko 120W po m2 za 100cm debljine.

Malter od recimo 1cm provodi oko 12.000W (100cm /1cm) po m2 i -18C.

Ista razmera vazi i za druge materijale, konkretno posto je dobro poznato na osnovu merenja, stiropor gustine 20 kg/m3 provodi 140W po m2 pri -18C za 1cm debljine (0,035 x 40 x 100).

Pasivna kuca sa dogrevanjem (znaci ima grejni sistem reda 15kWh godisnje po m2) treba da ima gubitak toplote po m2 podne povrisne manji od 10W, to u praksi znaci da kroz zid treba odrzati gubitke manje od 6W po m2 spoljnog zida.

Za potpuno samogrejanu kucu (bez dodatnig izvora grejanja osim boravka coveka)ili u ovom slucaju jednu prostoriju moze se ocekivati da je gornji limit gubitaka kroz zid, pod, tavan oko 2W po m2 pri -18C.
To ukljucuje sve gubitke, i toplotne mostove i prozore/vrata.


Moze se tacnije odrediti ali i ovo je neki putokaz pri definisanju strukture ovojnice kucice.

Što se ti?e temelja........ne znam da li je ovo vredan pažnje ali sumnjam da ?e samo temelje i pod koštati ispod 300 evra......


"Temelji za zidove od slame

U konvencionalnom graditeljstvu temelji se obi?no grade od lijevanog betona.

Iako su ovakvi temelji vrlo trajni i relativno jednostavni za izgradnju, korištenje tolike koli?ine betona rijetko ?e biti opravdano u smislu ekološke održivosti.

Bez daljnjega, slamnati zidovi se mogu graditi na betonskim temeljima. No, u ve?ini slu?ajeva to jednostavno nije potrebno. Realna potreba za masivnoš?u i ?vrsto?om temelja procjenjuje se ovisno o tome koliko je težak objekt koji gradimo te na kakvom tlu ga gradimo. Masivni temelji su nepotrebni za male objekte bez obzira kakvo je tlo. Tako?er su nepotrebni za velike objekte ako je tlo dovoljno ?vrsto da podnese težinu gra?evine, a to je u slu?ajevima da gradimo na mati?nom kamenu ili ?vrsto zbijenom glinastom tlu koje ne kliže.

Gotovo sve ku?e starije od 200 godina gra?ene su na jednostavnim temeljima od kamena ili cigle, ukopanim ne više od 15 cm u tlo. Nažalost, zbog popu­larnosti cementa, postoji vrlo rašireno mišljenje da temelji ku?e jednostavno moraju biti od betona, što se u?i i na fakultetima. Slamnati zidovi sa žbukom su oko 3 puta lakši od ciglenih ili betonskih zidova pa prema tome ne zahtjevaju toliku ?vrsto?u temelja da bi se morali graditi od betona. Ako se ipak koristi beton, za prizemne ku?e od slame dovoljno je izliti tanku plo?u širine zidova po cijelom obodu objekta. Nema potrebe za kopanjem dubokih kanala koji se pune betonom. Beton ima još jedno svojstvo koje ga ?ini nepovoljnim za gra­diteljstvo, a to je da vu?e kapilarnu vlagu. Dakle, ako je u kontaktu s vlažnim tlom, beton ?e poput spužve povu?i vlagu s tla i distribuirati je kroz cijelu svoju masu. Bez obzira da li gradite sa slamom ili nekim dugim materijalom, izme?u zidova i betonskih temelja potrebno je staviti hidroizolaciju kako bi sprije?ili da se vlaga iz temelja popne po zidovima.

Temelji za zidove od slame moraju zadovoljavati dvije funkcije:

a) Moraju di?i slamu iznad nivoa zemlje kako bi se smanjio utjecaj vode koja može zapljusnuti zidove uslijed jake kiše.

b) Moraju omogu?iti otjecanje bilo kakve vode koja se na?e u slamnatom zidu, za što su idealni temelji sa drenažom.

Temelji se dakle osim betona mogu izgraditi od kamena ili cigle.

U održivom graditeljstvu omiljeni su i temelji od ba?enih automobilskih guma koje se pune zemljom.

Na taj na?in koristi se materijal koji bi ina?e završio u spalionici i pretvorio se u zaga?enje zraka, ili bi trunuo na nekom deponiju.

Ovako je mogu?e stare iskorištene gume iskoristiti za izgradnju temelja. Gradnja ovakvih temelja je vrlo jednostavna; autogume se jednostavno pune zemljom koja se sabija kako bi postale tvrde. Nastaju izuzetno ?vrsti zidovi koji mogu podnijeti vrlo velik teret. Gume se kasnije ožbukaju zajedno sa zidom te se u stvari ne vide, a žbuka ih štiti od sun?evog zra?enja koje ina?e ošte?uje gumu. Tako zašti?ene gume su inertne ­ ne ispuštaju ništa u okoliš.

Još jedna zanimljiva mogu?nost za izgradnju temelja je gradnja vre?ama koje su ispunjene zemljom. Metoda je tako?er vrlo jednostavna ­ vre?e se jedno stavno pune zemljom tako da nastanu kompaktni, tvrdi zidovi. Ovako nastaju temelji koji po ?vrsto?i ne zaostaju za betonskim, a puno su jeftiniji i mogu se rastaviti kada se objekt bude rušio."

"Prora?un temelja

25.11.2008. | Johan Sklena |

Projektovanju temelja treba posvetiti mnogo više pažnje nego što se danas to ?ini. Poznato je da je najve?i broj ošte?enja objekata prouzrokovan greškama pri fundiranju.

Skre?emo pažnju na knjigu Dr. K. Szechy-a: Greške pri fundiranju, koja je na naš jezik prevedena još 1971. god. Da ne bi dolazilo do propusta ove vrste, trebalo bi da projekte temelja sa kompletnim dimenzionisanjem i procenom sleganja rade iskusniji inženjeri. Iskustvo se ovde zahteva iz razloga što je fundiranje veza izme?u gra?evinskih i geotehni?kih disciplina, zna?i veoma obimna materija kojom treba ovladati.

Konstrukter pri prora?unu konstrukcije može da bira vrstu i kvalitet materijala, dok na odre?enoj lokaciji za izgradnju objekta ne može da bira ništa, ali mora da poznaje fizi?ko-mehani?ke karakteristike postoje?eg temeljnog tla. Da bi to postigao mora tražiti geotehni?ki elaborat, bez kojeg se ne srne zapo?eti izgradnja objekta. Ti su elaborati ?esto, zbog «štedljivosti» invesitota, odnosno malo podataka, nedovoljno pouzdani. Konstrukter ne srne da popusti invesitoru u pogledu obima istražnih geotehni?kih radova, ve? mora poštovati ?lan 9 Pravilnika o tehni?kim normativima za temeljenje gra?evinskih objekata (SI. list br. 15/90), a u nekim slu?ajevima mora zahtevati i neku stati?ku penetraciju više od minimalno propisanog broja.

Za korektan prora?un temelja je neophodno poznavati otpornost i deformabilnost tla, a za to, osim laboratorijskih ispitivanja, može veoma dobro da posluži stati?ka penetracija, s obzirom da su to podaci dobijeni «in situ». Iz tih podataka se dovoljno pouzdano može odrediti minimalna dubina fundiranja, eventuralna potreba za zamenom ili poboljšanjem tla, modul stišljivosti, ?ak i ugao unutrašnjeg trenja. Ovde navodimo da izložena materija u knjizi nije nova. Kod prof. Leonhardt-a se može na?i u udžbeniku Massivbau iz 1977. god., a na našem jeziku u knjizi Rešeni zadaci iz fundiranja, izdanje 1983. god. FTN Novi Sad, autora Johana Sklene, zatim u Zborniku radova sa I kongresa društva konstruktera Srbije 1986. god. Kako vidimo, ovde obra?ena materija se mogla u našoj literaturi prona?i još pre 20 god., a danas se, recimo, obi?an temelj samac dimenzioniše kao konzolna plo?a (što je na strani nesigurnosti), a da i ne pominjemo na?in provere glavnih napona zatezanja od probijanja. S obzirom da su ra?unski primeri propra?eni potrebnim minimumom teorije, ne?emo ovaj uvod više optere?ivati.

Želimo samo još da naglasimo da su ra?unski primeri sa realnim podacima upotrebljavani za konkretne prora?une. Primenjeni su naši pravilnici i normativi, sa izuzetkom primene DIN-a. 1045 za nearmirani beton.

Dimenzionisanje je vršeno po grani?nim stanjima, osim kontrole glavnih napona zatezanja od probijanja, ali je to u skladu sa Pravilnikom o tehni?kim normativima za BAB 87.

Redosled vrste temelja je uzet iz nastavnog programa - krenulo se od plitkih do dubokih temelja, a kao uvod u prora?un prikazanje potporni zid. Ovde još napominjemo, da se naši pravilnici, koji se primenjuju pri prora?unu temelja dosta dobro uklapaju u Evrokodove EC1, EC2 i EC7, tako da i nakon prelaska na Evrokodove ne?e do?i do bitnih promena i da ?e se ova knjiga gotovo u celosti i tada mo?i koristiti."

Hvala vam na javljaju,
izvinjavam se, jer nikako da stignem da odgovorim,sve zelim podroban odgovor da dam,al posto nije bilo vremena za to,odlagao sam...

na zalost ni sada ne mogu da stignem da napisem posten odgovor al makar da se javim


ovako,sto se novca tice,verujem da nam nije potrebno previse za ovo,mozda je bolje da sam rekao da pravimo solarnu kolibicu umesto kucicu,al dobro,dakle kod nas postoje ljudi koji u prirodi naprave od pruca,zemlja,i slicnih stvari kolibice,one uglavnom sluze za leto,ali,nema razloga zasto se slicno ne bi napravio i objekat koji bi mogao imati funkciju i u toku zime.Te kolibice cesto vrlo malo kostaju il ako se dobije po neki prozor budu i besplatne.doduse fizicki rad se ulaze.
podizanje uglavnom traje dve tri nedelje,nekad i krace zavisno od broja ruku koji rade.

da kazem da je ovde rec vise o takvom projektu nego o klasicnoj kuci,nego je tu i upravo ideja,dal se moze takvim principom dobiti kucica koja se sama greje pomocu sunca?



++++++++++++++++++++++++++++++++++++++
evo da odgovorim i po nesto na postavljena pitanja.

opterecenje kucice sa par tona termo materijala i da pretpostavimo da je njena tezina takodje desetak do petnajst tona,ne pretstavlja veliki pritisak na tlo,jer kada se ta tezina podeli sa 20m2 kolika je povrsina cele kucice,pritisak koji pod kuce vrsi na tlo je verovatno manji od pritiska coveka koji stoji na zemlji.

Bale slame bi bile one koje bi nam trenutno bile dostupne, one vece su pola metra sirine,metar i dvajs duzine oko 40 cm visine,mada ima i manjih...svejedno isli bi na sirinu zida od oko 50cm od bala slame.

konstrukcija samonoseca,dakle bale slame bi nosile krovnu pokrivku. tenda bi mozda imala zasebnu konstrukciju.(za sada sam dobio podatak da ako platimo firmu koja radi tende na kaficima da bi kostalo 200 evra.u sopstvenoj izradi bi trebalo da bude bar duplo jeftinije,al eto imamo i tu mogucnost da ako neko pozeli da donira taj pokrov da nam to uradi firma.

jos stizem ovo da napisem pa nastavljamo kasnije.
dakle POD bi naravno totalno odvojili od zemlje i to takodje balama slame.

za prozore,bi trebalo napraviti ramove,uz pomoc gredica i dasaka... nisam stolar (iako sam radio oko godinu dana kod jednog stolara,njemu to ne bi bio nikakav problem,meni onako,ko zna nadam se da bi ipak dobio nekog strucnijeg da tu malo pomogne)

eto to su neke ideje,i da
HVALA za proracune termo provodljivosti

Evo i nastavka.
ELOIZA
upravo sam procitao prvi deo,i to je ono sa cime sam upoznat,takvog sam i misljenja,dal ce se ono promeniti zavisi od iskustava kakva ce biti
treba da imam par sastanaka u vezi gradnje u vrscu,u jednom momentu se ucinilo da smo udarili u prepreke koje necemo moci preci ali,neki ljudi su se pokrenuli tako da su obecani prozori,i traktor sa prikolicom za prenos materijala,plus par dobrovoljaca. tako da iako jos uvek po malo neizvesno,ostvarenje ove kucice je moguce
plus,postoji mogucnost da ce biti izgradjena u Bjeljini(isti model princip,mozda sa malo vise ulaganja) dakle,hvala na javljanju,nadam se da uskoro dopunim sa nekim fotkama placeva i tako

ako se nesto desi od gradnje,bice slika ovde
(a nadam se da ce biti )

Ako Vam odgovara, dacu ja plac na teritoriji opstine Zemun. Zemunci su poznati kao predusretljivi, a ima i slame u selu kolko oces...

Novosti: Vra?aju se ku?e od blata

21. februar 2008. 11:24 > 11:29

Izgradnja ku?a, zgrada, a možda i ?itavih blokova samo od zemlje, mogla bi uskoro da postane stvarnost u Srbiji. Dok je mnogima ovakva pomisao nezamisliva, u svetu je to decenijska praksa. Kod nas, opština Ba? prva ?e po?eti s gradnjom "savremenih udžerica". Stru?njaci tvrde - boljih od zidanih ciglom.

Izgradnja ku?a, zgrada, a možda i ?itavih blokova samo od zemlje, mogla bi uskoro da postane stvarnost u Srbiji. Dok je mnogima ovakva pomisao nezamisliva, u svetu je to decenijska praksa.
Kod nas, opština Ba? prva ?e po?eti s gradnjom "savremenih udžerica". Stru?njaci tvrde - boljih od zidanih ciglom.

Osnovni materijal za ku?u je zasada besplatna zemlja. Savremene višespratne "ku?e od naboja" posta?e deo urbanog života i kod nas. U jeku stalnih "eksplozija" cena "kvadrata", ovakav na?in gradnje mogao bi da podmiri gladno tržište nekretnina. Po nekim procenama, samo u Beogradu nedostaje izme?u 150.000 i 250.000 stanova.

Dok cena izgradnje kvadratnog metra stambenog prostora u prestonici dostiže astronomske brojeve, fantasti?no zvu?i mogu?nost izgradnje ku?a od zemlje, koje su jednostavne i jeftine, a uz to su izvanredni ekološki i energetski obezbe?eni objekti.

"Izgradnja ku?a i manjih zgrada od nepe?ene zemlje predstavlja hit arhitekture u svetu. Dve decenije se ovaj na?in gradnje primenjuje u pojedinim zemljama. Jeftiniji je od klasi?nih materijala, pa je cena stanova znatno niža. U Francuskoj i Nema?koj sazidane su ?itave ?etvrti u kojima žive hiljade ljudi", kaže Slobodan Krnjetin, profesor na Fakultetu tehni?kih nauka u Novom Sadu.

Na prole?e, obe?ava Krnjetin, u Ba?u ?e neimari pristupiti podizanju arhitektonskog ?uda. Izgradnja prizemne ku?e po?inje u maju, i bi?e jedina takva u Srbiji. Realno je da i u našoj zemlji ubrzo po?ne masovnija izgradnja, za po?etak, privatnih porodi?nih ku?a.

Osnovno svojstvo "savremenih udžerica" jeste to što i leti i zimi imaju idealne unutrašnje klimatske uslove, i po pitanju vlažnost i po pitanju temperature. Zbog masivnih zidova, temperatura se unutar objekta, bez obzira na spoljnu, malo menja, dok je vlažnost gotovo idealna. Zidovi od zemlje imaju svojstvo da održavaju optimalan nivo vlage u prostorijama u svim godišnjim dobima.

"Radi se o prirodnom, niskoenergetskom materijalu, koji se reciklira kada istekne vek trajanja objekta. Na duži rok može da doprinese manjoj energetskoj potrošnji, ?ime bi i naša zemlja dala doprinos smanjenju efekta "staklene bašte", odnosno ukupnom smanjenju zagrevanja planete", objašnjava Krnjetin. -

Kako kaže profesor, osnovni kvalitet ovakvih objekata jeste to što mogu da se grade od "lokalnog" materijala. Zemlje ima svuda, a omogu?ena je i samogradnja zbog jednostavnog izvo?enja. Porodica sa svojim radom može znatno da u?estvuje u neimarstvu i time prili?no uštedi. "Vrtoglave cifre" koje svako mora da izvu?e iz džepa kako bi obezbedio krov nad glavom, mogle bi na "eutanaziju".

Vojvodina ima odli?ne uslove za gradnju ku?a od prirodnih materijala, naro?ito od zemlje bogate glinom. Slama i piljevina dodaju se zemlji, koja treba da ima odre?eni procenat gline u sebi, zbog ?ega je i dobila naziv stabilizovana zemlja. U novije vreme se tako?e dodaje odre?eni procenat cementa (do 10 odsto), ?ime se popravlja struktura, ili se dodaje gašeni kre? (od 10 do 14 odsto). Kad vešte ruke neimara sve dobro promešaju, eto smese za novu ku?u.

(MONDO)

http://www.mondo.rs/v2/tekst.php?vest=87625


Build br. 7, septembar 2008.

Ku?e od slame

priredio: Mladen Bogi?evi?

Još devedesetih godina prošlog veka i do nas je stigla vest o ku?ama od slame koje su u SAD postale pravi hit. Prošla je decenija od tada a ovaj zanimljiv sistem gradnje još uvek nije izašao iz mode. Zapravo, koriš?enje obnovljivog i potpuno prirodnog materijala – stabljike žitarica ili drugih industrijskih biljaka, odli?ne mehani?ke i izolacione karakteristike, brzina i jednostavnost gradnje, i na posletku, dugotrajnost ovako izvedenih objekata, obezbe?uju ku?ama od slame sigurnu budu?nost.

Veoma ?est prvi komentar na pomen ku?a od slame je onaj da se tako gradilo u srednjem veku. Jeste. Gradilo se uveliko do drugog svetskog rata. Gradi se i danas. Zašto? Zato što smo zaludni, sentimentalni ili ekscentri?ni, ili zato što ono što valja ne treba odbacivati? Brojne su predrasude o ovim ku?ama: lako se zapale i brzo gore, ispunjene su insektima i glodarima, nestabilne su, itd. Slama gori, ali gori i papir, pa ipak ?ete upalja?em teško uspeti da zapalite sklopljen telefonski imenik, insekti i glodari se useljavaju u svaku nezašti?enu termoizolaciju zato što im je toplo (slama ne predstavlja izvor hrane), a što se nestabilnosti ti?e... ova tvrdnja važi jedino u bajci sa prasi?ima. Uostalom, kod nas samo graditelji bez elementarnog poznavanja osnovnih materijala mogu unapred da odbace bilo kakvu mogu?nost gra?enja ovakvih ku?a. Kombinacija slame i blata dokazana je u svim delovima Srbije – mnoge vojvo?anske, šumadijske, ili ku?e Isto?ne i Južne Srbije koriste se i nakon 200 godina, a osnovna restauracija (uglavnom krovne konstrukcije) vra?a ih u prvobitno stanje. Prostorije pre više decenija izolovane karatavanom, vitlovkama (valjci od blata kojima je formiran plafon vojvo?anskih ku?a), nabojem ili blatom oblepljenim preko pletenog pru?a, i danas su jednako prijatne zimi i leti.

U ovom tekstu koriš?eni su prvenstveno saveti i preporuke severnoameri?kih graditelja, jer je njihovo iskustvo u gradnji balama slame veliko i potvr?eno na brojnim objektima koji trpe teže klimatske uslove nego što su oni na teritoriji RS. Najosnovnije, u SAD su bale slame prihva?ene kao gra?evinski materijal izvrsnih karakteristika, podležu svim propisima, moraju imati sertifikate i specifikacije kao i svaki drugi materijal, tj. moraju ispunjavati stroge zahteve bezbednosti, mehani?kih karakteristika, dugotrajnosti, protivpožarne zaštite... Do sada je bilo dovoljno prilika da se ispitaju i mnoge druge negativne pretpostavke kojih se obi?no ne dosete ni najve?i skeptici – i sve su se pokazale kao pogrešne ili neosnovane.

Dobre mehani?ke osovine kao preduslov lako?e oblikovanja prostora

Gradnja balama ne mora da podrazumeva samo upotrebu stabljika žitarica ve? i konoplje, lana i drugih industrijskih biljaka (gra?evinska upotreba bala od recikliranih materijala: papira, plastike, automobilskih guma i drugih neorganskih materijala još uvek je fazi ispitivanja u konstruktivnom, i u smislu uticaja na ?ovekovo zdravlje i okolinu). Dimenzije bala odre?ene su standardnim formatiranjem poljoprivrednih bala u SAD: sa dvostrukom – 46x35/40x80/120cm i trostrukom vrpcom – 53x40x90/120cm. Težina bala tako se kre?e od 18 do 45kg po komadu. U poslednje vreme postaju uobi?ajene i bale ve?ih dimenzija 1x1m; 1x1,2m; kao i 1,2x1,2x2,4m teške i do cele tone! Mogu?e je koristiti i okrugle bale u obliku valjaka pre?nika 1,2 do 1,5m. Ovakve dimenzije pružaju projektantima veliki izbor u oblikovanju objekata i unutrašnjeg prostora.

Tako?e, danas je u SAD mogu?e koriš?enje i dodatno kompresovanih bala koje izdržavaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmišljene za podlošku kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima). Zid od standardnih bala izdržava pritisak krovne konstrukcije do 900kg po dužnom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta više – 4,5 do 7t po metru zida! Predstavljene nose?e karakteristike bez problema prihvataju optere?enje bilo kakve krovne konstrukcije i znatno ?e unaprediti dizajn objekata ovog sistema u narednom periodu. Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je povezana u vertikalnom položaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo vezivanje dopušta i horizontalno se?enje motornom testerom kako bi se dobila željena visina elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd).

Mehani?ke karakteristike zidova od bala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje što u ovom slu?aju zna?i da projektant ima veliku slobodu u oblikovanju osnove objekta, pravca pružanja zidnih ravni i njihog oblika (valoviti, obli, potpuno ravni, itd).

Trajnost materijala

Slamka žitarica se u zemlji raspada nakon šest meseci, dok slamka pirin?a traje duplo duže (zbog visokog procenta silikata koji je dodatno štiti od truljenja). Me?utim, slama se vekovima koristi kao izolacioni materijal, a neposredni dokazi prona?eni na arheološkim lokalitetima pokazuju da u optimalnim uslovima njen vek trajanja može premašiti i nekoliko hiljada godina. Slama je nalažena u savršeno o?uvanom stanju u unutrašnjosti egipatskih grobnica – dakle na suvom ona se ne raspada (podseti?u još jednom na naše karatavane i sl). Shodno tome, balirana slama koriš?ena u gradnji objekata može trajati u rasponu koji graditelji iz SAD u šali odre?uju kao period od tri nedelje do devet hiljada godina, zavisno od na?ina na koji se radi i održava.

Otpornost na vlagu

Gljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vlažnosti (preko 20% suve mase, tj. relativne vlažnosti 70-80%). Ozbiljnija ošte?enja javljaju se tek kada je slama duži vremenski period izložena ovim uslovima. Hroni?na naizmeni?na promena vlažnosti ne predstavlja nikakvu pretnju. U Kaliforniji periode intezivne kiše prate dani suvog vetra koji odli?no isuše zidove. Iz tog razloga veoma je retka pojava vlage na zidovima, kao što je to npr. slu?aj u Britaniji (me?utim, ova nepogodnost važi i za sve druge fasadne sisteme). Vlaga na fasadi pre?e 20% prilikom dužeg perioda intezivnih kiša, ali se skoro uvek sasvim osuši pre nego gljivice uspeju da se razmnože u broju koji je vidljiv za oko ili opasan po konstruktivnu stabilnost objekta.

Iskustvo i rezultati testova pokazali se da je najbolji na?in da se izbegne dugotrajna koncentracija visoke vlažnosti pravilno oblaganje bala na takav na?in da one mogu emitovati i akumulirati vlagu u okruženje, drže?i je na optimalnom nivou, kako u samom zidu tako i u enterijeru. Gra?evinski papir, koji se u SAD ?esto koristi za impregniranje zidova od iverice i sl, može umanjiti sposobnost bala da emituju vlažnost ?ime postaju površina gde ?e se koncentrisana vlaga održati na duži period. Zato mnogi iskusni graditelji ovog sistema preporu?uju paropropusne zaptiva?e i premaze koji spre?avaju vodu/vlagu da prodre kroz malter i dospe unutar zida, ali istovremeno dozvoljavaju prolazak pare iz unutrašnjosti objekta kroz malter kojim je zid obložen.



Statisti?ki podaci za zidove od bala slame pokazuju važnost paropropusnosti obloge zidova – naj?eš?i uzok propadanja ovakvih ku?a dogodio se tamo gde je izvedeno potpuno zaptivanje/impregniranje zida paronepropusnim premazima ?ime je omogu?eno štetno dejstvo vlage (ova pojava je skoro isklju?ivo posledica primene savremenih gra?evinskih sredstava). Kada je ovo izbegnuto ku?a se bez problema može održati i nekoliko decenija u uslovima veoma vlažnih klima (preko 60%). Tako palata Oak Place u Huntsville, Alabama, izdržava visoku vlažnost ameri?kog juga još od 1938. godine. Jedna ku?a kod Rockporta, Washington, godišnje prima i do 190cm kiše, a ku?a kod Tonasket-a u istoj državi bez temelja i bilo kakve armature u zidovima, ne pokazuje nikakve znake posustajanja konstrukcije još od 1984. Noviji objekti gra?eni u ovom sistemu na severu države Nju Jork (vlažne zime) i Nove Škotske (hladne vlažne zime) pokazale su se kao veoma otporne na klimatske uslove. Zbog ve?ih koli?ina vode koja se prskanjem kišnice nakupi u osnovi zidova, u visini sokle preporu?uje se primena hidroizolacija – ali samo u ovom delu zida! Na vlagu je jednako osetljiv i vrh zida, zbog isparavanja unutrašnje vlage ka krovnoj konstrukciji. Posledi?no, iskusni graditelji balama od slama preporu?uju da se gra?evinski papir (hidroizolacija) postavi na vrhu i dnu ovakvih zidova (gde valja dodatno postaviti i sloj obi?nog šljunka, pre nego hidroizolacionu membranu, koji bi obezbedio najpravilniju regulaciju vlage u dodirnoj površi zida i temeljne plo?e.

Otpornost na insekte i pesticide

U pore?enju sa drvetom, postoji tek nekoliko insekata koji vole slamu (u SAD termiti predstavljaju ?estu opasnost za objekte od materijala organskog porekla). U svakom slu?aju sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao i prilikom zaštite drveta. Same bale daju insektima mnogo manje prostora za život i kretanje nego npr. bondruk sistem koji se ina?e koristi u SAD (mada su i kod nas sve ?eš?i šuplji zidovi sa gipskartonskim plo?ama). Za razliku od sena, slama sadrži veoma malo hranljivih sastojaka i sama po sebi ne privla?i insekte. Dovoljna je, mada ne i neophodna, standardna zaštita bala koja se i ina?e koristi prilikom dezinsekcije. Velika zabrinutost postojala je zbog pesticida u samoj slami kojima je bio prskan pirina? (kao naj?eš?a sirovina za gradnju u SAD), me?utim, taj nivo u samoj slami je minimalan, a kompresovan u bale pruža veoma malo prostora za njihovo bilo kakvo štetno dejstvo (u uzgoju pirin?a pesticidi se koriste samo u najranijim fazama, te je tokom života biljke njihovo prisustvo sve manje).

Otpornost na vatru

Testovi su pokazali da ku?e od balirane slame imaju vrlo visok prag otpornosti na vatru. Na testu su naslagane bale bez oblepljivanja glinom izdržale polusatno dejstvo vatre, dok malterisani zid može da izdrži i cela dva sata! Ovo je pre svega zato što u samom zidu ne postoje vertikalni kanali i prolazi, ve? je masa zida kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da se širi. Kada se tu doda i nešto ve?i sloj obi?nog ili zemljanog maltera (u odnosu na standardne konstrukcije), jasno je da slama ima bolju zaštitu. Me?utim, mora se voditi ra?una da slamke ne probijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako prakti?no postaju fitilj. Iz tog razloga, ukoliko želimo da slamom zaptijemo sve spojeve, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti uglovima oko otvora i na mestima gde instalacije izlaze iz zidova – ta mesta moramo pažljivo obložiti malterom ili premazati protivpožarnim premazima (mada uvek možemo koristiti savremene zaptivne materijale i sredstva).

Termi?ke karakteristike

Zidovi od bala slame zašti?eni malterom ili glinenim blatom imaju sposobnost akumulacije i emisije toplote: u toku dana sakuplja?e toplotu i zatim je u toku no?i ispuštati u prostoriju, istovremeno se hlade?i, da bi zatim u toku dana prostoriji predavali svežinu sakupljenu u toku no?i. Ova osobina done?e velike prednosti u komforu tokom sve dužeg leta, ali osnovna prednost jeste efekat na potrošnju energije.

Monolitni sastav je od klju?ne važnosti za izuzetna termoizolaciona svojstva zidova od slame. Posebno isti?em njihove najve?e prednosti u odnosu na višeslojne i zidane zidove:

*

visoki stepen trenja izme?u bala slame zadržava ih na mestu bez ikakvih vezivnih sredstava a pravilnim postavljanjem, i zahvaljuju?i vertikalnom optere?enju krovne konstrukcije, dolazi do veoma kompaktne veze (preplitanja slamki) izme?u horizontalnih redova, ali i susednih bala u jednom redu (blagim pove?anjem dimenzija pod pritiskom)
*

potpuno odsustvo horizontalnih i vertikalnih spojnica koji u zidanim konstrukcijama postaju mini-hladni mostovi (toplotna provodljivost spojnice nikada nije jednaka toplotnoj provodljivosti uzidanog elementa, a zaštita termoizolacionim slojem ne?e anulirati ovu razliku)
*

jednoslojni zid obezbe?uje pravilnu razmenu i regulaciju spoljašnjih i unutrašnjih uticaja temperature i vodene pare bez opasnosti kondenza u unutrašnjosti zida (parna brana nepotrebna)

Gradnja

Kao kod montažnih, skelet ku?a od bala slame postavlja se na pripremljenu osnovu (temeljne stope i temeljna plo?a). Zidovi od bala slame, uglavnom, mada ne i obavezno, formiraju se tek po postavljanju krovnog pokriva?a kako bi bili zašti?eni od vremenskih uticaja u toku ugradnje (pre nego što zaštitu preuzme obloga od maltera). Me?utim, skelet koji formira objekat može biti dimenzionisan i prema samom sebi jer ?e težinu završnog oblaganja krova, i kompletnog objekta, dobrim delom preuzeti zidovi.


Kako bilo, zidovi se formiraju jednostavnim postavljanjem bala na preklop, kao kod zidanja opekom. Prethodno se postavi zaštitni sloj za regulaciju vlage u osnovi zida: sloj šljunka ili daske (zašti?ene premazima ili folijama). Prilikom formiranja zidova dodatno se može postaviti laka armatura: metalne šipke ili pru?e (analogno primeru iz naše prakse gde je kod vojvo?anskih ku?a preko svakog sloja naboja postavljan sloj trske). Tako?e, bez obzira da li se zid od bala slame su?eljava ili suti?e sa istovetnim, ili zidom od drugog materijala, veza bi trebalo biti dodatno oja?ana armaturnim šipkama koje ?e biti upuštene u drugi zid najmanje 15cm. Mogu?a je kombinacija ovih zidova sa svim drugim materijalima: opekom, penobetonskim elementima, ali i metalnim profilima za staklene zavese.


Krovna konstrukcija

Krovna konstrukcija može se posmatrati potpuno nezavisno od ovog sistema gra?enja zidova jer on na nju ne uti?e više nego bilo koji drugi. Tako ku?u od bala možete odozgo zaštititi klasi?nim drvenim krovom bilo kog oblika, tavan možete koristiti po izboru, a ni?im niste uslovnjeni ni prilikom izbora krovnog pokriva?a (crep, lim, itd). Dodatno, mogu?e je formirati konstrukciju plafona i krova pomo?u samih bala, prostim slaganjem u lukove i svodove, kao što je to nekada bio ?est slu?aj sa kamenom ili opekom. Ovakva konstrukcija može predstavljati pouzdanu osnovu zelenog krova, tj. krova prekrivenog vegetacijom, naravno, uz ispunjen obavezan uslov dobre hidroizolacije koji važi za sve krovove tog tipa.


U Sjedinjenim Ameri?kim Državama mogu?e je dobiti i kompletnu upotrebnu dozvolu za objekat kod kog je krovna ven?anica, bez ikakve dodatne konstrukcije, postavljena direktno na zidove od bala slame (uz odgovaraju?i drveni jastuk koji ?e obezbediti pravilno u?vrš?ivanje i raspored prenosa optere?enja po punoj širini zida).


Vertikalna i horizontalna optere?enja zidova od bala slame

Ve?ina gra?evinaca u SAD odlu?uje se za tradicionalne drvene skeletne sisteme za prihvatanje tereta objekata koji u potpunosti ispunjavaju sve zahteve strogih bezbednosnih, ali i zdravstvenih propisa za nose?e i nenose?e zidove. Horizontalna optere?enja jakih vetrova i seizmi?kih potresa rešavaju se obi?nim ?eli?nim kosnicima/utegama. Zidove od slame prvenstveno treba zaštititi od uticaja vetra. Testovi su pokazali da malterisan zid od slame može izdržati pritisak od 50 funti po kvadratnoj stopi (240 kg/m²). Me?utim, ovakvi sistemi imaju dodatne prednosti u odnosu na skeletne drvene, kao što su dodatna elasti?nost i fleksibilnost. Opšte mišljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i ošte?enjima osnovnog skeletnog sistema jer, zahvaljuju?i upravo oprimalnoj elasti?nosti, ne koncentrišu negativna dejstva sila u jednoj ta?ki (što je osnovni uzrok ošte?enja krutih betonskih konstrukcija usled poja?anih vibracija).


Završna obrada zidova

Površine bala slame nude odli?nu mehani?ku vezu za spoljašnje i unutrašnje oblaganje zida cementnim ili kre?nim malterom, bez potrebe za mrežicom i sl. Mrežica, tj. lako armiranje mogu biti koriš?eni onda kada obloga bala ima i konstruktivno-nose?u ulogu, ili kada se želi dodatna sigurnost od pojavljivanja površinskih pukotina na samoj oblozi zida – malteru. U svakom slu?aju, pri?vrš?ivanje mreže na zid sasvim je jednostavno uz pomo? žice ili dužih šipki. Zbog prirodnih neravnina zida od slame pre treba koristiti nepravilan raspored ovakvih ankera nego bilo kakvu vrstu obrasca, osim osnovnog kriterijuma dobre pri?vrš?enosti.


Kako oka?iti policu na zid?

Nasuprot uobi?ajenom mišljenju površine zidova ovakvih ku?a nisu krivudave i nepravilne (još jedna predrasuda), naravno, osim u slu?aju kada je rusti?nost isklju?iva želja arhitekte ili investitora, a sve u cilju naglašavanja prirodnosti materijala. Kompletirana zidna obloga ni po jednom detalju ne?e pokazati da se govori o zidu od slame – ovo je mogu?e pretpostaviti jedino po debljini zida (jer još uvek nismo navikli da zid poseduje baš sve one silne slojeve koji nikom ne trebaju otkad su klima-ure?aji pojeftinili) ili, kako se ?esto kaže: po ra?unu za struju. Prilikom ure?ivanja enterijera ne treba brinuti – ovaj zid ?e držati sve vrste metalnih šrafova i drvenih klinova, a za postavljanje šrafa ili eksera ne?e vam biti potreban nikakav dodatni elektri?ni alat, ni tiplovi, što nije ?est slu?aj kod danas uobi?ajenih zidova. Kada se postavljaju predmeti na površinu zida, u zid se postavi drveni klin dužine 30cm, promera 5x10cm, koji ?e bez problema izdražati sva potrebna optere?enja, bez obzira da li se radi o kutijama za instalacije ili policama za knjige. Na sli?an na?in mogu?e je pri?vrstiti i kapke prozora ili baštenskih vrata. Za teže terete oslonac u zidu se propusti na drugu stranu gde se dodatno u?vrsti uklještenjem, kao što je to slu?aj ponekada sa zidovima od gasbetonskih elemenata (siporeks blok i sl).


Instalacije u zidu

Cevi ugra?ene u zid mogu izazvati izlivanje vode unutar zida, bez obzira od kog materijala je na?injen. Na Zapadu nije retka pojava da iz tog razloga istalacije idu po površini zida. Kako bilo, ovaj problem se rešava provo?enjem instalacija kroz plasti?ne cevi razli?itih stepena sigurnosti. Ovi kanali se postavljaju dublje unutar zida (oko 8cm) kako ne bi došlo do njihovog slu?ajnog probijanja, ali i kako bi se našli u što ?vrš?oj zoni zida (ova mera predostrožnosti prakti?no je nemogu?a za izvo?enje kod drugih masivnih, pa i skeletnih zidova). Kutija za elektri?ni razvod može se postaviti na zid kako je opisano kod polica, ali može isto tako biti ugra?ena u sam zid kao i kod konvencionalnih zidova.

Proste ra?unice

Možda je pri?a o troškovima trebalo da stoji na po?etku teksta kako bi dodatno zainteresovala konzervativne graditelje ili ?itaoce koji veruju u tri praseta (zidara iz hobija), tek, kako bilo, do?osmo i do ra?unice... Ne želim vas ubediti da je gra?enje ku?a od slame pogodno za urbane sredine (mada bismo mogli da pri?amo na temu koliko, bar što se sistema i procesa gradnje ti?e, individualni objekti sa jednim ili dva sprata u predgra?ima imaju karakteristike urbanog; arhitektonski stil za sada ostavimo po strani), ali svaki objekat van ve?ih naselja apsolutno je pogodan za gra?enje balama slame.



Naveš?u samo neke od smernica uz pomo? kojih sami možete do?i do okvirne ra?unice isplativosti ovakvog gra?enja, kao i prednosti tokom upotrebnog veka objekta:


- dostupnost materijala i kratka relacija (niža cena) transporta
za objekat od 100m² potrebno je oko 400 bala slame (bala slame na dan 10.10.2008. koštala je 100din, tj. 1,25 evra)


- prilikom zidanja potrebno je daleko manje armature, nema troškova za cement i pesak (lepak), nisu potrebni armirano-betonski vertikalni i horizontalni serklaži za seizmi?ku zaštitu


- malterisanje može biti mašinsko ili ru?no, malterom ili blatom (oko 50% ve?a potrošnja maltera u ovoj fazi radova)


- nije potrebna dodatna termoizolacija – ne postoji trošak u vezi sa materijalom i radovima


- nema osetljivih završnih radova (specijalni sloj fasade, izbegavanje spojnica termoizolacije od bilo kog materijala, zaptivanje kriti?nih spojnica oko otvora, ispod krova...)


- daleko manja mogu?nost pojave hladnih mostova zahvaljuju?i punoj/monolitnoj zidnoj masi


- zid lako možete probiti (zatvoriti) na onom mestu gde vam se dopadne, a ukoliko je potrebno, krovnu ven?anicu možete osigurati dodavanjem drvenih podupira?a na tom mestu


- toplotni komfor i energetska efikasnost ku?a od bala slame može se meriti samo sa onim u objektima koji ispunjavaju standarde postavljene tek u poslednjih desetak godina


- okruženje od potpuno prirodnih materijala jednostavno nema cenu.

Umesto zaklju?ka

Naravno da ove ku?e sa sobom nose i dozu ekscentri?nosti. U SAD ona se prvenstveno ogleda u želji pojedinaca da naprave objekat koji ?e imati što više paralela sa održivim razvojem. Tako ku?a od bala slame pravi smisao dobija tek kada je opremljena energetski efikasnim sistemima koji koriste obnovljive izvore energije, pa se zelenilo, restaurirana drvena stolarija, solarne plo?e, bojleri na krovu i vetrenja?e skoro podrazumevaju.

U susednoj Hrvatskoj razvijen je pokret koji ulaže napore da se slama uvrsti kao gra?evinski materijal kako bi ove ku?e mogle da dobiju sve upotrebne dozvole, što je ve? odavno slu?aj u SAD i Zapadnoj Evropi. Malo je verovatno da ?e se ovde nešto sli?no dogoditi u narednih 5-10 godina, pa ovdašnji graditelji mogu da odahnu – bezbedni smo od još jedne novotarije (jedva se nekako navikavamo na ovu termoizolaciju!). Do?osmo do toga da ?e vam ovaj ?lanak možda ustrebati tek kada se na?ete negde na Zapadu, gde ljudi nemaju para za grejanje i nove materijale pa se dovijaju i grade kako stignu – arogantni prezir iznena?enih i zgroženih bogatih stranaca (od slame?!) ni tamo nije simpati?an...



Svako ko želi više da sazna o ovim ku?ama može to u?initi na blogu Andrew Morrison-a iz Džeksonvila (Oregon, SAD), graditelja balama slame. Posebne teme na njegovom blogu posve?ene su ugradnji prozora i vrata u zidove od bala slame, izra?unavanju neophodnog broja komada bala slame za objekat željene veli?ine, testovima vatrootpornosti ovih ku?a, ugradnji vodovodnih cevi... Putem ovog bloga možete mu uputiti sva pitanja u vezi sa gradnjom ku?a od bala slame: http://thestrawbalehouse.blogspot.com/2 ... to_16.html

http://www.buildmagazin.com/index2.aspx ... bm0736.htm

Interesantan pogled sa teorijske strane i, recimo da ima osnovanih pretpostavki ali...
Kuce zidane upotrebom zemlje su klasika svuda oko nas, u Evropi je to uobicajeni nacin gradnje u zadnjih 100nak godina a kod nas je preovladjujuci nacin za privatne kuce.
u SAD tek sporadicno luksuzne privatne kuce (skupljeg cenovnog razreda) dostizu prosecnu evropsku privatnu kucu po metodu nacina gradnje.
Da se podsetimo, puna i suplja opeka, cigla, monta, crep su od zemlje i dokazani su prirodni materijali.

Takodje, sirom Afrikei bliskog Istoka se koriste metodi koji se "otkrivaju" u tekstu.
Ja bih rekao, Amerikanci otkrivaju toplu vodu nakon decenija prakticnih iskustava primene prirodnih materijala.

Inace, zemlja nije besplatna (isto kao ni sljunak, voda, nafta, pesak) jer je uvek necije vlasnistvo ili je podlozno drzavnim taksama /licencama za vadjenje.

Sa druge strane, zid od nepecene zemlje tesko podnosi vlaznost vazduha od 100% koliko je uobicajeno kako kod nas tako i sirom Evrope u pojedinim periodima godine.


I jedna sitnica, monolitni zid ima po definiciji osobinu stvaranja kondenza i takodje po definicji ima geometrijske hladne mostove pa stoga monolitni nacin gradnje vise pogoduje klimatskim uslovima gde ne postoji zimsko godisnje doba.

Boravio sam u kucama od nepecene ili prirodno pecene zemlje i zaista leti su jako dobro resenje s tim da se obicno prave zidovi debljine oko 80cm i vise.
Nisam video da igde postoji primena nepecene zemlje sa zidovima deblnjine 19cm ili 25cm kao sto je tipicno za gradnju se pecenom zemljom.(opeka)

Sama obrada nepecene zemlje u gradjevinske blokove je dosta mukotrpan posao i zahteva posebne vestine pripreme smese, barem ono sto sam video uzivo u takvom sistemu gradnje.

Inace, kod nas u Vojvodini ima jos kuca od nabijene nepecene zemlje i stoga i iskustva iz prakse, svih kako prednosti tako i mana predlozenih nacina gradnje.
SAD dosta zaostaju za Evropom generalno u gradjevinarstvu porodicnih kuca pogotovu po pitanju iskustva sa kvalitetnijim nacinima gradnje kuca od tvrdog materijala sto utice i na bitno losije gradjevinske standarde.
Ovo pominjem u vezi sa obazrivijim pristupom tumacenja americkih procena o kvalitetu neke metode ili materijala za gradnju.
Trska, slama, drvo, su odlicni prirodni materijali kada se pravilno pripreme i obrade i svakako je buducnost tih obnovljiviih izvora materijala i u primeni u zgradarstvu kod nas za neke primene.