Stedljive Kuce

definije pojmova:

Lambda se daje kao karaktersticna vrednost za dati materijal, na bazi ispitivanja tj merenja koju daje proizvodjac kao deo deklaracije tehnickih karakteristika.

Lambda se daje u jedinici W/m K i znaci gubitak od toliko i toliko Watt-i pri razlici temperature od 1 stepen za debljinu od 1m materijala/

d- debljina primenjenog materijala (m)

R- termicki otpor materijala (prolasku toplote)

R= d/ Lambda

konkretan primer:

stiropor deklarisan sa lambda 0,038

R= 1/0,038 = 26,32
dakle 100cm stiropora ima otpor od priblizno 26

R je direktno proporcionalan debljini materijala, dakle 10cm stiropora ima otpor R= 2,63, dalje 5cm stiropora R= 1,31 itd

Izracuna se R zasebno za svaki materijal u sastavu jednog zida (poda, krova, prozora, sta vec)

Kada zid ima vise slojeva materijala, R vrednosti se prosto saberu.

Znaci:
materijal A ima R1=3,50 materijal B R2= 0,23 materijal C R3= 0,99 i materijal D R4= 0,12345

zbirni termicki otpor zida R iznosi zbirno R= R1+R2+R3+R4, ili na ovom primeru R=4,84345
zaokruzeno, 4,84

Koeficijent prolaska toplote kroz zid se oznavaca sa U (bivski k) i iznosi 1/R

dakle U=1/R = 1/4,84= 0,21
To znaci da ce kroz zida sastavljen od materijala A B C D prolaziti 0,21 Watt za svaki stepen razlike izmedju unutrasnje temperature (zida) i spoljasnje temperature (zida) kada je to recimo spoljni zid kuce i to 1m2 povrsine zida.

Prevedeno u realno klimatsko okruzenje, kuca sa takvim zidom od U=0,21 imace pri unutrasnjih +22C spoljnih -18C potrebu da nadoknadi sistemom grejanja 8,40W toplote za svaki m2 zida.

Npr, kuca ima 299 m2 povrsine spoljnih zidova i to zahteva nadoknadu od 2511,60W toplote (grejalice) da bi se odrzavala stabilna temperatura unutra od 22C dok je napolju vrlo hladnih -18C.

Isti princip vazi za sve materijale, sve debljine, sve vrste zida/ poda/ tavana/krova/ bilo cega dela kuce koji se granici sa spoljnom sredinom (ili recimo negrejanim prostorom).

Zbir tako izracunatih gubitaka za svaku povrsinu zida/ krova/poda daje ukupni termicki gubitak toplote kroz zidove.

To su tzv transmisioni gubici kuce.

Na to se dodaju ventilacioni gubici u W toplote koje se zasebno racunaju (drugaciji metod).

eee to sam trazio,lutam danima po netu za ovakvo objasnjenje ...svaka cast!!!!

jos kad bi objasnio metod za racunanje ventilacionih gubitaka..i mozes da trazis sta god hoces za uzvrat!!

Inace na http://www.u-wert.net/ imas i izracunavanje( kao sto sam rekao) ventilacionih gubitaka,to ti je ono kad misem stanes na "Online Rechner" i pojavi se Luftung Rechner,e tu kliknes i dolazis do dela gde baspram zaptivenosti-ili ne dobijas potrosnju,odnosno gubitke.
Poz

Proracun gubitaka ventilacije je mnogo prostiji, ali...

Q= (V1+V2+V3+vn) x koeficijent vazdusne zaptivenosti omotaca zgrade x 0,33 x delta temp


Vn je zapremina prostorije znaci povrsina poda x visina prostorije
0,33 je konstanta za vazduh (termicki kapacitet)
delta temp je razlika temperature vazduha unutar sobe (kuce) i temperature spolja.

Po pravilu bi ventilacioni gubitak trebao da se racuna za svaku sobu unutar kuce zasebno ali radi jednostavnosti obicno se uzima da je temp unutar zgrade +20C ista svuda.

Najveca nepoznanica je koeficijent zaptivanja zgrade, i na osnovu iskustva odnosno uvida u kvalitet gradnje moze da se proceni.
Naravno daleko je preciznije da se izmeri, primenom metode "blower door test" pri razlici pritisaka od 50 Pascal-a.

U praksi prema mojim posrednim informacijama klasicna srpska kuca je oko 1,50 stambeni blokovi radjeni u doba SFRJ reda 2,0- 3,0.

Natprosecni stanovi danas gradjeni su sa tim koeficijentom oko 0,8 do oko 1.

Norma za pasivnu kucu je <0,60

Kvalitetno izvedena vazdusna membrana spusta taj koeficijent na oko 0,20 do 0,30.

Vazna napomena: posto se radi o zaptivanju molekula vazduha to znaci da pojam fuga- rupica- rupa- pukotina ima sasvim drugacije znacenje.

Fuga od 0,50mm je jedna ogromna rupetina kroz koju "cure" molekuli vazduha (i time vodene pare koju vazduh transportuje) na isti nacin kao sto covek prolazi kroz vrata sirine 2m.

U vazdusno zaptivanje spada i posebno zaptivanje elektricnih dozni, prekidaca, antenskih uticnica, strujnih uticnica, spoljnih lampi, eksera/srafova na koji su okacene slike itd.

Svi proboji se trebaju (moraju ako cemo iskreno) potpuno hermetizovati na spoljnim a vrlo pozeljno i na unutrasnjim zidovima ako se koriste suplje cigle/ giter blokovi. (pri gradnji opekom uvek postoje vazduisni dzepovi na sastavu cigli koje ne popuni malter).

Inace sam malter je vazdusna membrana no problem je sto je neelastican i ima osobinu da tokom vremena nastanu prskotine i fuge sto predstavlja nedozvoljeni proboj vazdusne zaptivenosti.

Iz navedenog se vidi da proracun ventilacionih gubitaka zahteva ili jako precizno opisane materijale i metode gradnje ili neposredni uvid na terenu uz iskustvo radi adekvatne procene.

Kako je kod nas malo ljudi sa prakticnim isklustvom po tim pitanjima ja bih preporucio da se u kalkulacijama radije uzima losije stanje kao pretpostavljeno (veci brojevi) nego preoptimisticki lepe brojke za koje nismo sigurno da su zaista i realne.

a kako se racuna koliko kwh/m2 treba za kucu godisnje ????

...posto sam izracunao, jaaaakooo GRUBO, koliko snage mi treba za kotao(ispalo mi oko 7kw,sto mi je jako malo(napisacu u drugoj temi kako sam to dobio pa me mozete ispraviti,i reci sta sam zaboravio),

sad bi voleo da izracunam ovo da vidim gde ce spadati moja kuca po potrosnji..jer kazu 15kwh/m2 pasivna, a 40kwh/m2 niskoenergetska????????

Sa izracunatim podatkom o transmisionim i ventilacionim gubitkom, njihovim zbirom znamo toplotni gubitak u Watt-ima koji treba da nadoknadi nas uredjaj za grejanje (koji god da je i koji god energent da je u pitanju).

Potrosnja energije zavisi direktno od klimatskih podataka okruzenja gde se nalazi objekat.

U x klimatski faktor= potrosnja energije

Klimatski faktor se moze racunati sto je jaaaako komplikovano ili preuzeti iz statistickih tablica kao gotov broj (pretpostavljena vrednost) za datu lokaciju.

Za svako vece mesto hidrometereoloski podaci se prikupljaju i statisticki obradjuju pa se na osnovu toga formira tzv. grejni stepen dan.

Stepen dan je umnozak sati dnevnog grejanja x razlika temperatura (spolja u odnosu na unutra) za svaki dan pojedinacno pa onda zbirno odredi (slicno integralnom racunu) kao brojka za celu kalendarsku godinu.

Najprostije receno, uz dosta aproksimacije, U x 10000 = W/m2 godisnje

ili
U x 10 = broj litara loz ulja = broj m2 zemnog gasa

ili
U x 100 = broj elektricnih kWh (brojilo).

A nesto preciznije za Beograd je klimatski koeficijent 58000 za srednju zimu (kracu, prosecnu, ne bas hladnu).

Prema opisanoj konstrukciji kuce moze se ocekivati da bude u kategoriji niskoenergetskog objekta a sam gubitak od 7 kW mi se cini kao korektno odredjen za (koliko se secam) 100 m2 grejne povrsine.

Naglasio bih da pri dobroj termickoj izolaciji zgrade dosta raste uticaj prozora, vrata odnosno ventilacionih gubitaka u proceni snage grejnog izvora pa treba obratiti paznju da se sto realnije odrede gubici usred ventilacije.


U svakom slucaju tvoja kuca ce biti skromne potrosnje a time je moguca upotreba i manjeg (citati jeftinijeg) grejnog uredjaja koji zauzima bitno manje prostora pa time zapravo se dobija i nesto veci stambeni prostor.

Samo toliko?! Onda to nije u rangu niskoenergetskih, ve? pasivnih ku?a.

Kod mene je u projektu od pre 23 godine, termodinami?ki prora?un gubitka toplote za stambenu površinu od oko 120 m2, i uz debljinu obi?ne termo-izolacije na zidovima od 10 cm, i oko 16 cm na krovu potkrovlja i oko 12 cm na podu je, sa prozorima sa drvenim okviriima, sa duplim staklima i termo-izolovanim roletnama sa izo rol kutijama, ako me se?anje ne vara, oko 10,5 kW.

Pasivna kuca je na nivou gubitaka < 2 kW za istu povrsinu, pri spoljnih -15 C.

Pre 23 godine se u projektima nije bas obracala paznja na ventilacione gubitke, po pravilu se nije ni uzimalo u obzir niti racunalo vec se pausalno (na bazi iskustva projektanta) procenjivalo.
Ja bih rekao odokativno.

I to nema veze sa konkretnim projektom, prosto mislim da je metodologija racunice bila mnogo "labavija".

A opet i ova racunica koja je izneta nije kompletna jer nedostaje jos podosta faktora koji uticu na potrosnju poput dobitaka od Sunca i dobitaka od internih elektro izvora.

Kod ranijih rastrosnih zgrada ti efekti su bili vrlo mali u ukupnoj potrosnji energije ali danas kod energetski stedljivih zgrada to su vec sasvim ozbiljne brojke i efekti koji znatno uticu na ukupan energetski bilans.

Manje vise izneto je okvirno pravilo kako se racuna, a sama brojka je manje bitna.

Posebno je vazno pravilno odrediti klimatski koeficijent shodno konkretnoj mikrolokaciji.

ako su dobitci u pitanju,to me ne brine...ja sam mislio da ima jos gubitaka...???


a gde naci koeficijent za zrenjanin?ako ima neka tabela? sad sam trazio ali nisam nasao nista konkretno...

U x 10 = 7,5 x 10 = 75 lit loz ulja...

a ne kuca trosi 3 litre po nekim podacima


Izlaga? na sajmu "BAU 2011" BOŽI?NA AKCIJA Izložbena ku?a

Niskoenergetska ku?a

Prema prihva?enoj definiciji, niskoenergetska gra?evina zahtijeva energetsku potrošnju za zagrijavanje prostora od samo 40 kWh/m2 godišnje. Takva se energetska potrošnja može jasnije izraziti ekvivalentom potrošnje od 2,7 litre loživog ulja, pa se niskoenergetska ku?a još popularno naziva "trolitarska ku?a"

a U se pise u watima ili kilovatima?kada se ubacuje u ove formule..?jer mi ovako ne stima.. 7500 x 10000=75000000w/m2...

7,5 x 58000=435000w=435kw ??? a to je daleko od 40kwh/m2... verovatno nesto nisam dobro razumeo..?