Stedljive Kuce

http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/03/31/srpski/R06033001.shtml



Inovator Petar Martinovi? modernizacijom kaljeve pe?i konkuriše elektranama

Al su Sremci naložili

Nekad sam ložio kao lud, al ' do?em na drugi kraj sobe, ono ve? ladno. Jedno ve?e na poslu sednem na TA pe?, pustim je da duva, a ona me toplota lepo izbaci sa nje. I lepo ja pitam sebe - što ne bi i kod mene tako bilo, kaže majstor Pera



Kad se Petar Martinovi?, mašinbravar iz Rume, pre dvadesetak godina uselio u novu ku?u, dnevni boravak od 36 kvadrata ni sa dve pe?i nije mogao da zagreje. A onda je smislio "ventilatorski toplovazdušni uložak" i postao "inovator iz nužde". Decu je u to vreme školovao, a novca za centralno grejanje nije imao.

- Prve godine grejali smo se na "kreku" i "smederevac". Kaljeve pe?i nisu bile moderne, ljudi su ih sve ?eki?ima rušili, a ja je ugradim te godine. Dve godine ložio sam kao lud, al ' do?em na drugi kraj sobe, ono ve? ladno. Radio sam tada u Železnici i jedno ve?e na poslu sednem na TA pe?, pustim je da duva, a ona toplota lepo me izbaci sa nje. I upitam sebe - što ne bi to i kod mene bilo. Ali, u to vreme nije bilo mnogo gra?evinara za zidanje, a majstor k'o majstor - ja ga jurio, a on me sve izbegavo. A, ja kad nešto odlu?im, tu nema šta. Srušim pe?. Sve je to tako stajalo u ?ošku do jeseni, a žena, ve? u panici, po?ela da mi vi?e sa vrata - "Evo, Tesle mog". Rešio ja, da molim majstora da ozida - ne?u, te se zainatim. Ta, nije se ni on rodio da zna kako se zida pe?. Reko, znam da se dim mora nekako dovu?i do odžaka. A, odvu?u ga nekako, pa kako bilo - prise?a se pronalaza?. Kaže, za nedelju je dana pe? ozidao, a kad je došlo vreme da se podloži, ono radi. Savršeno, razlike nigde, svuda toplo i to sa pola cuga. Te mu je, kaže zime ostalo više od polovine kupljenog uglja i drva, a "smederevac", kao nov, završio je kod sina u okolini Ba?ke Palanke.

Patent ala Tesla

- Reko ', je li, bre, ženo, Tesla, a? A, ona se smeje. I otad se ovako grejemo. A, princip je jednostavan - oko 80 odsto energije, koja bi ina?e otišla kroz dimnjak, sad duva u ku?u, kao TA pe?. A, hladan dim odlazi u dimnjak. To obi?na pe? ne može. NJoj treba tri sata da zagreje sobu, a ovoj je dosta i 15 minuta. Cele zime je mlaka, ne mora da se forsira. Pronalazak se sastoji od tog vazdušnog uloška koji se ugra?uje u kaljevu pe? - zagreva duplo ve?u površinu i to ravnomerno, a štedi 50 odsto ogreva. Uložak se ugra?uje u postoje?u pe?, samo se jedan deo mora rušiti, a ugradnja košta oko 250 evra. Ali se ve? za dve sezone, kroz ogrev, isplati - pri?a Martinovi?.

Zahtev za priznanje patenta predao je još 1988. godine, pa je, posle brojnih peripetija, uspeo tek pre devet godina. Ne želi da pri?a o detaljima jer, kaže, nema snage da se ganja sa onima koji pokušavaju da njegov izum prekopiraju. A bilo ih je podosta, pa je i advokata "nabavio", da ga brani od takvih.

- Trebalo je da sara?ujem sa Slovencima, ali se umešala ta jadna politika. Dosad sam ovakvih pe?i širom Srema napravio bar sto. Ali, u svom sam gradu najosporavaniji.

Uradim, recimo, jednoj medicinskoj sestri pe?, a ona digne frku da sam joj sve upropastio i to samo da mi ne bi dala tih jadnih 100 maraka. Kad se posle razbolela, na?elnica joj bila u poseti i u Domu zdravlja svima pri?ala kako se Stevka lepo grejala. Gadno je to kad se laž pusti, pa zvrji. Ali, u selu Grabovci uradio sam jedno pet pe?i i svi su zadovoljni. Pre dve godine me odatle zove jedna baka, kaže, kad do?e zima sve se sa obe strane pri?vrlje le?ima uz nju i opet se ne ugreju. A sad im svuda toplo. Radio sam i po Fruškoj gori, a najdalje kod Ba?ke Palanke, kod sina. Prvu zimu su se jadni smrzli, a onda sam im od tri pe?i opravio jednu. Sad se greju, nabiju i do 26 stepeni u sobi. Ali, dosta sam i razo?arenja doživeo. Valjda nam je to u mentalitetu, iako u krugu od sto kilometara nema nekog kome nisam nešto radi besplatno - kaže Martinovi?. On je, tvrdi, od onih koji ne miruju, a kad se zainati, nema šta ne može da popravi. Jer, pri?a, nema Šuvarovu diplomu, nego je, pre nego što je stao za strug, pola godine držao turpiju u ruci.

- Od devet ljudi bude jedan nezadovoljan, al' taj jedan digne galamu. Dešavalo se da sam, pre pet godina u Martincu kod Mitrovice radio pe? u decembru. Kad je ?ovek vido kako radi, otišo po ženu i samo joj viknuo "diž se i sedaj u kola". Uplašila se jadna žena da nije, ne dao Bog, neko umro.

Perin perpetum mobile

Objašnjavam mu ja da se to radi u oktobru, jer treba mesec dana da se suši na promaji, ali on rešio da mu pravim pe? ili da umre. Kažem ja cenu, a on sve vi?e, mnogo mu. Budala ostaje budala, umesto da mu debelo naplatim jer blato ve? mrzne, ja kažem da ?u da radim ispod cene. Kad sam je pustio, kaže on meni "Majstor Pero, to je perpetum mobile". A, ja spojio samo pet-šest stvari u jednu. Onda mu lepo kažem da je ne koristi bar sedam dana. Bilo je u njoj bar 50 litara vode, ta mogao je eksplodirati. A, on je založio odma' i posle se žali kako pe? ne valja ništa. Odem ja slede?e jeseni da mu to ponovo namestim, ono se sve odvalilo, uradim sve, a on me nije pit'o ni za gorivo dal' treba da plati. E, tu sam se ožu?io i nisam mu ni naplatio-žali se inovator.

Za svoj rad podobijao je mnoge diplome, na Novosadskom sajmu 2003. godine osvojio srebrnu medalju... Ali, kaže, nijednu od njih ne bi menjao za onu najdražu, koju mu je snaha, kao najboljem svekru, ubacila u sandu?e.



A. Klari?-Žak, Foto: A. Jovanovi?