http://www.astronomija.co.rs/nauka/fizika/1105-krovna-elektrana.htmlKrovna elektrana 
Ovaj generator, za koga proizvo?a? obe?ava 20 godina operativnog veka, daje 1 kW struje
pri brzini vetra od 11 m/s. Pri upola manjoj brzini, godišnje se proizvede preko 1.200 kWh.
Maksimalna dozvoljena brzina vetra je 65 m/s. Ukupna težina jedinice iznosi 113,5 kg.Svako ko zbog prekomerne upotrebe klime želi da u ove sparne letnje dane smanji svoj ra?un za struju za 20 do 40% treba samo da skokne do firme „Cascade Engeneering" i da za $10.000 (6.000 i nešto evra) i kupi novu turbinu na vetar, koja može da se za?as montira na krov zgrade ili ku?e. Ova plasti?na sprava, pre?nika 2,10 metara, ima široki prsten oko rotora koji ima za zadatak da smanji vibracije i buku; kompanija tvrdi da je turbina jednako bu?na kao i šapat. Na vetrovitim lokacijama, ovaj vertogenerator je u stanju da godišnje uštedi oko 2.000 kilovatsati[1].
U svetu se sve više teži ka ovakvim „zelenim" izvorima elektri?ne energije (godišnji rast je 25-35%). Prednja?i Nema?ka, koja ima instalirano preko 20.000 MW snage. Ako se ima u vidu da 1 MW može da opsluži potrebama za strujom oko 10.000 doma?instava, zna?i da bi u svetu ve? sada preko 100 miliona doma?instava moglo da dobija elektri?nu energiju od vetrogeneratora.
Prvu turbinu pokretani vetrom sa horizontalnom osovinom smislili su Rusi 1931. na Jalti. Bio je to generator od 100 kW, smešten na toranj visok 30 metara.
Danas najve?u turbinu na svetu napravile su nema?ke kompanije Enercon i REpower. Vetrogenerator Enercon E-126 daje 6 MW i ima ukupan pre?nik od 126 metara.
Švedska turbina zvana Matilda, za 15 godina rada je proizvela 61,4 GWh, što je više obnovljive enegrije od bilo koje wind power turbine na svetu. Nažalost, demontirana je juna 2008. godine.
[1] Danas kod nas cena elektri?nog kilovata iznosi 4,57 dinara (bez PDV od 18% 3,87 dinara). Zna?i da bi godišnja ušteda po doma?instvu iznosila oko 100 evra.
Login
Register
FAQ
