Stedljive Kuce

tokom postavljanja termo izolacije podova


vidljivi slojevi podne konstrukcije- hidro folija, stirodur obloga drvene potktronstrukcije,roštilj od štafni,
ispuna staklenom vunom, daska colerica tretirana biocidom i impregrinrana lanenim uljem


dovršena osnova poda, sa podnim grejanjem kao dopunom polaganjem PexAlPex cevima, odozgo još dolazi tanka alu folija i laminat kategorije 31






detalj postavljanja cevi grejanja


izgled gotove fasade sa postavljenom termo izolacije pune debljine preko okvira- štoka prozora
vidljiv je i detalj ventilacione vertikale za kanalizaciju, umesto kroz krov radi umanjenja efekta termi?kog mosta izvedeno je bo?no


tokom radova na postavljanju 8cm stiropor + 10 cm vuna, sve obloženo vetrozaptivnom paropropusnom membranom, završni sloj aluminijum koji ima i ulogu termi?kog apsorbera tj solarnog zida






vidi se jasna granica donjeg dela tzv cokle koja je ovde nešto viša od uobi?ajenog zbog terena pod nagibom, i gornjeg dela kontaktne fasade koje razdvaja po?etni fasadni metalni profil koji je ujedno i okapnica





dodatni ram ispred prozora smešten unutar termi?ke izolacije, potpuno otklanjanje termi?kog mosta koji nastaje kod klasi?ne ugradnje sa vidljivim špaletnama. time je postignut koeficijent okvira prozora U=0,29 što je bitno manje od uobi?ajenog klasi?nog na?ina ugradnje sa U=0,80-1,10


tokom priprema okvira prozora, stirodur obloga štoka pune debljine fasade



i nose?i betonski stubovi su termi?ki izolovani sa 5cm stirodura, do same temeljne stope.






hladni most stubova je time izbegnut

na sli?an na?in je obložena betonska plo?a terase, sa donje strane 10 cm stiropora a sa gornje 3cm stirodura koliko je bio limit debljine nažalost. slike tokom izrade izolacije nema, a slika gotovog ne otkriva detalje pa je ne stavljam.

rekuperator ventilacionih gubitaka, u probnom radu tek provizorno postavljen








marka Dospel Poljska, model Daytona 250

provizorno postavljene ventilacione cevi sa regulatorom protoka tokom po?etnih eksperimenata



ru?ni regulator protoka vazduha




U kona?noj verziji upotrebljene su Sonodec firme DEC akusti?ko termi?ki izolovane gibljive cevi odnosno ekvivalentne drugih proizvodja?a, npr firme Rega (ispitivao sam kvalitet razli?itih cevi nekoliko evropskih proizvodja?a, uklju?ivo i termi?ki izolovane gibljive cevi doma?eg proizvodja?a iz Indjije)

spoljni izgled Sonodec cevi



nekoliko izduvnih ventila, kojima se ujedno može podešavati i željeni protok ventilacije odnosno dotok svežeg vazduha






detalj obrade zida prostorije, vidi se dole bela zaptivna traka. PE folija služi kao vazdušna membrana, svi sastavi medjusobno folije, zatim folije sa podom i folije sa tavanicom su lepljeni u svrhu vazdušne zaptivenosti






izmenjiva? toplote antifriz- voda izradjen od Cu cevi fi 18mm savijene u spiralu, potopljen u termo akumulacioni sud otvorenog tipa od 210 litara







tokom rada se prate temperature- povrat iz izmenjiva?a


polaz u izmenjiva?



temperatura antifriza iz rekuperatora toplote dimnih gasova kamina



napolju je sneg



koga ima dovoljno da uzbrdo treba i pogurati ponekad da se može razgrnuti prolaz





izmenjiva? sa internim turbulatorima koji vrši ulogu rekuperacije toplote dimnih gasova kaminskog ložišta
(u automobilu bi to bilo uzimanje toplote iz gasova koji napuštaju auspuf)


na koji je povezan spiralni bakarni izmenjiva? (pre ugradnje na slici) koji predaju toplotu vodenom akumulatoru toplote




sa efektom da otpadnu toplotu sagorevanja u vidu izduvnh gasova koja bi otišla kroz dimnjak rekuperacijom vra?a kao korisnu i koristi za dobijanje tople vode od 60-95C koja se akumulira za kasniju upotrebu.
time je pove?an stepen iskoriš?enja goriva, a procenjena (na osnovu razlike temperatura u ložištu vs gasova koji napuštaju dimnjak) efektivnost kaminskog ložišta dostiže oko 80%, što je vrlo pristojno za jedan od amatera prepravljeni kamin.

kroz prozor ovako napolju izgleda



a ovako unutra







nije uvek napolju hladno









zimsko Sunce naizgled greje ali sneg sa temp u debelom minusu pokazuje da je to samo varka




ovde se može fino odmoriti
















Energetski podaci za objekat:
godišnja (prema tehni?koj normi i softveru) potrošnja energije za grejanje 17kWh/m2
Ukupna godišnja potrošnja energije : grejanje+ hladjenje+ ventilacija+ uredjaji bele tehnike+ osvetljenje+ potrošna topla voda+ ostali elektro uredjaji oko 35kWh/m2 za 365 dana.

Osnovni vid grejanja i hladjenja- toplotne pumpe vazduh-vazduh, sistem kontrolisane ventilacije sa rekuperacijom toplote i toplotnom pumpom koja koristi izduv potrošenog vazduha.

Zagrevanje potrošne tople vode putem 2 plo?asta solarna kolektora sa termosifonskim akumulacionim bojlerom.

Kamin na bio masu, drvo, briket, pelet- po potrebi kao rezervni sistem zagrevanja, sa šamotnim akumulatorom toplote i recirkulacijom toplog vazduha kroz integraciju sa sistemom centralne ventilacije (povezan sa rekuperatorom toplote) i dodatnim vodenim izmenjiva?em za dimne gasove.

Za spoljno osvetljenje koriste se mali PV paneli integrisani sa LEDiodnim sijalicama kao gotovi baštenski dekorativni elementi.(baštenske solarne akusvetiljke)

Ukupno, potrošnja oko 105kWh/m2/ godišnje primarne energije (koristim faktor 3 za konverziju potrošnje el. energije kao sekundarne u primarnu energiju -ugalj, hidro centrala kao osnovni izvori EPSa kao dobavlja?a el.energije).

Stepen upotrebe obnoviljivih izvora energije u ukupnom energetskom bilansu ku?e- 70%.
30 % potrebne energije se dobija tradicionalnim metodama (EPS).

Podaci su preliminarni, još se mere i prate statisti?ki pa je potrebno više sezona eksploatacije objekta da bi se uprose?ili rezultati po osnovu klimatskih promenljivih faktora i time dobile pouzdanije realne vrednosti potrošnje ukupne energije.

Nemam reci... Al' ga je opravio......

Imam pitanja al ajmo jedno po jedno....



Na ovoj slici se vidi da fali parce stiroodura. Jel to znaci da stirodur ide samo kao ovde na ram i komadici unutra ili si to ostavio ovako radi slikanja???


Jel si ovde isao direktno vazduh spolja ili si ga provukao kroz zemlju???






Koliko bi to sad ukupno bilo preracunato u valutu godisnje i kolika je povrsina kuce? Kolika je godisnja usteda u novcu u odnosu na klasicnu kucu??

idemo redom
stirodur je postavljen kao ram, uglavnom da spreci dodir drvene mase sa hladnim betonom i prvim redom blok opeke, a uz to je kao preventiva od kapilarne vlage.
prava hidro izolacija sa bitumenom i ter papirom je ispod stirodura.
na ostalim mestima su samo 5x5cm otprilike komadi stiropora ispod samih štafni.
štafne su polagane sa razmakom od 40cm.

usis vazduha je direktno spolja za sada, u praksi nisam primetio probleme u radu.
imam postavljenu drenažnu cev na dubini oko 2m dužine oko 30m koja je dovoljnog pre?nika da se kroz nju može transportovati vazduh za rekuperator, po potrebi.
sama drenažna cev ima završetak iznad zemlje pa se lako pristupa ovom zadatku.
razmišljam radije da primenim jedan drugi metod za sli?nu svrhu, rekuperacija toplote otpadnih voda.

sa druge strane, napravio sam dogradnju rekuperatora na na?in da sam preusmerio protok vazduha kroz izmenjiva?e toplotne pumpe tako da aktiviram TP kada se pokaže potreba komfora (da ne bude previše hladan vazduh koji se distribuira u prostorije) a na osnovu toplote hladnog vazduha koji napušta rekuperator kao istrošeni.

i poslednje pitanje
o finansijama je uvek nezgodno pri?ati jer je to dosta promenljiva kategorija.
ugrubo, planirano je da trošak grejanja bude blizak 1€/ m2 godišnje i to se manje više i ostvaruje.

pri tome treba imati u vidu da se grejanje koristi nešto intezivnije nego što norme predvidjaju tako da se održava unutrašnja temperatura boravka na 22C a grejanje radi 24 sata (ne isklju?uje se, ne smanjuje se no?na temperatura) iz razloga što taj komfor košta oko 20% više, tj 0,20€ po sezoni i kvadratu.

kako su sami gubici objekta mali, tako je i tih dodatnih 20% troška takodje malo, i sasvim podnošljivo.

dalje smanjenje troškova grejanja bi zahtevalo ozbiljnija ulaganja, recimo zamenu TP na vazduh sa TP na vodu (kao poreklo energije) a pri tome finansijska razlika bi se izjedna?ila tek nakon 20tak i više godina.

umesto toga, ve?i finansijski efekat bi se postigao postavljanjem PV sistema i razlikom otkupljene cene generisanih kWh u odnosu na pla?ene potrošene kWh. tema za razradu u nekoj budu?nosti.

takodje, o?ekivani izvor finansija za trošak grejanja je prodaja prava na zagadjenje sa CO2 kada krene trgovanje na berzi. kako je objekat daleko iznad postoje?ih i u EU projektovanih bliskih granica (u najve?em delu EU se 2020. godine o?ekuje da objekti postignu udeo u?eš?a obnovljive energijereda 20tak %) sa sadašnjih oko 70% u?eš?a obnovljive energije postoja?e ozbiljni višak poreskih CO2 prava duži niz godina.

površina ku?e je nekih 340m2.

uz isti energent (el.energija) sli?na po gabaritima ku?a zidana na klasi?an na?in bi prema iskustvima drugih imala potrošnju finansija oko 15puta ve?u (1500 %) što bi zna?io oko 15€ godišnje po kvadratu.

tim na?inom posmatrano ostvarena ušteda iznosi 14/15 odnosno oko 93%.

druga?ije re?eno novinarskim žargonom za udarne vesti, za 90% je jeftinije grejanje u odnosu na prose?nu klasi?nu ku?u.
tehni?ki bi moglo da se još unapredi izolacija i neki aspekti ali to zahteva i bitno ve?e investicije. mali dalji dobici koštaju sve više u novcu pa treba prona?i prihvatljiv kompromis tj balans uštede u odnosu na trošak po?etne investicije.
ima ku?a i sa 100% uštede, eneretski samodovoljne ali to je neki novi stepenik, koji je tako daleko od mogu?nosti ovde.
ono što se ne može platiti je pove?ani komfor boravka u ku?i sa toplim zidovima i bez vlage.

@energija kaze : "....8cm stiropor + 10 cm vuna, sve obloženo vetrozaptivnom paropropusnom membranom, završni sloj aluminijum koji ima i ulogu termi?kog apsorbera tj solarnog zida"
Mozes li da mi pojasnis zasto si se odlucio za tu kombinaciju kao termoizplaciju i zavrsni sloj?
Poz

Moram da priznam i mene bi to zanimalo.

Drugo:vidim da si lepio plo?e stirodora pur-penom.Mislim da sam na SSM-u to komentarisao sa "ceremanom".Da li je pur-pen lepak priznat u garanciji proizvodja?a izolatora, kao vezivno sredstvo?

formalno jeste purpena priznata ali to nije bio moj motiv.
pošto se radi o vrlo nepristupa?nom mestu, i ve? ostarelom betonu prakti?no je bio nemogu? prilaz za upotrebu klasi?nog lepka za stirodur.

Na?in ugradnje je bio da se prvo izmeri stirodur, zatim lepak i nešto ve?a mrežica pa lepak odrade van mesta ugradnje i to lepo osuši.
Onda su se tako pripremljeni komadi, ve? ukrojeni i obradjeni na licu mesta spajali sa podlogom i medjusobno purpenom koja je sipana odozgo.

Mrežica na rubovima presavijena, nakon sušenja purpene i obradjena dodatno slojem lepka.
Spolja zaštitni sloj "mozaikputz", proizvodja? HGP Novi Sad u 2 sloja i sve zatrpano zemljom.

Uradjeno pre nekih 3 godine, za sada se dobro pokazalo.
Tada još nije postojala zvani?na primena purpene od strane proizvodja?a fasadnih sistema.
To je ispod nivoa zemlje, oblaganje betonske stope (temelja) nose?eg stuba.

To je što se ti?e razloga primene purpene.
Nigde drugde nije lepljeno purpenom ve? klasi?nim lepkom, ovde je na?injen izuzetak zbog komplikovanih uslova.

I dodatno zbog velikih neravnina, vidi se po debljini purpene, bilo bi jako teško spre?iti curenje lepka pri ugradnji.

Možda sam pogrešio, ali to je uradjeno tako pa ?emo videti.
Sama purpena nema dodira sa spoljnim svetlom, sa UV zra?enjem pa o?ekujem da potraje barem 10tak godina.

Moji argumenti su da je na toj strani, zid izložen izuzetno jakim vetrovima. Prakti?no direktno sa Karpata, i gotovo stalno duva samo se menja intenzitet.

O?ekivani udari vetra su reda 100 km/h uz velike nanose kiše, leda, snega.

Aluminijum je odabran kao materijal otporan na takve uslove, dodatno ve? je fabr?ki pripremljen tj obojen (plastificiran) sa pero-utor sistemom.

Kako je fasada radjena sa merdevina, bez skele, to bi na klasi?an na?in bilo dosta problemati?nije za rad ako ne i nemogu?e.

Protekle zime bio je o?igledan test, cela fasada je usled ledene kiše bila bukvalno okovana ledom skoro 2 cm debljine.

Alu obloga je bez problema izdržala.


Drugi razlog je što je to istok jugo istok strana pa alu obloga ima ulogu i solarnog absorbera.

Koeficijent apsorpcije za datu boju bi trebao da je oko 0,94.

Ideja je da u novembru, i februar-mart periodu nastane efekat zagrevanja fasade.

Pri osun?anom danu pri spoljnih -5 C u februaru nešto oko podneva to se zagreje toliko da jedva može da se drži rukom. Bude ?ak i preko +40 C na površini fasade.

Tada bi teoretski U koeficijent mogao da postane sa negativnim predznakom, tj kroz fasadu više nema gubitaka toplote ve? blagih dobitaka.

Na taj na?in bi se malo toplote polagano prenelo u masivni zid i tu akumuliralo. Ne mnogo.

Ali kada ima Sunca gotovo sigurno je U blizak nuli.

Pasivno zahvatanje Sunca tokom zime.

Zna?i, moji motivi su bili potpuna otpornost na vodu i zamrzavanje (nema nimalo apsorpcije vode u alu, nema šteta od zamrzavanja, alu je elasti?an i može da "radi") uz vetrozaptivenost što je obezbedila namenska folija i uz malo sre?e i bolja energetska vrednost ukupno.

Kada se bo?no posmatra alu obloga, a osun?ana je , vidi se lelujanje vru?eg vazduha kao leti na vrelom asfaltu.

Nažalost nemam snimak, recimo da mi verujete na re? za sada.

Teoretski, to je nekih 35 m2 površine sa oko 800Wh dnevno (500-1000) zra?enja po kvadratu to nije baš tako zanemariv efekat Sunca.

Dobro, nije optimalan ugao, ima dodatnih gubitaka ali dobitak energije je prakti?no mogu?.

Kako sam sve od ideje, do potkonstrukcije i finalne izrade sve sam uradio, to je trošak samo materijal pa sam mogao da se upustim u skuplji materijal a besplatan rad.

Vide?emo, tek je iskustvo jedne grejne sezone pa treba više vremena da se spoznaju prednosti i mane.

Naravno, no?u i kada nema baš nikakvog Sunca ponaša se energetski kao i obi?na klasi?na fasada.

S obzirom da sam nov tj. tek od ju?e sam postao ?lan ovog foruma Štedljive ku?e, iako sam dobro upoznat sa solarnim ku?ama, moram priznati da sam potpuno zbunjen tvojim prilazima tim stvarima, tako da ne mogu da steklnem uopšte potpuno sliku svega što je @energija izložio.

@energija, da li bi mogao na pp dostaviš lokaciju te Vaše štedljive pasivne ku?e kako bismo se dogovorili kad da do?em do Vas da bih na licu mesta imao jasniju i kompletniju sliku svega što je ovde izloženo.

Pa ku?a je prakti?no gotova, tj pri kraju sa radovima tako da sada više i nema nešto posebno vidljivo, tj detalji gradnje i struktura zida su ostali na fotosima.
Ako ima konkretnijih pitanja, rado ?u da opišem ili dokumentujem fotosom koji bi pojasnio.
Za sada nisam još pripremljen za organizovanje open day poseta.

Uglavnom primenjena su ve? negde drugde probana rešenja, nešto je i osmišljeno kao inovacija u nedostatku ponude na lokalnom tržištu materijala i opreme a opet velika ve?ina razli?itosti gradnje se sastoji u detaljima ugradnje koji su ina?e opisani u stru?noj literaturi razli?itog porekla(švedskoj, nema?koj, austrijskoj, ameri?koj,švajcarskoj) iz koje su preporuke preuzimane.

Sama ku?a je gradjena tipi?nim materijalima, blokovi, termoizolacije, folije za vetro zaptivanje, parne brane, drvena gradja i materijali nastali obradom drva, gips karton plo?e sa prate?im priborom, itd.

Ku?a je posmatrana kao ceo sistem, kao uskladjena celina i shodno tome je pristupano odabiru materijala i odabiru metoda primene materijala.

Naravno, budžet je bio i dalje jeste bitna stavka pa je to ograni?enje ?esto diktiralo odredjena rešenja. Uvek može bolje pa to važi i ovde, ali što kažu svršenom poslu mane nema

Rezultati su tu, i praksa potvrdjuje predvidjvene teoretske brojke tako da sasvim pouzdano mogu da kažem da je ste?eno dragoceno iskustvo.
Lokacija je gradska opština Barajevo, grad Beograd, nadmorska visina 211m potpuno otvoren pogled na jug, jugoistok i istok tako da je Sunce dostupno bez prepreka.

Da li mozda znas koja je prosecna konstantna ,temperatura zemlje na dubini od 1,5 do 2,5 metara u zimskim uslovima- 0 stepeni ili nesto nize -5, -10?Da li je to oko 0 c ili nesto vise,recimo 8 do 10 stepeni?
Hvala na odgovoru,poz