Stedljive Kuce

Evo jedan moj sistem koji sam ja smisljao pre nekoliko godina. Nikad nisam napravio to u praksi.
(kacio sam to pre na jednom drugom forumu...)

Sistem koristi principe pasivnih solarnih kuca ali su resenja mozda cak i jedinstvena.

Evo slika:








Pitajte slobodno

Ovo bi mogao biti dobar sistem za grejanje, ako imas dovoljno velik plac. Jos u kombinaciji sa
nekim akumulatorom energije efekat bi bio jos bolji.

Neznam samo dali bi imalo smisla ovo ukombinovati sa rekuperatorom nekako.

Pa ovaj sistem sam i smiljao sa namenom da bude za grejanje industrijskih objekata.

Ali i na manjem placu mogla bi da se koristi umanjena varijanta.


Pa i jeste predvidjeno da se toplota akumulira. Cilje je da plastenik pretvara sunceve

zrake u topli vazduh i da se onda ta toplota putem toplog vazzduha sto brze transportuje
u akumulator toplote. Ona crna kucica iza plastenika je akumulator toplote.

Evo duze objasnjenje sa jednog drugog foruma:

Trenutno nemam vremena da napravim novu skicu sa komentarima pa cu za sada

objasniti samo recima a vi uz citanje gledajte u one tri slike koje su okacene na prvoj

strani ove teme. Ovako:

Plastenik:

- Plastenik ovde nacrtan je izgradjen isto kao najobicniji klasican
plastenik za povrce. Konstrukcija je od polukruznih sipki pa je
i plastenik u uzduznom preseku polukruzan. Polukruzne sipke se koriste iz dva razloga:
jer se jednostavno postavljaju (samo se oba kraja zabodu u zemlju)
i zato sto su maksimalno zaobljene pa je najmanja sansa da ce
pocepati najlon.

- Preko ovih sipki je prekriven providni najlon.

Naravno treba koristiti uobicajen najlon sa UV zastitom za plastenike jer bi
najobicniji najlon jako brzo istrunuo na suncu.

- Providan najolon kao i providno staklo, dobro propusta
vidljivu svetlost a odbija skoro sve toplotne infracrvene zrake.

- Efekat staklene baste: vidljiva svetlost tokom dana ulazi u plastenik
ali na svim tamnim povrsinama u plasteniku se pretvara u toplotu.
A toplota ne moze van jer se odbija od stakla i najlona. Dakle plastenik
vise prima nego sto odaje toplote tako da je u plasteniku sve toplije i toplije.

- Za potrebe pasivnog solarnog grejanja ja sam zamislio da zemlja
na dnu plastenika bude prekopana sto neravnije i prekrivena aluminijskom
folijom ili nekom drugom belom folijom. Svrha aluminijske folije je
da odbija svetlost nagore da svetlost ne bi grejala zemlju.
Neravnine na zemlje bi omogucavale da izmedju folije i zemlje
bude sto vise vazduha koji bi u stavri bio jedna jeftina i primitivna i
zolacija izmedju plastenika i zemlje. Svrha je opet da sto manje
toplote uhvacene u plasteniku zavrsi u zemlji.

- Unutar plastenika je nesto poput lebdeceg crnog tunela.

To se vidi na slici, izgleda testerasto. Taj unutrasnji tunel
je od crnog izguzvanog najlona ili od guste crne izguzvane
mreze. Kljucno je da je crn da bi se u njemu obavljalo pretvaranje
vidljive svetlosti u toplotu. Izguzvan je sto vise zato da bi imao
sto vecu dodirnu povrsinu sa vazduhom i da bi sto vecom brzinom
predavao svoju toplotu na vazduh. Taj crni izguzvani najlon ne bi
dodirivao zemlju vec vi bi bio postavljen na zice recimo 0,5 do 1 metar
iznad zemlje.. To je zato da bi sto vise uhvacene toplote odlazilo
na vazduh a sto manje u zemlju.

- Uloga tog crnog elementa je potpuno ista kao uloga crnog trombovog zida.

Ventili:

- Sa prednje strane je ulazni ventil. Dozvoljava samo da vazduh ulazi
ali kroz njega ne moze izaci nazad van.

- Sa zadnje strane su dva ventila kroz koje se vazduh razmenjuje
sa akumulatorom toplote. Gornji ventil je na samom vrhu plastenika
gde je vazduh najtopliji i on pusta vazduh samo u smeru akumulatora
ne i nazad.

Donji ventil pusta vazduh iz akumulatora samo prema plasteniku
a ne dozvoljava unazad. Zbog takvog asporeda ventila jasno je da
ce se cirkulacija vazduha dogadjati samo ako je u plasteniku toplije
nego u akumulatoru. Prakticno to znaci da se akumulator moze samo
dogrevati a ne moze hladiti.

-na prvoj slici se vide strelice crne strelice na zutim kockama.
Te zute kocke su ventili a strelice pokazuju u kom smeru ventil
dozvoljava protok vazduha.

-To je isto ono sto ste vi izveli sa ventilatorima i elektronikom koja
uporedjuje temperaturu samo sto je ovde potpuno pasivno. nema
elektronike i nema ventilatora.

-Same ventile sam ja nacrtao kao viseca vrata koja se pod naletom
vazdusne struje sam podizu ali samo u jednom smeru.
Naravno ventil moze biti izveden isto kao ventil koji se koristi na
ronilackim maskama ili gas maaskama jer oni isto sluze
da vazduh pustaju samo u jednom smeru.

Akumulator toplote:

- Crna kucica iza plestenika je akumulator toplote. To moze biti bilo
kakav objekat koji je iznutra supalj a spolja sto bolje izolovan.
Posto mu je uloga da sakupi sto vecu kolicinu toplote, obojio sam ga u crno.

- Unutar kucice sam mislio da budu neke vrste taci sa komadima
betona cigle ili slicnim gradjevinskim otpadom. Komadi zato da imaju
sto vecu dodirnu povrsinu sa vazduhom zato da bi razmena
toplote bila sto brza. Takodje je bitno da to budu komadi zato
sto su otpad pa su jeftini a mozda i besplatni.

- Uloga tog akumulatora toplote je ista kao uloga supljih betonskih
blokova ispod poda u vasoj kuci.

-Na prvoj slici se vidi da iz akumulatora takodje izlazi crna cev
koja nastavlja dalje. ta cev bi sprovodila toplotu tanmo gde treba,
u kucu, industrijski objekat ili bilo koji prostor koji treba toplog vazduha.

---
Na zalost nisam ovo nikad napravio da vidim kako radi u praksi
ali sam prilicno siguran da bi funkcionisalo jer sam napravio neke provere i
eksperimente. U najobicniji plastenik istog izgleda sam stavio termometar
na visinu 30cm iznad zemlje u sredini plastenika.

Kada se zatvore vrata sa obe strane na plasteniku za 15 minuta termometar je
pokazivao preko 40 stepeni. Ja sam samo usao da pogledam termometar i skoro
se nisam srusio od toplotnog udara.

Napominjem da je termometar merio temperaturu na samo 30 cm iznad zemlje
a pri vrhu plastenika koji je bio visok oko 2 metra je pretpostavljam bilo jos
7-8 stepeni vise. Jer u literaturi pise da na svaki metar bude 4-5 stepeni celzijusa toplije.

Posto su slikemalo vece, tekst je razvucen, tako da sam ja malo editovao tekst
radi lakseg citanja (da nebi morao da smanjujem
Dali si razmisljao o upotrebi vode kao spremnika toplote. To je Eloizo vec lepo
elaborirao. I to je jeftin sistem

Da li u uradjeni neki prora?uni makar vrlo okvirno ?
To pitam pošto ne vidim nikakve dimenzije, protok i temperature ulaznog odnosno izlaznog vazduha odnosno koja bi primena bila optimalna- sušara na primer ?
Ideja je super a pošto je dosta toga razradjeno pretpostavljam da bi bilo zgodno imati i neki okvir mogu?ih energetskih dobitaka u našoj klimi.

Pa jeftino je sacuvati temperaturu vode u nekom rezervoaru ali mislim da nije jeftino
izvesti prenos toplote sa vazduha na vodu. Mozda bi bilo moguce direktno u plasteniku
da se vrsi grejanje te vode ali nisam razmisljao o konkretnom resenju. Mislim da je
gradjevinski otpad zbog ogromne dodirne povrsine sa vazduhom superioran za brzo primanje
i otpustanje tolplote. Mada mene ideja koristenja gradjevinskog otpada prvenstveno
interesuje zbog toga sto je beplatan. A karakteristike su mi tek na drugom mestuu po
vaznosti jer sam ja zamislio sve ovo da se moze izgraditi uz minimalne troskove.

Uopste moj stav o sistemima ustede energije je da moraju biti jeftini ili me ne zanimaju.
Skupi uredjaji mi se nikako ne slazu sa onim "stedljivo".


Nista nisam proracunavao ali sam imao neke konkretne zamisli za primenu. Na primer mnoge
vrste zivine se legu pocetkom proleca a mnoge od njiha zahtevaju visoku temperaturu u tim
objektima na farmama. Cak i na relativno malim farmama bude ukljuceno oko 20kW grejalica.
Svaka mogucnost da dovedes jeftiniu toplotu da iskljucis nekoliko grejalica je cista usteda.
Na primer ako jeste u pitanju farma sa 20kW grejalica , one trose oko 40 evra na dan. Ako
ustedite 20 evra dnevno to je 600 evra mesecno ili dve prosecne plate. Posto na takvim
farmama obicno i rade samo dva radnika to je znacajno velika usteda. Znaci cak i na najmanjoj
farmi tokom trajanja sezone moglo bi da se zaradi 2-3 hiljade evra vise. Sto je veci industrijski
objekat i veci ovaj sistem grejanja to je i mogucnost ustede (tj. vece zarade) veca.

Ja nisma planirao da ovaj sistem ima neke garancije koliko ce tolote da stvori. Bitno je da je jeftin i
da donese konkretne ustede.

Najverovatnije da bi se ovo najbolje moglo iskoristiti na farmama i susarama zato sto i farme i susare
zahtevaju izuzetno visok protok vazduha, ovaj sistem i prenosi toplotu tim putem.

Kod objekata koji ne zahtevaju visok protok vazduha ovo ne bi bilo nesto narocito stedljivo.Tu bi onda
mogla da se smisli neka varijanta sa vodom.

Ako mzes da mi kazes, gde je taj tekst?

Procitao sam tu ideju sada.

Pa mislim isto sto sam i mislio, voda nema prednosti nad gardjevinskim otpadom
za ono sto sam ja hteo. Gradjevinski otpad ne moze da iscuri. Ne moze da se probusi.
Ne moze sam od sebe da se usmrdi. A uz to ima neizmerno vecu dodirnu povrsinu sa
vazduhom u poredjenju sa buradima (sa vodom).

To ce Elozo najbolje da objasni kad se pojavi.

U medjuvremenu pogledaj ovo:

http://www.hobiportal.com/dokument/solarna.pdf