Stedljive Kuce

Dole u prilogu se nalazi nau?ni ?lanak o Metodi za pasivno hla?enje objekta bez upotrebe erkondišna:

Prozra?ivanje i hla?enje prostora

http://www.mojaenergija.hr/index.php/me/Knjiznica/Teme/Energetska-ucinkovitost/Energetska-ucinkovitost-u-kucanstvu/Grijanje-hladenje-i-ventilacija/Prozracivanje-i-hladenje-prostora

Za ugodan boravak i rad u zatvorenom prostoru bitna je kvaliteta zraka i njegova temperatura. Na?ini kojima to postižemo mogu biti prirodni i prisilni, što zna?i da koristimo dodatnu energiju. Danas se sve više energije troši na rad rashladnih ure?aja, dok se pravilnim projektiranjem zgrada u brojnim slu?ajevima može potpuno izbaciti upotreba tih velikih potroša?a elektri?ne energije.

Prozra?ivanje prostora

Za ugodan boravak i rad u unutrašnjem prostoru bitna je kvaliteta zraka. Kvalitetu odre?uje udio kisika u zraku, vlaga i koli?ina štetnih tvari te neugodnih mirisa. Pravilan odnos ovih uvjeta može se posti?i prozra?ivanjem, koje se prije svega radi zbog uklanjanja neugodnih mirisa. Izvori tih mirisa su predmeti i tvari koje mogu isparavati boje i lakove, mikroorganizmi, prašina i ?ovjekve aktivnosti - kuhanje, kupanje, uzgoj biljaka, itd.

Prozra?ivanje je potrebno provoditi i zbog uklanjanja radona, plina koji je prirodno prisutan u zgradama, a njegova previsoka koncentracija u prostoriji može imati negativne posljedice po zdravlje. Ve?ina ljudi smatra da otvaranjem prozora omogu?uju ulazak dovoljno zraka za disanje, me?utim najve?i dio zraka za disanje ulazi kroz pukotine zbog nebrtvljenosti prostora. Taj zrak ulazi radi razlike unutarnjeg i vanjskog tlaka, te pomo?u vjetra. Zimi je ulazak zraka u prostor ve?i jer je temperaturna razlika vanjskog i unutarnjeg zraka ve?a i postoji gibanje toplog i hladnog zraka.

?ovjek treba za disanje prosje?no 0,4 m3 zraka u jednom satu. To je istovremeno potrebna izmjena zraka u prostoru kako bi postigli dovoljnu koli?inu kisika u zraku. U prostoru površine 12 m2, visine 3m, u jednom satu treba izmijeniti samo 1% volumena prostorije ili 0,01 izmjena u satu (0,01 h-1). U normalno zabrtvljenim zgradama, prema mjerenjima, izmjena zraka kre?e se od 0,1 do 0,3 h-1, što je sasvim dovoljno za disanje. U skladu s namjenom prostorije, preporu?ene vrijednosti izmjene zraka su sljede?e:

WC 4 - 5 / h

Kupaonica 5 - 8 / h

Kuhinja (ovisi o broju ure?aja) 15 - 25 / h

Garderoba 3 - 6 / h

Dovoljan udio vlage u zraku je važan uvjet da bi se postigla udobnost prostora, naro?ito kod ljudi sa zdravstvenim problemima povezanim s disanjem. Relativna vlaga u prostoru ovisi o izvorima vlage, a to su ljudi, pri disanju i hlapljenju vlage sa kože, biljke, te kuhanje, kupanje i pranje rublja. Postotak relativne vlage se kre?e od 35 do 80%. Manji udio vlage zna?i suh zrak i više prašine, što može prouzro?iti prehlade i oboljenja dišnih putova. Preveliki udio vlage ili "sparina" zna?i da ?e se vlaga više kondenzirati na hladnijim površinama u prostoru, pri ?emu može do?i do pojave plijesni i gljivica. Na dijagramima su prikazana podru?ja udobnosti boravka u zatvorenim prostorijama, u ovisnosti o temperaturi i relativnoj vlažnosti zraka u prostoriji.



Na?ini prozra?ivanja prostora mogu biti prirodni i prisilni.

Naj?eš?a metoda prirodnog prozra?ivanja je otvaranje prozora, pri ?emu možemo zra?iti kratkotrajno i dugotrajno. Dugotrajno zra?enje pomo?u prozora je postavljanje prozora u poluotvoreni položaj "oberlicht". Takvim na?inom omogu?it ?emo 1 - 4 izmjene zraka u prostoru, ali po zimi ?e se dosta energije za grijanje prostora gubiti na takav na?in. Istovremeno ?e se pothla?ivati površine u neposrednoj blizini prozora, i više ?e se dizati prašina zbog bržeg smanjenja relativne vlage tj. isušivanja prostora. Zbog toga je primjerenije kratkotrajno i ja?e prozra?ivanje, potpunim otvaranjem svih prozora u jednakim intervalima, npr. svakih 3-4 sata. Tim na?inom cijela koli?ina zraka ?e se izmijeniti za 4-8 minuta. Brzina izmjene zraka ovisi o broju otvora, njihovom položaju i otvorenosti.



Prisilno prozra?ivanje zna?i da se zrak uvodi u prostor pomo?u sustava kanala i ventilatora koji ga pokre?u. Kod takvih sustava preduvjet je da ku?a bude dobro zabrtvljena, jer nema potrebe za izmjenom zraka kroz pukotine u prozorima, vratima, itd. Energetska u?inkovitost ovakvog sustava može se znatno poboljšati ako se koriste rekuperatori topline. Princip rada je da se pomo?u izmjenjiva?a topline prenese toplina izlaznog zraka, temperature primjerice 22ºC, na ulazni zrak znatno niže temperature, npr. 0 ºC.. Time se svježi ulazni zrak po?etno ugrije te je potrebno manje energije za njegovo zagrijavanje prije puštanja u unutrašnji prostor. Princip rada rekuperatora dan je na shemi.



Kod sustava prisilnog prozra?ivanja mogu?e je postaviti filtere kako bi ulazni zrak bio što ?iš?i. Naravno te filtere treba redovito ?istiti. Op?enito, kod prozra?ivanja vrijede ovi savjeti kako bi imali što kvalitetniji zrak i što bolju energetsku u?inkovitost:

* prozra?ivanje omogu?uje zdrave boravišne i radne prostore,

* prirodno prozra?ivanje kroz pukotine nije dovoljno,

* prirodno prozra?ivanje je efikasnije ako je kratkotrajno i temeljito, u jednakim intervalima,

* energetski naju?inkovitije je zra?enje propuhom,

* dugotrajno zra?enje treba izbjegavati,

* ako se duže vremena ne zadržavate u prostoriji, zatvarajte prozore,

* centralni sustav prozra?ivanja omogu?uje optimalne boravišne uvjete i štedi energiju, ali se mora redovito održavati,

* centralni sustav prozra?ivanja mogu?e je kombinirati sa sustavom za hla?enje, kako bi tokom cijele godine imali ugodne uvjete za boravak.


Hla?enje prostora

Ljudsko tijelo se hladi pomo?u tri procesa: konvekcijom, radijacijom i perspiracijom tj. znojenjem. Konvekcija nastupa kada se toplina odnosi od tijela preko kretanja zraka. Ako je zrak oko tijela hladniji od samog tijela, toplina tijela ?e se prenijeti na zrak i on ?e strujati prema gore. Kako taj zrak struji prema gore, novi hladniji zrak nadopunjuje njegovo mjesto i apsorbira još topline. Što se brže ovakav zrak kre?e, efikasniji je proces hla?enja. Do radijacije dolazi kada se toplina prenosi izme?u tijela i drugih objekata u prostoriji. Ako su objekti topliji od nas samih, onda ?e toplina i?i prema nama. Pomo?u ventilacije može se smanjiti temperatura krova, zidova i poku?stva, i time smanjiti njihovo isijavanje topline. Što su hladniji okolni objekti, manje topline ?emo privla?iti, a time i osloba?ati više vlastite topline tijela. Ako su temperature okoline visoke ili se bavimo fizi?kim naporima dolazi do perspiracije - znojenja, tj. tjelesnog mehanizma osloba?anja topline.

Tipi?no prisilno hla?enje u ve?ini ku?anstava i poslovnih prostora danas se vrši rashladnim ure?ajima, i to tzv. "split" sustavima. Takvi sustavi imaju dva dijela, jedan u prostoru koji hladimo i drugi na vanjskoj strani, naj?eš?e pri?vrš?eni na fasadu. Razlikujemo ih po snazi i tipu, a mogu se koristiti i za zagrijavanje prostora. Snage ure?aja su nekoliko kW, pa prema tome spadaju u velika trošila elektri?ne energije. Princip rada je identi?an radu ku?anskog hladnjaka, pa prema tome niža temperatura hla?enja zna?i ve?u potrošnju energije. Preporuka je postaviti temperaturu hla?enja najviše 6 - 8ºC nižu od vanjske, što je tako?er zdravstveno bolje jer se izbjegavaju velike i nagle razlike u temperaturi pri ulasku i izlasku.

Pravilnim prozra?ivanjem prostorija možemo uštedjeti mnogo energije koju bi ina?e potrošili na rad rashladnih ure?aja, koji se tada mogu koristiti samo za najtoplije dane. U toplijim klimama, prirodna ventilacija obi?no ne može osigurati dovoljno hla?enja, pa je stoga potrebno koristiti mehani?ku ventilaciju. Efikasnost i energetska u?inkovitost ovakvih ure?aja je vrlo raznolika, stoga je potrebna opreznost kod kupnje, te se preporu?a da se ure?aji kupuju u trgovinama specijaliziranim za takvu vrstu ure?aja.

Stropni ventilatori najbolje funkcioniraju kad su lopatice oko dva i pol metra iznad poda i kada su oko trideset centimetara ispod stropa. Lopatice ne bi smjele biti bliže krovu od dvadeset centimetara i zidovima od pola metra. Ve?i ventilatori mogu prenijeti više zraka od onih manjih. Ventilatori promjera jednog metra mogu ohladiti sobu veli?ine dvadeset metara kvadratnih. Višestruki ventilatori najbolje rade u sobama dužim od pet metara po dužini. Ve?e lopatice ?e pri manjoj brzini pružiti isto hla?enje kao manje lopatice pri ve?oj brzini. To može biti važno u prostorijama sa mnogo papira ili drugih objekata na koje može utjecati snažniji tok zraka. Ventilator za hla?enje može u ve?ini slu?ajeva zamijeniti rashladni ure?aj.



Kombinacija krovnih i prijenosnih ventilatora može pružiti ugodnu temperaturu u ku?i ?ak i za najtoplijih dana, s trideset do šezdeset izmjena zraka po satu u prostoriji. Princip rada malog ventilatora ugra?enog u krovnu kosinu prikazan je na slici gore.

Krovni ventilatori obi?no su pogonjeni fotonaponskom ?elijom pa ne trebaju dodatno napajanje, a uklju?uju se automatski po danu i isklju?uju po no?i (fotografija s lijeve strane). Takav je ventilator dovoljan da izvu?e višak topline iz krova, koji je najtopliji dio ku?e. Uz dobru toplinsku izolaciju krova i ovakav ventilator, rashladni ure?aj nije potreban.



Hla?enje vodenom parom je energetski u?inkovit na?in hla?enja, osobito u suhim klimama. Vru?i vanjski zrak ulazi u hladnu komoru i prelazi preko vodom namo?enih jastu?i?a, pri ?emu voda isparava. Zrak je nekoliko stupnjeva hladniji nego onaj koji ulazi direktno u ku?u, a topliji zrak izlazi van kroz prozor. Ovakav na?in hla?enja s istovremenim ovlaživanjem koristi se u podnebljima s niskom ljetnom relativnom vlažnosti. Ure?aji koriste manje od tre?ine energije koju koriste rashladni ure?aji, a i cijena ugradnje im je znatno niža. Za razliku od centralnih ure?aja za hla?enje koji stalno recirkuliraju isti zrak, hla?enje vodenom parom stalno donosi svježi zrak u ku?u.

Tipi?no prisilno hla?enje u ve?ini ku?anstava i poslovnih prostora danas se vrši klima ure?ajima, i to tzv. "split" sustavima. Takvi sustavi imaju dva dijela, jedan u prostoru koji hladimo i drugi na vanjskoj strani, naj?eš?e pri?vrš?eni na fasadu. Razlikujemo ih po snazi i tipu, a mogu se koristiti i za zagrijavanje prostora. Snage ure?aja su nekoliko kW, pa prema tome spadaju u velike potroša?e elektri?ne energije. Princip rada je identi?an radu ku?anskog hladnjaka, pa niža temperatura hla?enja zna?i ve?u potrošnju energije. Preporuka je postaviti temperaturu hla?enja najviše 6 - 8ºC od vanjske, što je bolje i za zdravlje jer se izbjegavaju velike i nagle razlike u temperaturi pri ulasku i izlasku.

Jedan od na?ina smanjenja potrošnje energije prilikom rada klima ure?aja je postavljanje vanjske jedinice na hladniju stranu objekta, što znatno olakšava rad jer je razlika u temperaturi vanjske i unutrašnje jedinice manja, tj. manje je potrebno hladiti.



Prirodna ventilacija kojom se ku?e održavaju na ugodnoj temperaturi tijekom ljeta postiže se pomo?u vjetra i tzv. "efekta dimnjaka". Vjetar struji kroz zgrade i ku?e ovisno o njihovoj orijentaciji. Po no?i, kada je vanjski zrak hladniji, topli zrak se podiže i izlazi iz ku?e kroz za to predvi?ene otvore.

Ovisno o dizajnu ku?e ili zgrade i smjeru vjetra, može se staviti ograda ili niz stabala pokraj prozora ?ime se stvara prepreka vjetru što ima za posljedicu slobodniju cirkulaciju zraka. Ako vjetar puše usporedno sa zidom, stvaraju se zone niskog tlaka zbog ?ega se zrak istiskuje iz unutrašnjosti.

"Efekt dimnjaka" se postiže kada hladni zrak ulazi u zgradu na prvom katu ili u podrumu, apsorbira toplinu u sobama, te se uzdiže i izlazi van iz zgrade kroz prozore koji se nalaze u gornjim dijelovima zgrade. Ovo stvara niži tlak zraka što za posljedicu ima da zrak ulazi kroz prozore u donjem dijelu zgrade. Koriste?i prozore i vrata možemo stvoriti popre?nu ventilaciju, tako da namještaju?i veli?inu i lokaciju otvora prozra?ujemo razli?ite dijelove zgrade. Ako su otvori na zgradi ili ku?i postavljeni nasuprot jedno drugom, onda se prozra?uju samo prostor izme?u njih, dok ako zrak mora pro?i dulji put izme?u ulaza i izlaza iz zgrade, prozra?it ?e se mnogo ve?i prostor. Zbog toga je potrebno zatvoriti prozore koji skra?uju put kojeg zrak prevaljuje unutar zgrade.

Dobro je koristiti male prozore za ulazak zraka u zgradu, a ve?e prozore za izlazak zraka iz zgrade, jer to pove?ava protok zraka što pozitivno utje?e na hla?enje. Najbolji je zrak iz vanjskog prostora koji je u sjeni, a može se koristiti i hladni zrak koji prolazi kroz 10 - 15 metara dugu cijev u zemlji. Ovakav princip hla?enja je vrlo efikasan, i zahtijeva ventilator male snage koji upuhuje ohla?eni zrak u prostoriju.

Sve uloge zelenih površina – Uticaj zelenih površina na kvalitet vazduha

12.01.2010. | dipl. inž. Marija Živanovi? | Build magazin

Zelenilo u gradu i njegovoj okolini ima mnogostruki zna?aj. Biljke na zelenim površinama, svojim oblikom, gra?om i životnim osobinama, predstavljaju nezamenljive elemente prirode, koji doprinose melioraciji životne sredine u najširem smislu re?i. Zelene površine grada pozitivno uti?u na okolinu delovanjem na mikroklimat, tako što smanjuju visoke temperature vazduha, pove?avaju stepen vlažnosti, regulišu ja?inu vetra, pre?iš?avaju vazduh, smanjuju i ublažavaju ja?inu gradskog šuma...

UTICAJ ZELENILA NA MIKROKLIMAT NASELJA


emisija toplote: beton 8,5%, opeka 10%, sivi malter 8,0%...

Mnogobrojna istraživanja iz oblasti medicine pokazuju da se komfor ?oveka pre svega zasniva na odre?enoj temperaturi i vlažnosti vazduha. Pod optimalnim se podrazumevaju slede?e vrednosti: temperatura najpovoljnja za rad 15-20°C, temperatura najpovoljnija za proces disanja 18-20°C, temperatura takozvane zone komfora 16-21°C.

Poznato je da klimu naselja karakteriše uve?anje dnevne i godišnje amplitude temperature vazduha. Vazduh u gradu leti je u proseku 2-4°C topliji , a zimi 1-3°C hladniji od onog oko naselja. Relativna vlažnost vazduha u gradu je znatno niža od vlažnosti vazduha u okolini.

Konvektivne vazdušne struje odvode u gornje slojeve topliji i suvlji vazduh, zajedno sa ?esticama zaga?iva?a i gasovitim štetnim sastojcima, što prouzrokuje ve?u obla?nost nad gradom i predstavlja osnovni razlog niže zaga?enosti gradskog vazduha tokom leta.


Biljke i sunce

Toplotni režim odre?enog podru?ja zavisi od ukupne koli?ine sun?evog zra?enja i tipa površine na koju ovo zra?enje pada. Tokom dana, sun?evu radijaciju razli?ite površine upijaju u ve?oj ili manjoj meri.

Najve?e koli?ine apsorbuju asfalt, ?elik, krovovi, zidovi... zbog ?ega se i najbrže zagrevaju. Me?utim, kao loši izolatori, ovi materijali se najbrže i hlade, otpuštaju?i toplotu u okolni vazduh. Samim tim, temperatura vazduha iznad ovakvih površina ve?a je od temperature vazduha iznad površina obraslih biljem.

Krošnje drve?a i žbunja najpre apsorbuju deo sun?eve radijacije, a zatim i stvaraju senku u prostoru na kome se nalaze. Efikasnost biljaka zavisi od gustine krošnje, veli?ine listova, njihovog rasporeda u kruni, gustine sadnje, odnosno rasporeda biljaka. Mnogobrojna merenja temperature vazduha na razli?itim visinama, nad zelenim površinama i nad golim asfaltnim ulicama i trgovima, pokazuju da oscilacije u temperaturi tokom razli?itih doba godine ili doba dana mogu da budu zna?ajno razli?ite.

Mašinski (1962) u Moskvi, utvr?uje da je u pojedinim slu?ajevima, temperatura vazduha iznad parka leti za gotovo 7°C niža od temperature iznad ulice u susedstvu.

Uzevši u obzir veliki broj istraživanja, može se zaklju?iti da prose?no sniženje temperature dostiže vrednost od 10 do 12%. Nasuprot letnjem periodu, biljke, naro?ito listopadne, zimi daju suprotan efekat.

Ve? je re?eno da je uticaj zelenih površina na temperaturni režim naselja uve?an ?injenicom da je vazduh iznad gradova topliji nego iznad njegove okoline (poslednjih godina za ovu pojavu aktuelan je pojam vrela ostrva – heat island).To je naro?ito izraženo ukoliko se uz samo naselje nalaze šume ili bilo koji tip prigradskih zelenih površina. Fizi?ki zakoni nalažu da topliji vazduh bude zamenjen hladnijim, svežijim vazduhom iz okoline.

Na ovaj na?in, zelene površine uti?u na izmenu vazdušnih masa, odnosno na pre?iš?avanje gradskog vazduha. Blagotvorno dejstvo biljaka naro?ito je izraženo tokom perioda bez vetra.

Istraživanja pokazuju da i u bezvetrenom periodu vazduh neprekidno struji od zelenih masiva ka gradskom jezgru, brzinom koja se u proseku kre?e oko 1m?s. Ovaj lagani vetar rashla?uje i provetrava i delove grada bez zelenila.

Snižavanje temperature vazduha iznad zelenih površina, kao što su park šuma ili šuma, ve?e je u odnosu na površine koje su male ili biljkama siromašne (skver, drvored).

Dakle, pozitivno dejstvo proporcionalno je veli?ini površine koju biljke zauzimaju.

Razlike u stepenu zagrevanja površina pre svega su posledica razli?itog stepena odbijanja sun?evog zra?enja, odnosno koeficijenta refleksije ili albeda.
satelitski snimak, vrela ostrva Atalanta, SAD

Prema istraživanjima Kalitine i Šelejhovskog, potvr?eno je da je albedo zastrtih površina relativno nizak, zbog ?ega one emituju veliku koli?inu toplote: beton – 8,5%, sivi malter – 8,0%, opeka – 10%, kaldrma – 3,0%, tucanik – 2,5%.


satelitski snimak, vrela ostrva Atalanta, SAD

Toplotno zra?enje zelenih površina potpuno je druga?ije: breza – 38%, glog – 37%, divlji kesten – 51,5%, jasika – 61,5%.

Biljke su razvrstane u ?etiri kategorije, prema procentu propuštanja sun?evog zra?enja u zavisnosti od gustine krune:

* biljke vrlo guste krune (divlji kesten, klen) – 0,83 do 0,86% propuštenog zra?enja
* biljke guste krune (platan, jablan, lužnjak) – 1,54 do 2,35% propuštenog zra?enja
* biljke srednje guste krune (sofora, bela vrba, beli dud, ?empres) – 2,98 do 4,95% propuštenog zra?enja
* biljke retke krune (katalpa, karagana) – 7,76 do 9,00% propuštenog zra?enja.

Biljke i vlažnost vazduha

U nepovoljne mikroklimatske uslove gradova svakako spada i niska relativna vlažnost vazduha.

Biljke putem evapotranspiracije ublažavaju letnje temperature, uve?avanjem relativne vlažnosti vazduha. Prose?no, odraslo stablo, srednje visine, može transpiracijom izbaciti do 400 litara vode na dan, pod uslovom da u zemljištu ima dovoljno vlage. Ispitivanja vlažnosti vazduha na razli?itim lokacijama, pokazuju da se procenat relativne vlažnosti smanjuje sa smanjenjem veli?ine biljaka i površine pod biljkama.

U istom trenutku, relativna vlažnost vazduha nad gradskim neozelenjenim površinama, manja je i za 36% od vlažnosti u šumi. Na gradskom trgu, vlažnost je za 27% manja od vlažnosti vazduha iznad bulevara. Doma?a istraživanja pokazuju da je u izvesnim slu?ajevima vlažnost vazduha iznad travnjaka oko 12% ve?a nego nad plo?nikom, ali se ova razlika smanjuje na visini od 1,5m.

Uve?anje relativne vlažnosti vazduha ose?a se na odre?enom rastojanju od zelene površine. Tonev (1950) navodi rezultate merenja koja pokazuju da pojas drve?a i žbunja uve?ava vlažnost oko 8% na rastojanju od 600m, u umerenim klimatskim uslovima. Druga merenja pokazuju da se uticaj biljaka u ovom pogledu ose?a približno do rastojanja koje je 10 do 12 puta ve?e od visine pojasa zelenila. Utvr?eno je da pove?anje relativne vlažnosti vazduha od 15% ?ovek ose?a kao sniženje temperature od 2,8 do 3,8°C. Ova razlika, iako na prvi pogled neznatna, veoma je zna?ajna.

Biljke i vetar


Efekat vrelog ostrva Baltimor, SAD

Kretanje vazduha može delovati na ?oveka pozitivno i negativno. Istraživanja ukazuju da se ?ovek ose?a najprijatnije pri vetru ?ija je brzina od 0,5 do 3m?s. U letnjem periodu, ovaj vetar rashla?uje organizam, ?ak i kada se radi o relativno toplom strujanju. Jak vetar predstavlja smetnju, otežava disanje i izaziva pove?ano isparavanje.

Biljke zelenih površina, pre svega drve?e i žbunje, imaju pozitivan uticaj na umanjivanje snage i brzine vetrova. ?esto se pojasevi zelenila postavljaju sa ciljem da ublaže snagu vetra (vetrozaštitni pojasevi).

Kada je drve?e i žbunje grupisano u gust zeleni masiv, pa ?ak i kada se radi o pojedina?nim stablima, zaštita od vetra može da bude veoma zna?ajna. Izbor vrsta drve?a i žbunja zavisi i od gustine krošnje. Pod ovim se podrazumeva ne samo propustljivost jedne biljke, ve? i ukupna propustljivost ?itavog biljnog pojasa. Najefikasniji su pojasevi ?iji je stepen propustljivosti 30 do 40%, dok se u SAD optimalnim smatraju pojasevi propustljivosti 50 do 60%. Zimske vetrove bolje redukuju ?etinarske vrste, dok suve, letnje vetrove bolje redukuju liš?ari.

Smanjenje brzine vetra zavisi i od visine drve?a. Uo?eno je da se efikasna zaštita postiže do rastojanja koje je jednako petostrukoj visini pojasa, kao i da brzina vetra postaje jednaka prvobitnoj na rastojanju od 15 do 20 visina pojasa.

Uticaj zelenila na sastav vazduha

Opšte je poznato da biljke pove?avaju koli?inu kiseonika u vazduhu, istovremeno smanjuju?i sadržaj ugljen-dioksida u njemu. Jedan hektar šume troši na ?as oko 8kg CO2, a istu koli?inu izdahne za 1h približno 200 ljudi. Pokazalo se da pojedine vrste drve?a vrlo razli?ito u?estvuju u procesima razmene gasova. Ako se efikasnost jele izrazi sa 100 relativnih poena, pojedine vrste pokazuju slede?e vrednosti: tisa 118, borovi 164, krupnolisna lipa 450, berlinska topola 691.

BILJKE I AEROZAGA?ENJE

Otpadni gasovi i ?estice zaga?uju atmosferu užeg ili šireg podru?ja, u manjem ili ve?em stepenu, ponekad sa kriti?nim posledicama. Smrtonosna magla u Liježu (Belgija) izazvala je stotinu smrtnih slu?ajeva tokom 1930. godine, zbog nagomilavanja zaga?iva?a iz okolne industrije. Jed­na od industrijski najrazvijenijih oblasti SAD-a, 1948. godine bila je gotovo potpuno opustela. Najve?i broj radnika danima nije dolazio na posao zbog ogromnog aerozaga?enja, a nekoliko desetina ljudi je preminulo. Londonska magla, decembra 1952. godine, usmrtila je oko 4.000 ljudi za samo dve nedelje.

Širenje zaga?iva?a oko izvora zaga?enja zavisi od mnogih elemenata: vrste i ja?ine vetra, položaja zaga?iva?a, kvaliteta ?estica, karaktera zaštitne zone itd. Sa pove?avanjem udaljenosti od izvora, smanjuje se koli?ina zaga?uju?ih ?estica u vazduhu.

Razli?ite vrste biljaka zadržavaju razli?ite koli?ine ?estica na liš?u i granama. Ispitivanja pokazuju da ?etinari na iglicama zadrže i do 30 puta ve?e koli?ine ?estica od pojedinih liš?arskih vrsta. Osim toga, postoji odre?ena zakonomernost u sadržaju zaga?iva?a pod krunama drve?a, zavisna od godišnjeg doba.

Najve?e smanjenje sadržaja ?estica ose?a se u septembru (38%), a najmanje u maju (oko 20%). Tokom celog vegetacionog perioda, prose?an sadržaj zaga?uju?ih elemenata u vazduhu je za 42% manji nego u okolini. Sanitarni zna?aj drve?a u sakupljanju ?estica veoma je zna?ajan u zimskom periodu. Krošnje drve?a i bez listova zadržavaju zaga?iva?e u ve?em broju (prose?no 37% od njihove ukupne koli?ine u vazduhu).


Aesculus Hippocastanum


Crataegus Monogyna

Na osnovu istraživanja, izra?unato je da tokom jednog vegetacionog perioda, odrasli primerci drve?a i žbunja mogu da zadrže slede?e koli?ine mehani?kih ?estica: brest – 28kg mehani?kuh ?estica po vegetacionom periodu, žalosna vrba – 38kg, divlji kesten – 16kg, mle? – 28kg, javor – 33 kg, kanadska topola – 34kg, ligustrum – 0.3 kg, zlatna ribizla – 0,5kg.

Akumulacija ?estica zaga?iva?a na listovima drve?a i žbunja utoliko je zna?ajnija ukoliko su zelene površine ve?e.

Biljke raspolažu izvesnim mehanizmima kojima se štite od delovanja zaga?uju?ih elemenata. Ispitivanja govore da ve?ina biljaka može da podnese, bez vidljivih ošte?enja, koli?inu taloga od 0,75 do 1,50g/m²/dan,posebno ako kiša spira ve?inu nataloženih ?estica, tokom kra?eg vremenskog perioda. Sli?ne zaklju?ke iznose i istraživa?i zaga?ivanja olovom. I pored izrazito visoke koncentracije olova na listovima biljaka duž puteva, nema za sada izveštaja o njihovim vidljivim ošte?enjima.

Biljke filtriraju vazduh i pomo?u takozvanog vertikalnog pre?iš?avanja vazduha. Vlažniji i hladniji vazduh iznad zelenih površina kontinuirano zamenjuje vazduh nad otvorenim prostorom, odnose?i naviše sa sobom gasovito zaga?enje.

Izbor biljaka zavisi od lokalnih uslova, a neke od najotpornijih vrsta kod nas su: Ailanthus glandulosa, Celtis australis, Acer rubrum, Celtis occidentalis, Cornus mas, Corylus colurna, Platanus sp., Robinia pseudoacacia, Juniperus sp., Quercus robur, Rosa canina, Hedera helix, Thuja occidentalis, Juglans nigra, Acer platanoides...

U uslovima visoke aerozaga?enosti korisno je: saditi zaštitne pojaseve upravno na pravac dominantnog vetra; kombinovati otporne biljke i biljke retke krune sa biljkama guste i kompaktne krune; koncentrisati sadnice što bliže izvoru zaga?enja; formirati što šire pojaseve, odnosno što ve?e zelene površine.


Biljke i jonizacija vazduha

Vazduh, osim što sadrži molekule razli?itih gasova i vodene pare, u svom sastavu ima i ve?u ili manju koli?inu jona. Bioklimatsko delovanje jonizovanog vazduha izu?avano je naro?ito sa gledišta njihovog uticaja na ?ovekov organizam, odnosno uticaja jonizacije na ljudsku fiziologiju. Ve?ina istraživa?a zaklju?uje da laki joni izrazito blagotvorno uti?u na efikasnije usvajanje kiseonika i pove?avanje odbrambenih sposobnosti organizma. Osim toga, u prisustvu negativnih jona, efikasnije se odvija razmena materija u organizmu.

Utvr?eno je da je jonizacija gasova u vazduhu znatno poja?ana u prostoru iznad šuma i ostalih tipova zelenih površina. Poja?ana jonizacija kiseonika iznad šuma objašnjava se dejstvom lakoisparljivih supstanci (kakav je terpentin), koje lebde u vazduhu iznad biljaka i, uz delovanje, ultraljubi?astog zra?enja iznad šuma, uti?u na intenzivnije jonizovanje kiseonika. U šumi je, tokom razli?itih merenja, utvr?eno do 2.500 lakih jona kiseonika u jednom kubnom centimetru vazduha, dok ih istovremeno, u zatvorenom prostoru koji dugo nije provetravan, obi?no bude stotinak pa ?ak i manje.

Uticaj biljaka u šumama i zelenim površinama na broj lakih i teških jona kiseonika, kao i na odnos izme?u jona razli?itog naelektrisanja, prou?avan je na razli?ite na?ine. Utvr?eno je da vazduh iznad prigradskih naselja i zelenih površina ima znatno više lakih jona i da se odnos izme?u pozitivnih i negativnih jona kre?e naj?eš?e oko optimalne vrednosti od 1,0.

U šumi pored Kijeva utvr?eno je u 1cm³ vazduha 1.020 do 1.390 lakih jona. U okolini Sankt Petersburga, lakih jona bilo je u iznosu od 701, u stambenoj ?etvrti Kijeva 930, a u reonu jedne fabrike 314 u jednom kubnom centimetru.

Merenjima u Kijevu, utvr?eno je da u 1cm³ vazduha iznad neozelenjenog dvorišta ima 499 lakih jona, u ozelenjenom dvorištu 1.014, a u obližnjem parku 1.178.

Navedena istraživanja pokazala su i da proizvodnja jona varira od vrste do vrste biljaka. Najve?i uticaj na stvaranje lakih jona u vazduhu imaju Pinus silvestris – 80%, Betula nana – 64%, Sorbus aucuparia – 49%... Nisku efikasnost imaju Crategus oxyacantha – 12%, Tilia parvifolia – 8%...

Fitoncidi

Još 1982. godine utvr?eno je da mnogi biljni organizmi stvaraju i emituju u okolinu ?estice koje uništavaju pojedine štetne mikroorganizme. Ove ?estice lebde u vazduhu ili se talože. Naziv – fitoncidi – dobile su zbog svojih baktericidnih svojstava. Jednu vrstu bakterija fitoncidi uništavaju, a druge spre?avaju u razvoju.

Razli?ite vrste imaju razli?itu sposobnost produkcije fitoncida: Acer paltanoides – uništava 12 bakterija u minuti, u vazduhu iznad biljke, Acer tataricum – 20, Betula verucosa – 22, Carpinus betulus – 7, Taxus baccata – 6, Juglans regia – 18, Laurus nobilis – 15, Cedrus atlantica – 3, Populus alba – 25, Ribes nigrum – 10...


Larix Europaea


Sorbus Aucuparia

Osim ovih vrsta, visoku fitoncidnu aktivnost pokazale su i : Larix europaea, Abies concolor, Pinus excelsa, Taxodium disticum, Platanus orientalis, Thuja gigantea, Cornus mas, Crategus monogyna, Aesculus hippocastanum...

Fitoncidno delovanje belog bora utvr?eno je merenjem ukupnog broja bakterija i patogenih gljiva u 1m³ vazduha iznad borove šume. U ovom prostoru, izdvojeno je 170 bakterija i 564 gljive (spore). U istoj zapremini vazduha, iznad brezove šume, bilo je preko 1.800 bakterija i ogroman broj patogenih gljiva.

Pojedine biljke iz grupe cvetnih i travnih vrsta, deluju pogubno na bakterije i gljive: narcisi, tagetes, cinije...

Efikasnost fitoncidnog delovanja biljaka nikada nije toliko velika da bi neutralisala preteranu zaga?enost sredine. Koriš?enje ovih biljaka samo je jedan od dragocenih metoda za ozdravljenje ?ovekove sredine, ne jedini i ne najvažniji.


PRE?IŠ?AVANJE VAZDUHA U PROSTORIJAMA

Istraživanja u Americi koja se odnose na sobno bilje i njihovu ulogu u pre?iš?avanje vazduha, uklju?uju podatke vezane za otrove koji se sre?u u zatvorenom prostoru, kao što su benzol, formaldehid i trihloretilen.

Izvori zaga?enja benzolom mogu biti: mastilo, boje, plastike, deterdženti, duvanski dim, benzin, sinteti?ka vlakna...

Izvori zaga?enja formaldehidom: lepak za parket, pur-pena, kese, podloga tepiha, prirodni gas, kerozin, duvanski dim... Izvori zaga?enja trihloretilenom: mastilo za štampa?, sredstva za suvo ?iš?enje, lakovi...

Efekti koje ovi zaga?uju?i elementi izazivaju kod ?oveka su: nadražaji kože i o?iju, vrtoglavica, malaksalost, mu?nina, glavobolja, drhtanje, gubitak apetita, bolest krvnog sistema, alergijski dermatitis, astma...

Eksperiment u Indiji – Sobne biljke kao KGH sistemi

Istraživanja koje je sproveo Indijac Kamal Meattle, u saradnji sa stru?njacima, pokazala su da su sobne biljke, naro?ito odre?ene tri vrste, izuzetno uticale na pre?iš?avanje vazduha u objektu. Naime, koriš?ene su Chrysalidocarpus lutescens, Sanseveria trifasciata i Epipremnum aureum.

Chrysalidocarpus lutescens uklanja ugljen-dioksid i pretvara ga u kiseonik.

Potrebno je obezbediti ?etiri biljke srednje veli?ine po osobi. Sanseveria trifasciata se naziva biljkom za spava?u sobu jer uspešno redukuje ugljen-dioksid tokom no?i. Potrebno je od 6 do 8 biljaka po osobi.

Epipremnum aureum uklanja formaldehid iz vazduha. Izvršen je eksperiment tako što su ove biljke unete u zgradu staru 20 godina koja je imala 50.000 metara kvadratnih.

U zgradi je postavljeno oko 1.200 biljaka za 300 osoba koje su u njoj obitavale. Studija je pokazala da su, u odnosu na druge objekte, kod ljudi u ovoj zgradi, smanjeni sproblemi vezani za iritaciju o?iju za 52%, problemi respiratornog sistema za 34%, glavobolje za 24%, astma za 9%.

Ova studija je objavljena 8. septembra 2008. godine, a Vlada Indije proglasila je ovaj objekat za najzdraviji objekat u New Delhi-ju. Na osnovu ove studije dokazano je da je i sama produktivnost ljudi pove?ana za 20%.


Chrysalidocarpus lutescens


Sanseveria Trifasciata


Epipremnum Aureum

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?tekstid=931

YU Build - Gra?evinarstvo i arhitektura: Arhitektura
Zašto vas savremene zgrade ubijaju leti
sreda, 24. oktobar 2007

Ku?a gra?ena na tradicionalan na?in sa zemljanim zidovima debljine od pola metra ili više (nepe?eni materijal od naboja ili ?erpi?a) i tavanicom sa drvenim grednikom i zemljanim naba?ajem, zadovoljava i letnji i zimski temperaturni režim uz efekat udobnog stanovanja i uštede energije. Sa aspekta gra?evinske fizike to jeste apsolutno ta?no, mada nije primereno za “savremenu” gradnju da traži uzore u ku?ama zidanima pre više stotina godina...

Prakti?na pitanja termoizolacije objekata danas su prepuna nepoznanica ?ak i za stru?njake koji se bave stanogradnjom, tvrdi dr Milan Kekanovi?, profesor Gra?evinskih materijala i Tehnologije betona na suboti?kom Gra?evinskom fakultetu. Klima se definitivno menja i ljudi su po?eli da shvataju kako leti troše gotovo više energije za hla?enje nego zimi za grejanje. S druge strane, u nekim objektima je udobnije leti nego zimi. Ljudi se sve ?eš?e pitaju postoji li neki savremeni sistem gradnje koji može da zadovolji i letnji i zimski temperaturni režim?

Naš sagovornik odgovara da danas na svetskom i našem tržištu postoje termoizolacioni materijali i zidovi koji zadovoljavaju ili letnje ili zimske uslove ali ne mogu istovremeno da odgovore i letnjim i zimskim temperaturama.

Stiropor ne diše

Vunasti materijali su dobar termoizolator leti jer su suvi i paropropusni, objašnjava profesor Kekanovi?. Prostor objekta koji je adekvatno termoizolovan i bez visoke vlažnosti pogodan je za boravak ljudi i bez potrebe za uklju?ivanjem klima-ure?aja koji pored toga što troše znatnu koli?inu energije, mnogima i zdravstveno ne pogoduju. Da bi vunasti materijali bili paropropusni oni ne smeju biti obloženi paroneporopusnim folijama jer je pravilo da zidovi moraju da ‘’dišu’’. Ako vunasti materijal nije zašti?en paronepropusnom folijom onda zimi u njega ulazi vlaga i on ni približno ne vrši funkciju termoizolacije koju mi od njega o?ekujemo jer je vlažan. Vunasti izolacioni materijali zahtevaju sendvi?-zid koji jako poskupljuje gradnju i vizuelno ne zadovoljava jer se ?esto javljaju pukotine na fasadi.

Drugi tip termoizolacionog materijala koji se ?esto primenjuje je ekspandirani polistiren, poznatiji kao stiropor ili, u ekstrudiranom obliku, kao stirodur.

Stiropor i stirodur spadaju u kategoriju najboljih izolacionih materijala sa stalnoš?u zapremine i debljine (debljina vunastih materijala vremenski je diskutabilna jer dolazi do sabijanja usled prisustva vlage). Me?utim, stiropor i stirodur zadovoljavaju isklju?ivo zimi. To su hidrofobni materijali sa dosta slabom paropropusnoš?u. Kod stiropora najmanjih gustina (12g/dm³) faktor otpora prolaska vodene pare ?=50. Ova vrednost odgovara i nekim vrstama obi?nih betona koji se smatraju materijalima koji ne ‘’dišu’’. Svaki guš?i stiropor ili stirodur pruža još ve?i otpor prolasku vodene pare, što nije dobro leti jer se dobija viša vlažnost u prostoriji i efekat ‘’zapare’’ koji ne pogoduje ?ovekovom organizmu ?ak i u slu?aju kad je u prostoriji relativno niska temperatura (npr. 22º C ). U tim slu?ajevima, zbog smanjene vlažnosti u prostoriji prisiljeni smo da koristimo klima-ure?aj koji mnogi ljudi ne podnose iz zdravstvenih, a bogami i i finansijskih razloga, objašnjava dr Milan Kekanovi?.

- Ku?a gra?ena na tradicionalan na?in sa zemljanim zidovima debljine od 50 cm ili više (nepe?eni materijal od naboja ili ?erpi?a) i tavanicom sa drvenim grednikom i zemljanim naba?ajem, zadovoljava i letnji i zimski temperaturni režim sa efektima udobnog stanovanja i uštede energije. Sa aspekta gra?evinske fizike to je apsolutno ta?no, mada nije cilj “savremenog” graditeljstva da traži uzore u ku?ama zidanima pre više stotina godina. No, evo kako funkcioniše razmena toplote kod tradicionalne “nabija?e”.

Prirodni klima ure?aj

Leti nepe?ena zemlja na zidovima i tavanici igra ulogu prirodnog klima ure?aja jer apsorbuje sav višak vlage u prostoriji koju transportuje na spoljnu stranu gde je niži pritisak i delimi?no zadržava unutar zida, odnosno tavanice. Preko dana, sunce delimi?no zagreva zemljani zid koji je u stanju da se dobro rashladi preko no?i upravo zahvaljuju?i prisustvu vlage u zidu. Na taj na?in, zbog mogu?nosti hla?enja zidova i tavanice, nemamo efekat akumulacije toplote u zidu koji se ina?e može desiti ako su zidovi izolovani stiroporom ili stirodurom. Jedan deo toplote prolazi kroz izolaciju i ulazi u zid. Problem nastaje što izolacija od stiropora, stirodura pa ?ak i vune, ne dozvoljava povrat toplote preko no?i na spoljnu stranu u cilju hla?enja zida.

To, naravno, ne zna?i da se moramo vratiti korak unazad i graditi sa zemljanim nepe?enim materijalima! Danas je prisutna velika ekspanzija gra?enja i u gradovima se grade višespratni objekti gde se traži ?vrst i pouzdan materijal. Pouzdan materijal zna?i da on u toku vremena usled, recimo, pove?anja vlažnosti ne sme bitno izgubiti svoje fizi?ko-mehani?ke osobine. Nepe?ena opeka ili ?erpi? bi po pitanju ?vrsto?e možda i zadovoljio jer on može u suvom stanju dobrim presovanjem posti?i ?vrsto?u i 10 MPa (Megapaskala) što je donja prihvatljiva vrednost za nosive zidove. No, postoji problem sa vlagom koja se može desiti u zidu recimo usled pucanja vodovodne cevi.

- Planiram da uradim jedan projekat inovaciju u smislu aktiviranja gline kao osnovnog materijala sa još dve komponente- aditiva u cilju poboljšanja mehani?kih karakteristika nepe?ene gline, pove?anja žilavosti, pouzdanosti i stabilnosti u slu?aju pojave vlage u materijalu, otkriva nam profesor Kekanovi?.

Svi proizvo?a?i opeke kojima sam izneo tu ideju kažu da bi to bilo vrlo interesantno, jer bi se spojio kvalitet i niska cena, ali niko od njih nije spreman da uloži novac za tu inovaciju jer, istina, postoji i mali rizik od neuspeha, kaže on.

Deset parametara

Kakav, dakle, mora biti zid stambene zgrade?

Zid objekta u kome stanujemo mora zadovoljiti najstrože kriterijume jer tu najduže boravimo, spavamo i odgajamo decu. ?ovek je živo bi?e koje ne može da živi u staklenoj boci, metalnom buretu ili najlonskoj kesi. On eventualno može samo da radi u takvim prostorima, ali da spava i duže boravi - nikako. Nažalost, novi trendovi gra?enja nas upu?uju upravo na takva rešenja koja se dobrim delom prepisuju sa “naprednog” Zapada. Naravno, ljudi tamo žive i u takvim ku?ama, jer su one dobro izolovane za zimu i opremljene klima-ure?ajima za leto. Stru?njaci i na tom razvijenom Zapadu shvataju da to nije dobro jer nema prirodnog ugo?aja opuštenosti bez klima- ure?aja leti, koji pored toga što mnogo troši, šteti i zdravlju. Zime su ?ak i manji problem jer se kod nižih temperatura jednostavno poja?ava grejanje.

Zid stambene ku?e ili zgrade mora istovremeno zadovoljiti desetak zahteva da bismo konstatovali kako je zgrada dobro gra?ena i izolovana. To su: nosivost, termoizolacija, zvu?na izolacija, paropropustljivost (da "diše"), akumulativnost, vatrootpornost, nehidroskopnost, ekološka podobnost, prihvatljiva cena i brza izvedba. Upravo ovi zahtevi su i ulazni parametri modela zida koji ?u uskoro ponuditi tržištu pod komercijalnim nazivom "KekoEko". To su blokovi za zidanje u tri razli?ite dimenzije. Za spoljnje zidove brze i jeftinije gradnje blok je debljine 25 cm sa koeficijentom prolaska toplote manjim od 0,4 (za ovo podneblje dozvoljeno je maksimalno 0,8). Drugi tip blokova je širine 38 cm i on ?e, pored dobre izolacije, sa koeficijentom prolaska toplote manjim od 0,20 imati i mogu?nost ventilacije unutar zida (po modelu starih Rimskih graditelja) u cilju hla?enja leti i temperiranja zimi uz pomo? vazdušnog sistema koriste?i zemljinu toplotu (11 do 12º C). Predvi?eni su i blokovi za pregradne zidove široki 12 cm od istog materijala. To je ‘’KekoEko’’ kompozitni laki beton na bazi mlevenog polistirola, cementa, peska i kre?a koji je kao novi materijal prihva?en i patentiran kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj patent je bio i na svetskoj proveri sa izuzetno povoljnim izveštajem. Materijal zadovoljava sve gore navedene zahteve osim zahteva nosivosti, koju postižemo pomo?u obi?nog betona i armature koji se postavljaju u predvi?ene šupljine, vertikalne i horizontalne, prema prora?unu projektanta.

Materijal je atestiran ?ak i na požar kod akreditovane laboratorije za gra?evinsku fiziku IMS u Beogradu. Požarna otpornost je i ve?a od dva sata, što zaista predstavlja retkost i daje garanciju bezbednog stanovanja, naro?ito u višeetažnim objektima gde postoji verovatno?a pojave požara u odre?enoj zoni, odnosno spratu. Materijal je parodifuzan ali ne i hidroskopan, što daje poseban kvalitet kako u letnjim, tako i u zimskim uslovima. STIROFERT TAVANICE: Profesor Kekanovi? podse?a da ?esto zaboravljamo koliko je tavanica važan elemenat stambenih objekata kada je termoizolacija u pitanju. Isuviše pažnje posve?ujemo razmišljanju o izolaciji zidova, a preko tavanice se gubi ili dobija najviše toplote. Još jedan profesorov izum je novi tip tavanice nazvan “stirofert”. Radi se o polumontažnim tavanicama sastavljenim od gredica od armature i stiropora nalivenim slojem “lakog” betona. Re? je, ina?e, o materijalu koji obezbe?uje veliku uštedu energije i dobru izolaciju i koji omogu?uje laku ugradnju.

Izvor: Arhitektura





http://www.yu-build.rs/index.php/Arhitektura/Zasto-vas-savremene-zgrade-ubijaju-leti.htm

http://www.stirofert.com/index.html

Vrlo interesantan tekst, i pogledi ali...
osim ocigledne samoreklamerske namere sto i nije neocekivano primecujem da u bazicnim postavkama gradjevinske fizike gotovo sve sto je pomenuto, i gde god je moglo da se pogresi u tumacenju fizike se upravo i uspelo.
Nazalost, tekst i kao celina i jos vise u "strucnim" objasnjenjima uzroka i posledica je vise kao neki placeni oglas nalik nekom TV topshop reklamnom bloku pa mislim da je potrebno pri citanju uporediti navode sa dobro poznatom literaturom (dokazanom) iz ove oblasti poput enciklopedije (masinaca) autora Recknagel, Schramek, osnova srednjoskolske fizike za pocetak itd.

Sve sto bih voleo da znam, gde je profesor stekao svoju diplomu

Ako treba obrazloziti zasto je koncepcija postavljena naglavacke sa izmisljanjem "tople vode" i navodno novih materijala koji se decenijama vec koriste u gradjevinarstvu, mozemo otvoriti novu temu pa korak po korak razloziti zablude, mitove, nagadjanja i razdvojiti goli marketing od zdrave logike i surovih cinjenica (zakona fizike).

Po meni je dobro da postoje ovakvi tekstovi. U pravu si mozda je malo pretenciozno napisan. Ali ocigledno ga je pisao novinar. Vazno je da se pise i da se dogadja nesto, a na kraju ce lako isplivati sta valja a sta ne....

Što se ti?e Kekanovi?a, evo malo opširnije o njemu.

GENIJE IZ BRATULJEVACA: Milan Kekanovi? je ro?en 1959. godine u selu Bratuljevci (Slavonska Požega, Hrvatska). Posle završene Srednje tehni?ke gra?evinske škole u Osijeku upisuje Gra?evinski fakultet u Zagrebu gde jediplomirao 1982. godine.

U jednom projektnom preduze?u u Slavonskoj Požegi radio je šest godina kao samostalni odgovorni projektant da bi 1989. godine osnovao svoje privatno projektno i izvo?a?ko preduze?e.

Po?etkom 1992. godine zapošljava se na Gra?evinskom fakultetu u Subotici. Godine 1993. Magistrirao na Gra?evinskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju odbranio 1998. godine tako?e na beogradskom Gra?evinskom fakultetu.

Prvi sopstveni patent prijavio 1997. godine. Sklonost prema pronalazaštvu je ispoljavao još kao projektant jer je, u stvari, kod svakog projekta unosio nešto svoje, li?no, novo. U?estvovao na nekoliko svetskih izložbi i osvojio slede?e nagrade:

- I olimpijada inovacija “GENIUS 1998” u Budimpešti - zlatna medalja u grani gra?evinarstvo i GENIUS medalja u grani hemija i metalurgija

- Svetska izložba inovacija EUREKA 98 u Briselu - zlatna medalja - izložba inovacija 1998. u Beogradu - zlatna medalja “Nikola Tesla”

- II olimpijada inovacija “GENIUS 2000” u Budimpešti - zlatna medalja u grani gra?evinarstvo

- Internacionalni 29. salon inovacija u Ženevi 2001.- srebrna medalja

Njegov pronalazak “Dubinska vertikalna sonda za zagrejavanje i rashla?ivanje zidova i prostorija”, Savez pronalaza?a Ma?arske proglašava za najbolji od svih objavljenih pronalazaka za 2000. godinu na sajtu Svetske organizacije pronalaza?a IFIA - IFIS.

Duboko nezadovoljan društvenim položajem inovatora demonstrativno je vratio nagradu “Pronalaza? godine” koju je dobio od Saveza pronalaza?a Jugoslavije i Privredne komore Srbije još 1999.

- Savez pronalaza?a maltene i ne postoji, niti šta ?ini za doma?e pronalazaštvo kako bi stiglo do proizvodnje i tržišta, niti obezbe?uje minimalne uslove za njegov razvoj i zašti?en izlazak u svet, a nagrade i plakete od njih dobija i ko je zaslužan i ko nije, govorio je tada dr Kekanovi?

http://www.scribd.com/doc/31662683/KEKO

"Proizvodnja stiroferta

Pronalazak suboti?kog profesora gra?evine kona?no u proizvodnji

Investitor najavljuje novi izvozni brend Srbije

Izolacioni materijal stirofert, pronalazak profesora Gra?evinskog fakulteta u Subotici dr Milana Kekanovi?a, iako nagra?ivan na više smotri inovacija u Evropi, tek sada je dobio svoje pravo priznanje - uvo?enjem u masovnu proizvodnju i masovnu primenu u gra?evinarstvu. Radi se o gra?evinskom materijalu visokih toplotno-izolacionih svojstava, koji je pogodan pre svega za gradnju tavanica, a koji je govoto tri godine ostajao neprime?en, ?ekaju?i pravog investitora.

- Ja li?no kao inovator nisam imao novca da pokrenem proizvodnju, Milan Kekanovi?a ni sredstava da proizvod na pravi na?i promovišem kroz neku osmišljenu marketinšku kampanju. Tako da je dosadašnje uvo?enje u život ovog mog proizvoda predstavlja prakti?no samo sporadi?ne pokušaje da se on proizvede, kaže dr Milan Kekanovi?.

Novi život tog zanimljivog inovativnog poduhvata po?eo je sasvim slu?ajno, kada ga je otkrio Miodrag Kustudi?, danas španski biznismen, a nekada jugoslovenski fudbalski reprezentativac. On je u Srbiju došao sa namerom da zapo?ne posao sa hladnja?ama, a onda slu?ajno naišao na stirofert.

- Video sam ga na jednom stovarištu u Beogradu, i zainteresovao se šta bi to moglo biti. Uzorke sam odmah odneo u Španiju i pokazao nekim svojim prijateljima arhitektima, i oni su me uverili da se radi o jedinstvenom proizvodu visokih kvaliteta, pogotovo u pogledu izolacionih mogu?nosti, i mislim da do sada niko još nije proizveo ništa sli?no, pri?a Miodrag Kustudi?.

Te ocene su ga uverile da vredi ulagati u novi proizvod, zbog ?ega je sasvim napustio ideju o hladnja?ama, i okrenuo se izgradnji fabrike stiroferta. Najpre je u stvari uložio novac u patentiranje ovog izuma i njegovu zaštitu u zemljama Evopske unije. PST analize u patentnim zavodima u zemljama potpisnicima, a to je oko 180 zemalja u svetu, utvrdile su da se radi o potpuno novom proizvodu kakav do sada ne postoji. Njegova najve?a prednost je upravo u mogu?nosti da se njegovom primenom u visokom postotku štedi energija u objektima u kojima se ugra?uje, a taj procenat se kre?e i do 30 odsto.

Nakon svih takvih dokaza Kustudi? je zapo?eo izgradnju fabrike stiroferta u Vrbasu, koja je ve? po?ela sa proizvodnjom, a druga je u fazi izgradnje u Feketi?u. Razlog što se proizvodnja locira u ovom delu Ba?ke treba tražiti verovatno i u ?injenici da je nekadašnji YU fudbaler ro?en u Lov?encu.

- Ube?en sam da ovo za dve-tri godine može postati najve?i izvozni srpski brend u Evropi. Tržište za našu proizvodnju je ve? obezbe?eno – imamo ve? potencijalne kupce u Rusiji, SAD, Meksiku, Španiji, Brazilu ...U Španiji je ?ak jedna firma bila zainteresovana da otkupi ekskluzivno pravo za proizvodnju stiroferta, ali ja na to nisam pristao. Želimo da i tamo izgradimo jednu fabriku, a jednu planiramo da izgradimo i u Brazilu. Uz to, imamo zainteresovane gra?evinske firme u Saudijskoj Arabiji koje žele da otkupe patent. A dobar deo proizvodnje u prvoj fabrici je ve? ugovoren, samo se ?eka isporuka – mislim da ?emo za par meseci raditi u tri smene, kaže Kustudi?.

Fabrike koje ?e proizvoditi stirofert bi?e u funkciji proizvodnje i drugih gra?evinskih materijala, i mo?i ?e da zaposle oko stotinu i više radnika. To je ina?e prva investicija ovog ex YU reprezentativca u našoj zemlji i on u nju ulazi sa uverenjem da ?e to biti veliki posao za njega, ali i za izvoz na nivou ?itave zemlje.

- Ponovo moram re?i da je ovo izuzetno veliki pronalazak, što su mi potvrdili stru?njaci gra?evinari i arhitekte i u Hrvatskoj, ali i u Crnoj Gori, kojima sam tako?e pokazivao proizvod. Ja i profesor smo pronašli zajedni?ki jezik, i šteta je da je njegov proizvod do sada ostajao potpuno zanemaren. Mislim, da ga ja nisam otkrio, sve ostalo i dalje u zape?ku i ne bi uopšte ugledalo svetlost dana. A da se to dogodilo u Španiji, on bi bio ugledan i cenjen nau?nik, kaže Kustudi?.

Profesor Kekanovi? napominje da patent treba posmatrati u sklopu energetskog problema sa kojim se svet suo?ava.

- Gra?evinski objekti su u stvari najve?i potroša?i energije, tako da je pronalaženje adekvatnih izlolacija vrlo zna?ajan na?in njene uštede. S obzirom na energetsku krizu koja poga?a i našu zemlju, trebalo bi raditi mnogi više na upravo na planu adekvatnih izolacija stambenih objekata. U ovom slu?aju to je klju?na stvar – izloacija se ovde obezbe?uje na najpotrebnijem mestu, na tavanici, ka kojoj se diže topao vazduh i ako nema izolacije, on se kroz zidove gubi. To su nepotrebni gubici energije, a konstrukcijsko rešenje ovog patenta je takvo, kako su utvrdile PCT analize, da zadovoljava vrlo visoke zahteva u tom pogledu, kaže dr Kekanovi?.

info: V.Laloš"

http://www.subotica.info/press.php?page=privreda&press_id=1337

Privatno preduze?e "StiroFert" d.o.o. sa sedištem u Vrbasu,
Siv? Jovgena bb, nudi tržištu nekoliko novih proizvoda koji su u
periodu unazad dve godine primenjeni na nešto više od 30.000 m2,
na oko 40 objekata.

Sve povratne informacije o prakti?nosti, lako?i i brzini gradnje ovim
sistemom su pozitivne. Isto tako uslovi eksploatacije gotovih objekata,
kako u zimskom tako i u letnjem periodu, su pozitivni i iznad svih o?ekivanja.

Autor ovih novih proizvoda, koji su patentirani u R. Srbiji i nekoliko zemalja
sveta (EU, Brazil, Meksiko, USA, Rusija, UAE...), je Dr Milan Kekanovi? sa
Gra?evinskog fakulteta u Subotici, pod ?ijom kontrolom i nadzorom se odvija
kompletna proizvodnja i primena.

Osniva? i vlasnik preduze?a je g-din Miodrag Kustudi? koji ve? više godina
živi u Španiji gde je primena ovih novih proizvoda postala zna?ajna.

Novi proizvodi preduze?a StiroFert su apsolutno u trendu sa današnjim na?inom
gradnje gde su u prvom planu štednja energije, ekologija i prihvatljiva cena i
brzina gradnje.

StiroFert konstrukcije u zavisnosti od raspona i debljine su lakše od 100-300kg/m
u ondosu na postoje?e sisteme me?uspratnih konstrukcija.

http://www.srbija.ucoz.ru/dir/13

Primena nauke u praksi

Subotica - Gra?evinski fakultet u Subotici predstavio je na nedavno održanom Sajmu obrazovanja u Novom Sadu tri konkretna projekta: STIROFERT - tavanice koje ?uvaju energiju, višenamenska protivpožarna vrata i univerzalnu višekomornu protivstrujnu mešalicu za betone i maltere. Ovakav sajamski nastup proistekao je iz celokupnog obrazovnog koncepta Gra?evinskog fakulteta, ?ije je osnovno polazište primena teorijskih znanja u praksi, napominje profesor ove visokoškolske ustanove Milan Kekanovi?.

Gra?evinski fakultet u Subotici predstavio je na nedavno održanom Sajmu obrazovanja u Novom Sadu tri konkretna projekta: STIROFERT - tavanice koje ?uvaju energiju, višenamenska protivpožarna vrata i univerzalnu višekomornu protivstrujnu mešalicu za betone i maltere. Ovakav sajamski nastup proistekao je iz celokupnog obrazovnog koncepta Gra?evinskog fakulteta, ?ije je osnovno polazište primena teorijskih znanja u praksi, napominje profesor ove visokoškolske ustanove Milan Kekanovi?.

- Ideja je bila da se potencijalnim i budu?im studentima predstavimo ne samo svojim programom, ve? i projektima koji ilustruju najkonkretniju primenu znanja koja ?e dobiti naši studenti. Kao tehni?ki fakultet spadamo me?u najteže i zato se trudimo da približimo i struku i fakultet budu?im studentima. Veoma smo se potrudili i da uredimo sajamski štand, na kome su bili i "živi" proizvodi, a ne samo posteri i knjige - kaže Kekanovi?.

Na štandu suboti?kog Gra?evinskog fakulteta posebnu atrakciju su izazvali šlemovi, kao najilustrativniji simbol primenjene nauke, odnosno primene teorije graditeljstva u praksi gra?enja.
- ?ini se da je to bio pun pogodak, svi posetioci su hteli da se slikaju sa šlemom na glavi. Naš nastup na sajmu je pripreman timski, kroz saradnju studenata, profesora i drugih saradnika. Uvereni smo da smo se dobro predstavili, jer je naš nastup svake godine zapažen, kako me?u posetiocima, tako i me?u kolegama izlaga?ima sa drugih fakulteta - kaže Kekanovi?.

U?eš?e na sajmu je deo strategije fakulteta koji je svestan da se mora boriti za studente. Kekanovi? napominje da ta strategija pre svega polazi iz ?injenice da naša nauka u velikoj meri kaska za svetskom u pogledu primenljivosti u praksi i da to treba menjati.

- U svetu više ne prihvataju teoriju kao teoriju, ve? se uz to uvek traži i mogu?nost prakti?ne primene znanja. Nauka ne postoja samo radi sebe, ona treba da ima primenjenu i inovativnu dimenziju. Po tradiciji, nauka je dosta troma, inertna i konzervativna i ?esto nije u stanju da odgovorim potrebama vremena i savremenog razvoja društva. Pojavljuje se sve ve?i broj svakodnevnih problema koje upravo nauka mora da rešava. Naš zadatak je da tu stranu i taj potencijal nauke što više razvijamo i da tome u?imo i svoje studente - kaže Kekanovi?.

Gra?evinski fakultet je na sajmu nastupio pod parolom "Inovativna nauka", a iskustvo poslednjih godina potvr?uje da su studenti zainteresovani za razvijanje vlastite kreativnosti i usvajanje prakti?nih znanja. Kroz laboratorijski rad na fakultetu akademci imaju mogu?nost da isprobaju svoju kreativnost i da se uklju?e u istraživa?ke projekte. Profesor Kekanovi? napominje da na tome treba još dosta raditi i da ?e to zahtevati i uklju?ivanje naših univerziteta u evropske obrazovne procese.

http://www.danas.rs/vesti/drustvo/terazije/primena_nauke_u_praksi.14.html?news_id=130011&action=print

http://www.nosic.uns.ac.rs/sr/izborZvanje/gradjevinski/1337milanKekanovic.pdf

Samo da pomenem da stirofert sistem proizvodi FIMA Mionica i vec godinama unazad redovno izlaze na sajmu gradjevinarstva i /ili sajmu tehniku tokom aprila/maja svake godine.
Tako je bilo i ove godine, i imao sam prilike da uzivo u svojim rukama imam taj materijal.

Da ne pominjem da sirom sveta razne fabrike takodje godinama pa mozda i koju deceniju proizvode.

Sistem Isorast je popularan u Nemackoj jos od proslog veka a trenutno je dosta popularan u Sloveniji.

I kod nas ima izgradjenih objekata po stirofert sistemu, a moze i da se naruci vec posotjeci domaci stirofert (kompletan) program ukljucivo fazonske komade.

Tako da je moje misljenje da novinarski clanci ne odrazavaju cesto stvarno stanje, sto je i u ovom slucaju napominjanje da je izmisljeno nesto novo.

Mozda je novi brend, novo ime zasticeno patentima intelektualne svojine, sama ideja primene, proizvodnja, ugradnja je kako sam naveo nesto sto datira jos iz proslog veka.

Sistem je energetski dobar ali kao i svaka laka tavanica ima problem sa prenosom zvuka a uz to nije vatro pogodan materijala (baza je nafta).

Inace slican sistem/ ideju ima Ytong sistem, zatim sistemi sa perlitnim puniocima, pa Simprolit robna marka itd.

Iskreno, ja ne vidim nista revolucionarno u tome sto ce biti jos jedan brend na tu temu primene ekspandiranog polistirena kod nas.

Pohvale za trud na prezentaciji poslovne ideje nabrajanjem nagrada, medalja, priznanja sto svakako daje pozitivni predznak ali ja nikako ne mogu da se otmem utisku da ima jako malo cinjenica (tehnike, fizike, gradjevinarstva) u odnosu na marketing (reklame i samoreklame).

PS.
Pokusacu da pronadjem stari broj Sam svoj majstor magazina (onaj stari zagrebacki) od pre vise decenija sa izvestajem sajma inovacija iz Minhena gde je stirofert bio naveliko prikazivan.
Mislim da je to bilo krajem 70tih godina ili pocetkom 80tih godina, ovako napamet.

Danas i nestrucnjacima (uz internet) gotovo da nema nepoznanica o gradnji i primeni termoizolacije a kamoli strucnjacima.

Pomislio bi neko na osnovu citirane tvrdnje da su oni silni objekti sada vec u milionskim primerima gradjeni na osnovu nepoznanica strucnih graditelja.

Praksa je naprotiv potpuno suprotna, naveliko su prakticna pitanja resena, postoje hiljade gotovih resenja u obliku namenskih proizvoda, sve uglavnom vec dokumentovano, napisano u tehnickim listovima, isprobano, testirano pa i izmereno.

Takva prakticna pitanja koja su nepoznanica za profesora Kekanovica su jos 70tih godina proslog veka temeljno analizirana a pronadjena resenja prakticno primenjena u skandinavskim zemljama.

Od tada je proslo 40tak godina prakticne primene, pa u i uocene greske i propusti u konstruisanju zgrada odavno ispravljene i dileme/ nedoumice razresene.




Da, naravno vise njih, prakticno dokazano.

Mana je cena ali nikako tehnicka ogranicenja.



Meni je ovo bio signal da profesor Kekanovic ili nikada nije video modernu zgradu tokom procesa gradnje ili iz svrhe marketinga svesno zloupotrebljava datu priliku za intervju.

Naravno da postoje zidovi koji zadovoljavaju istovremeno i zimske i letnje potrebe. Da li treba primere posebno isticati ?

Idemo dalje korak po korak



Leti je veci sadrzaj vodene pare van zgrade i stoga je vlaznost prostorije po pravilu niza.

Ovo sto Kekanovic navodi je dakle potpuno netacno, pogotovu u nasoj klimatskoj zoni.



I ovo je notorna neistina, da ne kazem glupost decenije.

Klima uredjaj se koristi upravo zbog povecane vlaznosti vazduha u prostoriji sa ciljem smanjenja vlaznosti i odvodom kondenzata van prostorije.

Upravo suprotno od navoda dr. Kekanovica



Ako je ovo obrazlozenje tacno preneto, kompletna fizika po dr Kekanovicu vise ne vazi a sva dosadasnja prakticna iskustva su pogresna. Finansije, medicina i ostali razlozi mogu biti opredeljujuci faktor primene klima uradjaja ali to svakako nije dato objasnjenje ponasanja vodene pare u vazduhu u smislu fizickih zakonitosti.

Ako bih bio grub sa recima, nazvao bih doticne tvrdnje sarlatanstvom koje je ispod nivoa obrazovanja visih razreda osnovne skole (osmogodisnje).

Stoga sam imao nameru da ne pogresim u proceni pa sam blago nazvao gluposti marketingom.

Nazalost nije ovo usamljeni slucaj da se pokusavaju proturiti magicne pretpostavke uvijanjem u naizgled visoko poznavanje materije.


U obrazlozenju dr Kekanovica se provlaci jos jedna sporna tvrdnja koja se cesto cuje od ljudi koji nemaju dodira sa praksom, da ne kazem grubi previd/ zabluda, da zidovi moraju da disu i da sto vise disu to je kao bolje.

Naprotiv za ugodnu i komfornu mikroklimu unutar zgrade treba minimizovati disanje kroz zidove jer je to po pravilu nekontrolisano i veoma promenljivo i umesto toga zatvoriti transport vlage kroz zidove i zajedno sa tim kontrolisano regulisati vlaznost vazduha prema zahtevu boravka tj radne aktivnosti u datoj prostoriji.

To podrazumeva kako ovlazivanje tako i odvlazivanje.

U modernom zgradarstvu se odavno disanje zidova ne koristi kao metod regulacije mikro klime.

Ovo sto dr Kekanovic navodi kao prednosti i mane pojedinih materijala je bilo misljenje tamo negde 60tih i 70tih godina proslog veka kada se zapocinjalo sa masovnijom primenom termicko izolacionih materijala industrijske masovne proizvodnje.

Od tada je puno vode proteklo Dunavom i mnoge dileme su razresene a praksa otklonila eventualne sumnje treba li ovako ili treba onako graditi.

Stoga mislim da dr Kekanovic jos primenjuje saznanja iz tih prapocetaka primene termo izolacija i da je prosto receno "vreme stalo" za njega.

To ako i samo ako je navedeno u tekstu bas tako receno. Ja i dalje prosto ne verujem da profesor koji treba da druge poducava gradjevini moze danas tako neke postavke da plasira, i sve se nadam da je rec o nekoj gruboj gresci prenosa verbalnog u pisani oblik.

Imalo bi sto sta jos pretresti, ali ne bih se dalje zadrzavao jer svako ko danas ima internet i mogucnost da pristupi knjigama (uzbenicima) koji su se dokazali sirom sveta lako moze da proveri tacnost tvrdnji dr Kekanovica u odnosu na postulate gradjevinske fizike kao takve.

Za sada, moje misljenje je da treba biti vrlo obazriv sa primenom u praksi iznesenih recepata.