http://www.gradjevinarstvo.co.rs/TekstDetaljiURL/Passivhaus_-_nema%C4%8Dkom_precizno%C5%A1%C4%87u_do_istinske_zelene_gradnje.aspx?ban=820&tekstid=1393Passivhaus - nema?kom preciznoš?u do istinske zelene gradnje21.10.2010. | Gradjevinarstvo.rs
Passivhaus, ku?e gra?ene po nema?kom standardu energetske efikasnosti, nedavno su zainteresovale i profesionalce u SAD. Za razliku od mnogih drugih stvari koje dolaze iz Evrope, Passivhaus je prihva?en od najistaknutijih ljudi iz struke kao idealno rešenje za bolju energetsku efikasnost zgrada u SAD, zemlje koja je poznata po zelenim standardima, ali i rasipanju energije.
Passivhaus sa oblogom od bambusa - ku?a na jugu Francuske (fotografije ovde http://www.homevaganza.com/the-passive-house-covered-in-bamboo/the-passive-house-covered-in-bamboo/)Alex Wilson, urednik sa sajta Building Green (EBN), ovim povodom u aprilu 2010. godine napisao je opširan ?lanak u želji da tržištu nekretnina u SAD predstavi ovaj koncept, njegove trenutne mane za gradnju u nekim delovima SAD, ali i potencijal koji ima Passivhaus. Na osnovu tog ?lanka priredili smo još jedan tekst koji pojašnjava Passivhaus standard za tržišta gde je on prava nepoznanica, dakle, i naše...
Tekst Alex Wilsona, objavljen na jednom od najpopularnijih i najuvaženijih sajtova za zelenu gradnju u SAD, naro?ito je zna?ajan jer pokazuje drugu stranu medalje standarda za zelenu gradnju, poput LEED-a koji je ubedljivo najpopularniji u SAD. Naime, Passivhaus nudi najprecizniju sliku potrošnje energije, što za sada nema nijedan standard za zelenu gradnju u SAD. Ove godine vode se i brojne polemike u vezi sa stvarnom potrošnjom energije u LEED zgradama.
Passivhaus nije konkurencija LEED-u niti bilo kom drugom zelenom standardu jer insistira isklju?ivo samo na jednoj stvari - potrošnja energije po kvadratu. Ipak, mnogi profesionalci, sada i u SAD, smatraju da ga ovakva preciznost ?ini najboljim rešenjem za savremene objekte.
Kratki istorijat energetski efikasne gradnjeU tekstu "Passivhaus ku?e stižu u SAD - mogu li napraviti revoluciju u gradnji", Alex Wilson kaže da je dovoljno mator da se se?a prvih talasa koncepta pasivne solarne arhitekture, zatim i koncepta superizolacije, kasnih 1970-ih. Još na koledžu, 1976. godine, u?io je o pasivnim solarnim ku?ama, a ve? 1978. godine u Santa Fe-u sara?ivao je sa Udruženjem za solarnu energiju države Novi Meksiko (NMSEA - link na kraju teksta).
Quote:
Možda je potrebno naglasiti i to da, ?injenica da se Passivhaus zasniva isklju?ivo na potrošnji energije, ne ?ini ovu zgradu manju zelenom od onih sa klasi?nim zelenim sertifikatima. Razloga je nekoliko:
* Passivhaus standard skoro je nemogu?e posti?i bez pravilnog gabarita objekta, tj. optimalnog koriš?enja materijala i zemljišta
* efikasni ure?aji (energetski razred A) rastereti?e potrošnju energije i pomo?i da se ispuni zahtev od 120kWh/m2 godišnje
* ušteda vode u objektu (štedljive slavine, aeratori i sl) automatski zna?i i uštedu energije za zagrevanje vode jer najve?i deo potrošnje vode u objektu ?ini zagrejana voda (lavabo, sudopera, mašina za pranje veša i su?a, tuš kabine, itd) - više o uštedi vode i strategijama na tagu ispod
* kvalitet unutrašnjeg vazduha u bliskoj je vezi sa sistemom za ventilaciju na kom se zasniva Passivhaus, a kvalitet gradnje garantuje bezbednost sistema po zdravlje korisnika prostora
* dobro izolovan i zaptiven objekat sa trostruko zastakljenim prozorima (koji se ne otvaraju) štiti enterijer od buke i zaga?enog vazduha (sav vazduh u enterijer ulazi preko filtera kroz KGH sistem)
* Passivhaus standard može posti?i objekat gra?en po bilo kom sistemu gradnje - klasi?ni zidani sendvi? zid, drvena konstrukcija sa OSB-om, skeletni sistem sa ventiliraju?om fasadom, itd. (pretragom našeg portala po tagu "PassivHaus" ispod teksta pregledajte tekstove i vesti u vezi sa nekim Passivhaus projektima)
* lokacija ne mora da uti?e na to da li je zgrada Passivhaus ili ne
* pre?iš??avanje vode na parceli, zeleni krov, upravljanje otpadnim vodama, ponovna upotreba voda ili uzgajanje hrane na parceli nemaju nikakve direktne veze sa samim objektom i mogu se uklju?iti u Passivhaus projekat kao i u bilo koji drugi pa arhitekta sa malo više obzira može lako posti?i da njegovo delo ima i Passivhaus i neki od klasi?nih zelenih standarda koji se u daleko manjoj meri zasnivaju na strogo kvantitativnim parametrima...
Ubrzo nakon solarnog pasivnog koncepta pojavio se suprotan pristup - ugradnja superizolacije. Wilson ovaj za pokret kaže da je u velikoj meri bio odgovor na izgled solarnih pasivnih ku?a koje su imale komplikovane gabarite, bile su ružne i skupe, i imale su prevelike staklene površine. Tako je na Univerzitetu Ilinoisa 1976. godine podignuta ogledna ku?a Lo-Cal House, kana?ani su sagradili Saskatchewan House (1977), a u Masa?usetsu je Gene Leger gradio nekoliko ku?a koje su u to vreme bile veoma popularne u magazinima. Popularizaciji ovog pristupa gradnje doprineo je u velikoj meri fizi?ar William Shurcliff koji je napisao i knjigu, ali i brojne ?lanke o superizolaciji.
Me?utim, u SAD je niska cena energije pobedila energetski efikasnu gradnju tih godina i ceo pokret se tokom 1980-ih preselio u Evropu gde su visoki porezi na energiju ?inili da alternative aktuelnim sistemima gradnje zavrede više pažnje.
Dr Wolfgang Feist, koji je prve ?lanke o Passihaus-u pisao sredinom 1980-ih, i koji je osnovao Passivhaus Institut u Darmštatu, Nema?ka, 1996. godine, kaže da je najve?im delom bio inspirisan radom fizi?ara Amory Lovins-a iz Rocky Mountain Institute-a, SAD.
Feist je ustanovio da, ukoliko se potrebe za dogrevanjem prostora svedu na minimalne mere, onda ventilacioni sistem može preuzeti i ulogu sistema za grejanje, tj. - ventilacionim kanalima može se putem zagrejanog vazduha u prostorije dopremiti dovoljno toplote za komfor najvišeg stepena, što omogu?ava trenutnu izmenu temperature u prostoriji.
U Evropi sada postoji preko 15.000 Passivhaus sertifikovanih ku?a, jednoporodi?nih, ali i stambenih i poslovnih zgrada. Austrija prednja?i najvišim procentom Passivhaus ku?a u novogradnji - ?ak 17% svih novih objekata visokogradnje jesu Passivhaus sertifikovani.
U SAD promociju Passivhaus-a vodi Katrin Klingenberg, arhitekta koja se obrazovala u Nema?koj i koja je sagradila prvu ovakvu ku?u na tlu SAD, zajedno sa svojim mužem, još tokom 2002. i 2003. godine. Ona je zatim osnovala i Passive House Institute za podru?je SAD (PHIUS - link na kraju).
Prva Passivhaus u Japanu
više fotografija na linku ovde
http://inhabitat.com/2010/06/14/japan-gets-its-first-passive-house/Passivhaus - nema?ka preciznostPassivhaus je kvantitativni energetski standard za zgrade. Da biste postigli ovaj standard i dobili sertifikat, zgrada, bez obzira gde se nalazi, u Nema?koj, SAD, ili negde drugde, ne sme da troši više od 15kWh/m2 godišnje za grejanje, i ne sme trošiti preko 15kWh/m2 godišnje za hla?enje. Isprva, standard se zasnivao na maksimalnom optere?enju za grejanje od 10W/m2 za doma?instvo, ali se ovo pokazalo nerealnim u nekim klimama (skandinavska). Maksimalna potrošnja za grejanje sada se uzima kao opcioni put za dobijanje standarda.
Pored ovih ograni?enja, ukupna potrošnja energije u Passivhaus objektu ne sme prelaziti 120kWh/m2 godišnje i to za sve ure?aje, sisteme, aparate, belu tehniku, itd. Institut u Darmštatu služi se konvertorima da svu potrošnju pretvori u litre fosilnih goriva za proizvodnju i transport energije do objekta.
Dodatno, Passivhaus ne dozvoljava ni ve?a curenja vazduha od 0,6 izmena na sat, na 50Pa razlike pritiska spoljašnjeg i unutrašnjeg vazduha (0.6 ACH50). Prema re?ima Klingenbergove, ova brojka u standardu govori o kvalitetu gradnje, tj. nema?ki istraživa?i izra?unali su potreban nivo izmena vazduha u kom ne?e do?i do ve?eg stepena vlage u objektu koji može da izazove probleme.
Quote:
Za razliku od drugih standarda gradnje, Passivhaus ne odnosi se na potrošnju vode, kvalitet unutrašnjeg vazduha (IAQ), izbor materijala, itd. Dodatno, Passivhaus ne obazire se na to što trošite više elektri?ne energije koja je proizvedena na licu mesta, npr. solarnim panelima - potrošnja ku?e je jedini faktor, bez obzira odakle elektri?na energija dolazi.
Upravo na ovom mestu pokazuje se nema?ka preciznost. Naime, net-zero zgrade (one koje na godišnjem nivou troše nula energije iz mreže - više na linku ispod) uspevaju da postignu nultu potrošnju zahvaljuju?i proizvodnji energije na licu mesta. Sa druge strane, Passivhaus standard ne možete posti?i bez koriš?enja direktne energije Sunca. Zato se za prozore u Passivhaus ku?ama preporu?uje U-faktor toplotne provodljivosti od 0,14, dok koeficijent solarne propusnosti treba da bude visok - oko 0,50 (solar heat gain coefficient - SHGC).
Pored energetskih ograni?enja Passivhaus standard preporu?uje da površina objekta bude 20-50m2 po osobi.
Prakti?no je nemogu?e sagraditi Passivhaus bez upotrebe specijalnog PHPP softvera (Passive House Planning Package) koji se zasniva na Exel platformi koju je razvio dr Feist. Za rad u ovom složenom softveru potrebno je više vremena ali, kažu stru?njaci, odli?an je ose?aj znati ta?no šta se dešava u objektu.
Tu postoji nekoliko za?koljica sa ra?unanjem površine. Na primer, sve površine koje nisu za stanovanje (podrum, garaža, ostave i sl), u prora?unu se vode samo sa 60% svoje stvarne površine. U SAD se površina predstavlja gabaritom, pa ako ku?a na sprat koja po prora?unima za SAD ima 186m2, po Passivhaus prora?unu imala bi oko 142m2 - 23% manje. Kada se uzme u obzir da je Passivhaus standard strogo vezan za površinu poda (/m2) jasno je da je i strožiji nego što se ?ini na prvi pogled.
Pored obaveznih stvari, Passivhaus zahteva i test curenja vazduha kod ulaznih vrata, kako bi se potvrdilo da izmena vazduha ne prelazi 0,6ACH50 - preko 10 puta manje od dozvoljenog po IRC - standardu za stanovanje.
Pored rezultata testa, potrebno je uplatiti 700 do 800 dolara (kada ste u SAD), zavisno od toga da li ste imali konsultanta akreditovanog od strane Passivhaus instituta. Prijava postaje skuplja ukoliko ste prekora?ili preporu?enu površinu. Cena prijave za sertifikaciju može da raste 2-3 puta tokom projektne faze ukoliko je ve? niste prošli sa profesionalcem nego Institut treba da daje savete u vezi sa dimenzionisanjem KGH sistema i sl.
Do maja 2010. godine u SAD je bilo sertifikovano tek 10 zgrada, ali par desetina bilo u razli?itim fazama prijave za sertifikaciju. Me?u onima koje ?ekaju ima i škola i bolnica, univerzitetskih zgrada (postoji i nekoliko slu?ajeva rekonstrukcija).
Quote:
Dalje u svom tekstu Alex Wilson bavi se problematikom koja je karakteristi?na za SAD (pod pojmom Passive House). Naime, Passivhaus je standard koji uglavnom odgovara kontinentalnoj klimi (gde je naša klima prili?no bliska onoj u Srednjoj Evropi), a u Severnoj Americi (SAD i Kanada) klima se kre?e od izuzetno oštre na severu (Aljaska, severne države SAD i Kanada) do izuzetno tople i/ili vlažne na jugu (od Kalifornije, preko Teksasa i Luizijane, do Floride). Ažo želite da saznate više o tome kako ?e Passivhaus biti prilago?en za tržište (klimatske uslove) u SAD pogledajte link na kraju teksta ka originalu, Wilson-ovog ?lanka.
Linkovi:
* original ?lanka Wilson-a - na linku
http://www.buildinggreen.com/auth/article.cfm/2010/3/31/passive-house-arrives-in-north-america-could-it-revolutionize-the-way-we-build/ * New Mexico Solar Energy Association -
http://www.nmsea.org * Passive House Institute U.S. -
http://www.passivehouse.us * Rocky Mountain Institute -
http://www.rmi.org
Login
Register
FAQ
