Stedljive Kuce

Pozdrav svima.

Ve? nekoliko meseci pratim forum i došlo je vreme i da nešto napišem.

Supruga i ja se spremamo da kupimo plac i da napravimo svoju ku?u koja ?e biti energetski efikasna.

Me?utim, ono što želimo je da ne kompromitujemo udobnost življenja radi efikasnosti, ve? da uštedimo što je više mogu?e na energiji a da o?uvamo komfor života kakav nama odgovara.

Dugo pratim ove teme i ovde i na elitesecurity.org, a ?itao sam i blogove ljudi koji su gradili Ytongom u Hrvatskoj. Vidim da je tamo niskoenergetska gradnja mnogo popularnija nego ovde i da ima i firmi koje znaju šta rade.

Šta ja zapravo želim? Želim da napravim ku?u od YTONG-a sa toplotnom pumpom i prate?im sistemima. Naravno sve ovo uz minimalne investicije i maksimalne uštede u energiji uz o?uvanje komfora življenja.

BTW, da li ste znali da se u Poljskoj i Rusiji prodaje YTONG Energo blok debljine 48cm???

Što se ti?e toplotne pumpe mislio sam da napravim GSHP sa Rehau Helix sondama. To su spiralne sonde koje se ukopavaju u mnogo manju dubljinu nego klasi?ne sonde za TP. Iskopa se rov dubine dva metra i u njemu se izbuše rupe dubine 3 metra pre?nika 30cm u koje se postavi nekoliko ovih sondi povezanih u seriju. Ukupna dužina ovih sondi je kao da ste iskopali rupu za sondu od par stotina metara. Naravno, broj sondi zavisi od toplotnih potreba ku?e i njene izolacije.

Pošto naravno nemam pare na gomili hteo sam da napravim sistem koji je proširljiv. Dakle da može postepeno da se dogra?uje recimo vakuumskim solarnim kolektorima i akumulacionim bojlerom kao podrškom za TP.

Ono što nisam skoro nigde video da se radi kod nas je "forced air" sistem grejanja i hla?enja. Dakle moje pitanje je: da li može forced air sistem da se upari sa GSHP? Ja bih voleo da ku?u grejem sa forced air sistemom plus podno grejanje u kupatilu, kuhinji i hodnicima gde ?e biti plo?ice. Ne želim da stavljam podno grejanje u dnevnu i spava?e sobe jer ne volim laminat a plo?ice ne dolaze u obzir za prostorije u kojima se provodi duže vremena. Ako ima neka tre?a opcija za podlogu prostorije u kojoj je podno grejanje, molio bih da me neko uputi. Mislim da je forced air sistem grejanja bolji od fancoilova i komplementaran je sa sistemom ventilacije pomo?u rekuperatora.

Kao prozore bih voleo da stavim Rehau Geneo prozore, sa troslojnim staklom, inertnim gasom i šestokomornim profilima.

Pitanje svih pitanja je da li je isplativo ulagati u tako skupe prozore (nemam pojma koliko koštaju ali pretpostavljam da su znatno skuplji nego obi?ni PVC dvoslojni prozori) plus, recimo, dodatnu spoljnu izolaciju kamenom vunom sa spoljne strane Ytong ku?e gra?ene blokom debljine 38cm u odnosu na uštedu u ja?ini toplotne pumpe i broja sondi potrebnih da se podmiri TP? Ima li na?ina da se ovo izra?una? Da li, tako?e, ima smisla ulagati u sistem vešta?ke ventilacije i solarne kolektore i koje su dobiti u energiji u odnosu na po?etnu investiciju i eksploataciju?

Ono što je tako?e velika nepoznanica je cena energije u Srbiji. I gas i struja su socijalne kategorije i oni ?e morati da poskupe kad-tad. Samo pitanje je kada i koliko. Ono što je veliki minus grejanja gasom je to da je (koliko ?ujem od ljudi koji se greju na gas u Srbiji) taj gas koji dobijamo od Rusa izuzetno niskokalori?an i da je vrlo teško zagrejati ku?u njime i da se mnogo troši. Tako?e, mnogo ljudi koje poznajem je prešlo sa gasa ponovo na ?vrsta goriva jer se jednostavno ne isplati.

Znam da je mnogo pitanja, ali znam tako?e da ste vi ovde iskusni ljudi i da jedino od vas mogu da dobijem nepristrasan odgovor.

Hvala unapred svima.

Pozdrav i dobrodošao. Pošto ima više pitanja koja zadiru duboko u mogu?e alternative prvo bih konstatovao da je navedeno generalno sve bitno.
Krenuo bih sa kraja, budu?a cena energije ovde je i najve?a nepoznanica u smislu vremena korekcije cena a onda to direktno uti?e i na prethodna pitanja o odabiru grejno rashladnog sistema i u vezi sa tim i vremen u povrata investicije.

Ali, medjusobni odnosi energenata bi trebali i kod nas da budu isti ili vrlo sli?ni kao što je u drugim zemljama Evrope.

Možeš li malo preciznije opisati šta se podrazumeva pod na?inom forced air.

Gas je energent prošlosti i polako se napušta u svetu kao osnovni izvor toplote a sve više zbog niske cene opreme postaje zgodan kao rezervni sistem jer jako brzo može da se pokrene iz stanja mirovanja do punog termi?kog efekta.

Ja sam ugradio sistem hladjenja, grejanja i ventilacije ku?e na bazi razvoda vazduha. Primenjen je i rekuperator kao deo sistema.

Klasi?no vodeno grejanje bilo radijatorima, fancoil odnosno podno ne koristim uopšte iako sam delimi?no napravio podni cevni razvod.

Pokazalo se u praksi da je nepotrebno podno grejanje uz postoje?e vazdušno.

Toplotna pumpa može da se upari sa vazdušnim grejanjem. Sam oblik sonde u tlu pri tome ne igra ulogu.

Što se ti?e Geneo prozora jedino sam ih video izložene na sajmovima i dobio sam nešto originalne dokumentacije od samog Rehau.
Mislim da je zaista vrhunski proizvod i veoma pogodan za štedljivu ku?u ali koliko je potrebno da kroz uštedu otplati višu cenu nisam ra?unao.

Na pitanje svih pitanja- uvek se isplati ulaganje u uštedu energije (izborom materijala, deblje izolacije, boljih prozora, bolje vazdušne zaptivenosti uz rekuperaciju itd) kroz primenu metoda i na?ina gradnje samo je pitanje posle koliko vremena ?e do?i do poravnanja zbira troškova po?etne investicije + potrošenih energenata.

A to vreme opet najviše zavisi od budu?ih kretanja cene energenata kod nas što ne verujem da je mogu?e predvideti na na?in da može relevantno finansijski da se iskaže sa nekom sigurnoš?u.

Kako se ku?a pravi na na?in da se koristi više decenija a samo jednom nastaje trošak po?etne investicije u izolaciju i ostale mere ja bih uvek preporu?io da se koliko je mogu?e novac uloži na taj na?in umesto više godina ulaganje novca u goriva.

Svi ti odnosi finansija mogu da se prora?unaju ipak imaju?i u vidu ranije pomenute medjusobne odnose cene energenata.

Zapravo, odgovor na dilemu isplati li se ulaganje u štednju na gorivima u odnosu na štednju novca u banci je u suštini jasan.

Novac po definiciji kroz vremenski interval gubi vrednost a izolacija i štedljiva ku?a po definiciji stvara sve ve?u nov?anu uštedu sa svakim poskupljenjem goriva.
A kako je sasvim izvesno da u dogledno vreme sa malim oscilacijama ?e fosilna goriva biti sve skuplja po jedeinici mere a pri tome velika je verovatno?a da ?e to i?i brže nego inflacija novca samim tim ?e i danas potrošene pare imati sve ve?i korisni efekat kumulativno kroz vreme.

Jedina nezgoda je ako se danas nema sopstveni novac nego se pozajmljuje što dovodi do bitnog poskupljenja investicije jer se mora i kamata koja je po pravilu ve?a od inflacije još dodatno isplatiti.

Ono što se ne može sagledati kroz novac je bitno pove?ana udobnost življenja u štedljivoj ku?i sa dobrom izolacijom u odnosu na kod nas tipi?nu ku?u sa visokom potrošnjom energije.

Pri tome je i eventualni prelazak sa glavnog grejnog sistema na neki alternativni relativno jednostavan i jeftin jer je sam grejni sistem i po 10 puta manje snage (?itati više puta jeftiniji).

Glavno pitanje nad pitanjima je po meni projekat energetske efikasnosti budu?e planirane ku?e. Kada se definiše nivo uštede ku?e koja se o?ekuje kasnije se lako izra?una nivo (finansijski) optimalne izolacije odnosno strukture zidova, krova, prozora itd.

Toplotna pumpa i solarni kolektori imaju tu prednost da države još ne umeju da oporezuju zemlju, vodu, sunce, vazduh izmišljenim taksama, akcizama, naknadama, doprinosima i ostalim administrativnim inovacijama za uzimanje para.

Za razliku od toga država veoma lako oporezuje goriva i pri tome nema ko?nica tj limita koliko su velike želje za novcem.


Cena struje u Srbiji je ve? sada prili?no velika i apsolutno u smislu evro centi a pogotovu u relativnom smislu u odnosu na primanja.

Pri poredjenju sa zemljama koje same proizvode struju Srbija je medju natprose?no skupim tj ima više cene od uobi?ajenih a prema onome što se pla?a preko ra?una tako da ne vidim prostora za neko ve?e poskupljenje struje.

?ak i ako poskupi od 2015. godine i gradjani bi trebalo da mogu slobodno da kupuju struju od koga ho?e pa time i uvoznu struju. A uvozna struja je ve? sada u nekim periodima tokomk godine jeftinija od doma?e EPS-ove.

Mada kod nas se svašta može dogoditi jer mi zapravo nemamo dugoro?ni energetski plan kao država.

Zdravo energija, hvala na dobrodošlici.

Kada kažem forced air, upravo mislim na sistem grejanja i hla?enja protokom vazduha. Znam da je mogu?e upariti ga sa GSHP ali mislim da si ti jedini za koga sam ?uo da je to uradio kod nas. ?itao sam po ameri?kim sajtovima da je za grejanje vazduhom pomo?u TP potrebna ve?a cirkulacija vazduha nego kada se vazduh greje fosilnim gorivima, pa se zato stavljaju ventilacioni otvori i vodovi ve?eg pre?nika da bi se smanjila buka. A i gledaju?i sajtove proizvo?a?a TP retko, retko koji spominju grejanje vazduhom. U glavnom se pominju podno-zidno grejanje i fancoilovi.

Izgleda da me ovde nisi razumeo:



Kao što rekoh gore, znam da može da se upari, samo sam retko vi?ao, a posebno retko kod nas. Znam da oblik sonde ne igra ulogu u vezi toga, nego sam hteo da pitam da li ste ?uli za Rehau Helix sonde. ?ini mi se da je instalacija ovih sondi kao izvora toplote za TP mnogo jeftinija nego instalacija klasi?nih sondi za koje se rupe buše više desetina pa i stotina metara. Hteo sam da to prokomentarišete.

U tom smislu voleo bih da nekako izra?unam da li da uložim u deblje prozore plus spoljnu izolaciju preko Ytonga nasuprot više sondi u zemlji i ja?oj TP. Mislim da se balansiranjem ovih faktora može dobiti povoljna investiciona slika.

Sama nominalna ušteda na energiji mi nije toliko bitna koliko mi je bitno da ne pla?am preskupe energente i akcize naftašima i državi. Ne dam pare iz inata

Ponovo, u vezi sistema grejanja vazduhom: pretpostavljam da kada je rekuperator integrisan u sistem onda nema vazduha koji cirkuliše u sistemu, nego sav zagrejani vazduh izlazi iz ku?e i u rekuperatoru zagreva novi vazduh koji se usisava spolja. S druge strane, kada nema rekuperatora sav vazduh cirkuliše u krug. Tu se javlja onaj problem za koji sam ?uo, a to je da se u takvim sistemima u celoj ku?i ose?a ono što se sprema u kuhinji. Je l' tako?

Izvinjavam se što je malo zbrda-zdola napisano, stalno me prekidaju.

Pozdrav

Koji tip sonde odabrati,kog proizvodjaca je mislim dosta promenljivo pa bi trebalo od slucaja do slucaja proceniti ukupne troskove iimajuci u vidu i zemljiste gde se to sve nalazi.

Kao i kolicinu raspolozivog zemljista, u smislu povrsine koja se moze koristiti za sondu.

Nemam konkretnog iskustva sa tim modelom Rehau sonde,sam princip na kome radi je opsti i isto ili slicno resenje nude i druge firme.

Cena sonde zavisi i od termickih gubitaka zgrade, pa je stoga i bolji prozor odnosno bolji zid (u termickom smislu za oba) svakako faktor koji doprinosi nizim pocetnim troskovima za samu sondu.

Povoljno po ceni je i ukopavanje sondi u kanale oko temelja kuce narocito ako se izvodi u toku samih zemljanih radova pri izradi temelja.

Sto se sistema distribucije vazduha tice sama toplotna pumpa nema uticaja na nacin kruzenja vazduha.

Moze da bude sistem samo sa protokom cele kolicine preko rekuperatora.

Moze da bude sistem samo unutrasnje recirkulacije jednog te istog vazduha a onda klasicna ventilacija otvaranjem prozora.

Moze da bude i kombinovan sistem gde se moze mesati recirkulacija sa dovodom svezeg vazduha kroz rekuperator.

Sistemi razvoda vazduha su veoma rasireni u vozilima i imaju siroke mogucnosti podesavanja.

Za kuce to jos nije toliko razvijeno,uglavnom je kod nas problem adekvatne automatike za upravljanje klapnama koje regulisu nacin distribucije vazduha a prema trenutnoj potrebi.

Ja sam sebi napravio kombinovani sistem koji moze da po potrebi usmerava vazduh koji dolazi iz rekuperatora, iz vazdusnog izmenjivaca kamina na drva, iz toplotne pumpe na vazduh u proizvoljnim odnosima i onda da se dalje razvodi prema sobama i izduvnim ventilima.

Izmenjivac kamina zapravo uvek vrsi recirkulaciju unutrasnjeg vazduha tako da je rucnom regulacijom moguce po potebi namestiti kolicinske odnose unutrasnjeg i spoljnog preko rekuperatora vazduha.

Kada se vrti isti vazduh u krug onda jeste problem sirenja jelolvnika iz kuhinje.
Ja retko koristim to kruzenje istog vazduha, dok je protok kroz rekuperator svezeg vazduha osnovno podesavanje jer meni tako odgovara.


Dakle, osnovno pitanje je zeljeni komfor i po potrebi automatizacija upravljanja klapnama i motor ventilatorima koji potiskuju vazduh uz odgovaracjuce senzore.

Ja taj deo nisam resio vec sam pronasao za mene odgovarajuci kompromis rucno podesenih klapni regulacije vazduha tako da imam vec ustanvoljen polozaj klapni za leto i polozaj klapni za zimu.

To podesavanje klapni rucno nije nikakav fizicki napor ali nije niti onako elegantno kao resenje da se preko laptopa i touch screen-a dodirom menja pretprogramirani scenario distribucije vazduha.

Ako se nadje sponzor koji ce da ucestvuje u finansijama, ako se nadje programer roboticar koji ce da osmisli hardver i softver za pomeranje klapni, ako se nadje neko ko bi to dalje sirio kao gotovo i testirano resenje onda bi se osim stedljive mogla kuca i proglasiti pametnicom

Salu na stranu, zaista u Evropi je jos uvek retko da se kuce greju ili hlade vazduhom kao prenosnim medijem tako da je i izbor ponudjene automatike iz te oblasti skroman a shodno tome cene ne bas popularne.

A ipak, sistem distribucije vazduha u automobilima, avionima, brodovima itd je veoma rasiren kao i u bolnicama, hotelima, kongresnim dvoranama, sportskim halama.

Zasto je to tamo dobro a za kuce nije, nemam objasnjenja osim tradicije i navika.

Jedna od mana vazduha je da ima mali toplotni kapacitet tako da se moze primeniti za grajanje odnosno hladjenje samo tamo gde su toplotni gubici zaista mali inace postaje neproporcionalno skup i glomazan po dimenzijama.

Ja bih uvek odabrao bolji prozor i bolja izolacija zida a manja TP (sa manjim izmenjivacima - sondama) kao resenje.


Dakle, tip sonde, tip TP nije nesto sto uslovljava koriscenje vode ili vazduha kao medija za prenos toplote bilo pri grejanju bilo pri hladjenju.

Sta je najisplativije bi trebalo da odredi proracun termike zgrade i finansijska analiza mogucih tehnickih resenja.

Nema nekog jedinstvenog univerzalnog odgovora i preporuke niti najboljeg.

Za svaku kucu treba pronaci optimalni sistem koji zadovoljava i finansije i zelje investitora za komforom pa u tom smislu i Rehau proizvodi mogu a i ne moraju da budu odabir.


Najjeftinija pocetna investicija je kod TP na vazduh i kod njih se najbrze vrati investicija kroz ustede na energentima.