Stedljive Kuce

http://www.simprolit.rs/


SIMPROLIT SISTEM

Uvodjenje u svakodnevnu gradjevinsku praksu razli?itih sistema utopljavanja objekata izazvano oštrim poskupljenjem energetskih resursa na svetskom tržištu i, kao rezultat toga, neophodnost zna?ajnog umanjenja gubitaka toplote tokom eksploatacije gradjevinskih objekata, realizuje se, po pravilu, primenom više ili manje efektivnih sistema umanjenja toplotnih gubitaka kroz spoljašnje zidove.

Pri tome, ?esto se ne obra?a pažnja na ?injenicu da se opšti toplotni gubici gradjevinskog objekta javljaju kao rezultat pojedina?nih gubitaka (kroz svaki gradjevinski elemenat pojedina?no), koji u procentima od opštih toplotnih gubitaka neutopljenog objekta, u razli?itim klimatskim uslovima, iznose: kroz podove izmedju 10-20%, kroz spoljašnje zidove izme?u 25-30%, kroz tavanske i krovne plo?e izme?u 25-30% i kroz prozore od 30-40%.

Parcijalno rešavanje problema gubitaka toplote gra?evinskih objekata, zavisno od klimatskih uslova, izolacijom samo fasadnih zidova u svim slu?ajevima donosi manju ukupnu uštedu energije u odnosu na mogu?u.

Idealno gledano, zahtevi ka fasadnim konstrukcijama stambenih i poslovnih objekata svode se na slede?e:

* sposobnost da obavljaju funkciju nose?ih ili samonose?ih zidova
* posedovanje visokih termoizolacionih svojstava
* obezbedjivanje zvukoizolacije
* otpornost na vlagu
* otpornost na mraz
* vazduhopropustljivost
* paropropustljivost
* dovoljna lako?a
* ekološka ?isto?a
* zadovoljenje protivpožarnih uslova
* dugove?nost
* i kona?no, da ne sputavaju arhitektonsku izražajnost
* Na žalost, danas ni jedan materijal za izvodjenje zidova objekata ne može da zadovolji ceo kompleks nabrojenih zahteva« (kraj citata).

Medjutim, mi smo uspeli da stvorimo takvu vrstu gradjevinskog materijala za izvodjenje ne samo fasadnih zidova objekata, ve? i kompletnu paletu gradjevinskih elemenata iz njega stvorenu, koji ne samo da zadovoljavaju ceo kompleks nabrojenih zahteva ve? ih i proširuju svojom pogodnoš?u za razli?ite klimatske uslove, razli?ite stepene vlažnosti i razli?ite 24-?asovne ekstremne promene temperature!

To je «Simprolit®» - naš patentirani «superlaki» polistirolbeton (ili - kako ga u »Centru za osvajanje i primenu novih tehnologija« u Moskvi nazivaju - »?udo-materijal XXI veka«) i elementi iz njega proizvedeni .
Zidove od Simprolit blokova sa debljinom od svega 30cm «IL NII Gradjevinske fizike

Ruske akademije gradjevinskih nauka» preporu?uje za primenu u gradjevinarstvu u svojstvu jednoslojnih fasadnih zidova u svim klimatskim zonama Ruske Federacije, uklju?uju?i i klimatske uslove regiona na Dalekom istoku i Sibiru, bez ikakvih dodatnih slojeva za utopljavanje (samo Simprolit blokovi, tanak sloj maltera i završno bojenje), što drasti?no smanjuje ukupno koštanje objekata.


SIMPROLIT

Simprolit® – patentirani polistirolbeton predstavlja vrstu lakog betona na bazi agregata od ekspandiranih granula polistirola - stiropora. Pri tome, primena polistirolbetona u gra?evinarstvu nije novost ve? nekoliko decenija. Naime, ekspandirani polistirol je otkriven 1951. godine i vrlo brzo je po?eo da se primenjuje u oblasti lakih betona.

Ovakav proizvod spravlja se na bazi granula stiropora, portland cementa, vode i posebnih aditiva. Samo ekspandiranje sirovine - prethodno nabavljenog praškastog polistirola - može se veoma jednostavno izvesti u vru?oj vodi temperature cca 98°C ili u pari temperature cca 90°C - 110°C, s tim da zapreminska masa ovako dobijenog agregata može da varira u granicama od 10-40 kg/m3. Za proizvodnju SimprolitA uglavnom se koriste granule zapreminske mase 10-15 kg/m3.

Ono što Simprolit® izdvaja u okviru grupe polistirolbetona kojoj pripada je njegova mala zapreminska težina, malo upijanje vode iz okolne sredine, putem absorbcije i putem kapilarnog penjanja, visoka otpornost na mraz, postojanost fizi?ko-mehani?kih karakteristika bez obzira na procenat sadržaja vlage u njemu i optimalna korelacija izmedju ?vrsto?e i toplotne provodljivosti.

Simprolit® polistirolbeton je negoriv materijal, klase gorivosti NG (negoriv). Zavisno od projektovanog i primenjenog tipa dodatnih termoizolacionih uložaka, konstrukcije od Simprolita mogu imati grupu gorivosti od G1 do NG.


Simprolit plo?e

Simprolit plo?e ?ine Simprolit sistem za utopljavanje fasada koji se sastoji iz dve vrste plo?a: Simprolit troslojnih plo?a (SUPn) i Simprolit jednoslojnih plo?a (SOPn), gde oznaka «n» ozna?ava debljinu Simprolit plo?e u santimetrima.

Po svojim koeficijentima «?K» (Termi?ki koeficijent prolaska toplote elementa ugradjenog u zidu) i «R» (Termi?ki koeficijent otpora prolasku toplote kroz elemente fasadnih zidova), u poredjenju sa odgovaraju?im termi?kim koeficijentima zida od pune opeke odgovaraju debljini zida od 31cm (SUP 3) do 218cm (SUP15).

Osnovna odlika i prednost Simprolit sistema u odnosu na druge sisteme utopljavanja fasada (osim veoma skupog sistema ventilisane fasade) je njegova paropropusnost. Od svih drugih prednosti koje se pri tom javljaju posebno treba ista?i da se kod Simprolit sistema ne javlja kondenzat, koji direktno uti?e na dugove?nost fasade koja se utopljava.

Osim toga, za razliku od sistema utopljavanja fasada stiroporom («Demit» fasada i sli?ne), kod kojih se protivpožarne razdelnice izvode iz mineralne vune (što se javlja osnovnim uzrokom kasnijeg pojavljivanja pukotina na fasadi na spoju dva heterogena materijala), kod Simprolit sistema protivpožarne razdelnice su izradjene od istog materijala kao i površina Simprolit plo?a, od negorivog Simprolit polistirolbetona.


Simprolit blokovi

Svojim odnosom:

kvalitet – niska toploprovodljivost zida – dugove?nost – dobra zvu?na izolacija – dobra hidrofobnost – mala težina konstrukcije – ekološka podobnost – ekonomi?nost, Simprolit blokovi nemaju premca medju analozima na svetskom tržištu.

Zidovi od Simprolit blokova poseduju visoka termoizolaciona svojstva, a takodje mogu preuzeti na sebe i zvukoizolacione i konstruktivne funkcije, zadržavaju?i svoju dugove?nost pri dugotrajnoj eksploataciji (100 godina i više).

Izuzetne termofizi?ke karakteristike Simprolit blokova omogu?avaju gradjenje objekata u svim, ?ak i najoštrijim, klimatskim uslovima Ruske Federacije (Sibir, polarni predeli Dalekoisto?nog regiona) bez dopunskih mera za utopljavanje fasade (u Anadiru na ?ukotki, par stotina kilometara od Aljaske, sa srednjom zimskom temperaturom -460C, grade se aerodromski objekti Simprolit blokom debljine 30cm).

Simprolit blokovi se mogu primenjivati bilo samostalno, u svojstvu fasadnog termoizolacionog sistema u visokogradnji, bilo kao trajno ugradjena termi?ka oplata pri izvodjenju nose?ih i seizmi?ki otpornih zidova objekata.

Simprolit blokovi imaju izuzetne ekološke (sanitarno-epidemiološke) pokazatelje, za klasu kvalitetnije i stepen više nego što je to predvi?eno po GOST R 51263-99. U objektima izgra?enim od Simprolit blokova ne samo da se omogu?ava komfornost življenja saglasno GOST 30494-96, ve? su u potpunosti ispunjeni i ekološki zahtevi po GOST 30775-2011 i GOST R 51769-2001.


Simprolit pregradni blokovi

Medju gradjevinskim elementima za izvodjenje pregradnih zidova vidno se izdvajaju Simprolit pregradni paneli i Simprolit pregradni blokovi, koji svojim najpovoljnijim odnosom: kvalitet – niska toploprovodnost – visoka letnja stabilnost – dobra zvukoizolacija – hidrofobnost – ?vrsto?a – mala težina konstrukcije – cena, nemaju konkurencije medju analozima, posebno kod izvodjenja pregradnih zidova kupatila, taoleta, a takodje i zidova kuhinja sa vodovodnom mrežom.

Naime, zidovi od Simprolit blokova deklarisani se kao «suvi» (ne više od 4% vlažnosti). U slu?aju natapanja konstrukcije u havarijskim situacijama oni se brzo suše, bez gubitka fizi?kih karakteristika. Kod poplava, zidovi od Simprolit blokova ne upijaju vlagu putem kapilarnog penjanja, kao što to ?ine zidovi od opeke, siporeksa, penobetona, keramzitobetona, gipskartona i drugih materijala (u slu?aju poplava zidovi od tih materijala putem kapilarnog penjanja upijaju vodu po celoj visini, a zatim se dugo suše, ponekad i više od godinu dana ili prosto bubre i raspadaju se). Naime, Simprolit blokovi upijaju vodu na svega 3-4 cm više od nivoa okolne vode, a posle njenog povla?enja zidovi od Simprolit blokova se brzo osuše, što je potvrdjeno i ispitivanjima u Institutu za materijale i konstrukcije Gradjevinskog fakulteta u Beogradu.


Prednosti primene Simprolit blokova u gra?evinarstvu

Ekonomi?nost primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu – to je ono što pre svega interesuje Investitora.

Ne ulaze?i u sve loše fizi?ke, termotehni?ke i ekološke osobine, a posebno i malu trajnost kod nas naj?eš?e primenjivanih fasadnih konstrukcija (od opeke ili siporeksa, utopljenih mineralnom vunom ili stiroporom, malterisanih mineralnim polimercementnim malterom preko mrežice od staklenih vlakana ili obzidane fasadnom opekom i sl.), razmotrimo pre svega nespornu ekonomiju, pa ?ak i zaradu Investitora po svakom dužnom metru fasadnog zida izidanog Simprolit blokovima.

Pri izvodjenju ra?unice, dozvolimo još jednu aproksimaciju na strani sigurnosti – iako kao spoljni zidovi u našim i najoštrijim klimatskim podru?jima po termotehni?kim karakteristikama u potpunosti zadovoljavaju Simprolit blokovi debljine 12cm (tipovi «SPB50», «SPB60», «SPBS60», «SPBS90»), pretpostavimo da Investitor izida spoljne zidove Simprolit blokovima debljine 20cm (tipovi «SBS20», «SBDS20»).

Primenom Simprolit blokova debljine 20cm, ukupna debljina zida je 22,5cm (Simprolit blok 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji malter najviše 1,0cm).
Razlika u debljini iznosi 37,5-22,5=15 cm,
odnosno: = 0,15m2 /po dužnom metru zida.

Cena materijala zida od Simprolit blokova, zajedno sa ispunom od betona i armaturom u svakom tre?em redu iznosi oko 18 EURA/m2 fasadnog zida, odnosno, za spratnu visinu objekta od 3,0m cena materijala iznosi 3x18=54 EURA/m dužnom fasadnog zida.

Ako je prodajna cena prostora 500 EURA/m2 (a znatno je ve?a!), Investitor dodatno dobija 0,15x500=75 EURA/po dužnom metru fasadnog zida.

Osim izloženog, na ukupnu ekonomiju sredstava Investitora uti?u i druge prednosti primene Simprolit blokova u gradjevinarstvu, pri ?emu se posebno izdvaja:

maksimalna lako?a zidova:

bez obzira što se Simprolit blokovi zidaju zapunjavanjem betonom, ukupna težina zida od Simprolit blokova je daleko manja od odgovaraju?e težine klasi?nih zidova. Na primer, spoljašnji zid od Simprolit blokova debljine 22,5 cm (Simprolit blok debljine 20cm, unutrašnji malter 1,5cm i spoljašnji 1,0cm) zajedno sa malterom i betonom teži 165 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži oko 3,1 kg/komad ili manje od 27,5 kg/m2 zida), a pregradni zid od Simprolit pregradnih blokova debljine 14cm (Simprolit blok debljine 12cm i obostran malter ukupne debljine 2cm), zajedno sa malterom i betonom teži 121 kg/m2 zida (sam Simprolit blok teži manje od 2 kg po komadu ili manje od 20 kg/m2 zida).

Upore?uju?i težinu omalterisanog fasadnog zida od Simprolit blokova debljine 20cm (121 kg/m2) i težinu obostrano omalterisanog pregradnog zida od opeke debljine 12cm (296 kg/m2) o?igledna je lako?a zidova izvedenih od Simprolit blokova (pri ?emu, osim nosivosti, beton koji se naliva u Simprolit blokove doprinosi poboljšanju i drugih neophodnih karakteristika zidova, kao što su: zvukoizolacija, letnja stabilnost, toplotni kapacitet itd.).

Pored navedenih prednosti u lako?i i ukupnoj ceni koštanja, Simprolit blokovi i Simprolit sistem gradjenja uopšte u odnosu na analogne materijale i sisteme za zidanje izdvajaju se i drugim brojnim karakteristikama i prednostima, kao što su:
- lagan horizontalni i vertikalni transport;
- laka obradljivost;
- jednostavno zidanje (nije potrebna visoko kvalifikovana radna snaga);
- odsustvo termi?kih mostova na vertikalnim i horizontalnim spojevima (redjaju se bez maltera ili lepka);
- ne zahtevaju debeo sloj maltera;
- ne upijaju vlagu (vlagootporni);
- ne sadrže kre? ili neki drugi agresivni sastojak;
- konstantni maseni procenat vlažnosti: 4% - 8%;
- izuzetno povoljan odnos koeficijenata prolaska toplote materijala u suvom stanju i istog koeficijenta kod elemenata ugradjenih u zidu;
- duktilnost i odsustvo deformacija blokova;
- ubedljivo najbolja letnja stabilnost u odnosu na analoge iste debljine;
- izuzetno dobra paropropusnost (zidovi od Simprolit blokova «dišu»);
- zadovoljenje protivpožarnih zahteva;
- mogu?nost primene u svojstvu termoizolacione, trajno ugradjene oplate,
- komfortabilnost;
- ekološka podobnost;
- široki asortiman elemenata koji se proizvode od Simprolita;
- dugove?nost;
- otpornost na mraz;
- postojanost pri reskim dnevnim promenama temperature
- i još mnogo drugih prednosti!

[youtube]Tee7h2qwpXM&feature[/youtube] [youtube]vQx-93MvFaI[/youtube]

[youtube]D8gKoyig_mQ&feature[/youtube] [youtube]CdNLA02vOPU&feature[/youtube]

[youtube]wvjHGN4VDJk&NR[/youtube] [youtube]gktccEKvJx0&feature[/youtube]

[youtube]xR5MEGrTLpY&feature[/youtube] [youtube]BW0VlPgJPRs&feature[/youtube]

[youtube]BW0VlPgJPRs&feature[/youtube] [youtube]nVgeQ-EwYgM&feature[/youtube]

[youtube]8uI0E9Pdp4Q&feature[/youtube] [youtube]lGth3TSM6Fo&feature[/youtube]

http://img832.imageshack.us/img832/4241/229novinarzidazid.mp4
http://img405.imageshack.us/img405/3151/221simprolitblokovin.mp4
http://img208.imageshack.us/img208/8512/224lakozidanje.mp4
http://img843.imageshack.us/img843/2152/225silnosilnijesimpr.mp4
http://img94.imageshack.us/img94/8673/226jacejosjacesimpr.mp4
http://img409.imageshack.us/img409/4199/227lakorezanjebloka.mp4
http://img686.imageshack.us/img686/1526/228lakapaleta.mp4

Evo da malo osvežim temu

Ljudima iz Simprolita poslao sam ove skice budu?e ku?e











Veoma profesionalno i brzo uradili smu mi predmer i predra?un radova sa potrebnim koli?inama materijala i kona?nom cenom.
O?ekujem vaše mišljenje.
Pozdrav

Moje misljenje je na osnovu rezultata gradjevinske fizike da treba obratiti posebnu paznju na 2 iznete tvrdnje iz reklama:

- vazduhopropusnost kroz zidove, sto sa stanovista komfora boravka u stambenim zgradama je pojava koja je stetna, koja se po zahtevu danasnjih normi treba potpuno eliminisati i stoga predstavlja problem koji treba dodatnim merama resavati (navodi se da Simprolit nema to reseno, u gornjem citatu opisa tog sistema gradnje)

- visoka paropropusnost materijala.
ta negativna osobina za zgrade u kojima se stalno boravi dovodi do stvaranja kondenza u strukturi monolitnog s obzirom da je uvek zimi niza spoljna temperatura vazduha od unutrasanje a samim tim i kretanje vodene pare kroz Simprolit (kako se navodi je veoma lako) usled razlike parcijalnih pritisaka je uvek u smeru od unutra ka napolje.

Kako se zimi mora racunati na nizu spoljnu temperaturu samog materijala od povrsine unutrasnjosti zida jasno je na osnovu Molijerovog dijagrama ( i ostalih postulata proracuna difuzije vodene pare) da ce neminovno doci do kondenzacije pare u vodu u sloju spoljnog zida tj Simprolita.

Sa ovlazivanjem Simprolita (kao i svakog drugog betona) dolazi do drasticnog pogorsanja termickih osobina i time daljeg hladjenja zida sto za posledicu ima jos jaci prelazak iz pare u vodu i dalje jos vece vlazenje zida.

Na temperaturama ispod nule taj vlazni zid ce se zamrznuti, i naravno nastace led unutar sloja zida. Rezultat procesa stvaranja i topljenja leda neminovno dovodi do razaranja materijala.
Da li je Simprolit dovoljno elastican materijal ili je krut kao i svaki betona ili drugi slicni kruti materijal pa je otporan na izlozenost silama koje nastaju prilikom otapanja leda (led se siri pri otapanju) se ne vidi dovoljno jasno iz reklamnih brosura.
Do samih brojcanih podataka koji bi blize odredili meru elasticnost je tesko doci a u materijalu o Simprolitu nisam primetio ista konrektno.

Stoga bilo kakav monolitni zid od bilo kog krutog materijala MORA da bude izuzetno visoke parozaptivnosti i treba sto manje vodene pare da transportuje kroz sebe - u nasoj klimi.

Parozaptivnost je navedena za Simprolit da je upravo suprotna od zeljenog.

Inace se ta mera ostvaruje stvaranjem paronepropusne membrane sa unutrasnje (toplije) strane spoljnog zida cime se u znatnoj meri otklanjaju problemi kondenzacije.

Imajuci u vidu taj zahtev koji se postavlja pred zidnu konstrukciju u nasoj klimi (zahteva fizika) treba predvideti odgovarajucu konstrukciju spoljnog zida koja resava pitanje kondenza trajno.

Za kraj, poredjenje Simprolit bloka kao navedenog termoiozolatora sa termickim provodnicima i zakljucak koji je iz toga izveden zvuci "cudno".

Otrpilke kao - "nas secer je znatno sladji od soli" sto je naravno tacna tvrdnja ali nista ne govori o kvalitetu bas tog konkretnog secera u odnosu na druge secere.

Na kraju, ako cena gotovog zida od Simprolita odgovara ceni opeka + prava termo fasada uz gore navedene mere zastite od prevelike paropropusnosti i jednaku ukupnu zavrsnu termicku vrednost R zidne konstrukcije ja bih ga ozbiljno uzeo u obzir.

Ako cena Simprolit zidne konstrukcije bitno odstupa od cene slicnih konstrukcija za isti R termicki koeficijent ja bih dobro odvagao da li prednosti tog materijala meni zaista toliko vrede.

Napomena: gore navedene osobine ponasanja zidne konstrukcije u smislu gradjevinske fizike su opste a za konkretni zid konkretne debljine i sastava materijala preporuka je uraditi stvarni proracun sa datim klimatskim podacima (pre svega stvarna vlaznost vazduha).

Sama kombinacija beton + stiropor u jednom materijalu kao sto je i navedeno nije nova i koristi se decenijama ali i pored toga nije prevladala u kontinentalnoj Evropi kao preovladajuce resenje.

Kako god, zelim srecu u avanturi zvanoj gradnja kuce ma koji materijal da se odlucis, svaki ima neke prednosti i neke mane a to ukljucuje i preovladjujuci evropski sistem opeka + kontaktna termofasada.

@ficha007,

to što je @energija izneo je na svom mestu. Nego, nešto bih hteo drugo da te pitam:

U kom pravcu sveta ti je usmerena uli?na fasada budu?e ku?e gledano u pravcu ulice? U slu?aju da nemaš kompas, možeš ga jeftino nabaviti od Kineza za oko 300 dinara, pa nam javi za ugao azimuta prema ulici tj. otprilike za koliko stepeni odstupa od juga isto?no ili zapadno.

Raspored prostorija ti je toliko idealan i odli?no raspore?en i dobro bi bilo da je bo?na fasada (prostorija za dnevni boravak i trpezarija) usmerena ka jugu (nema veze ako odstupa od juga do najviše oko 20 stepeni bilo levo ili desno) i ako nije previše blizu neka druga visoka ku?a sa te strane.....

Drugo, kad planiraš da imaš podrum bez obzira na mesto gradnje, obavezno da uradite oko ku?e dobro drenažni kanal sa drenažnim cevima i sa prirodnim padom ako ima, i da ceo podrum obavezno da bude 100% vodonepropustan. Kad ve? gradite podrum, zašto ga ne uradite celog u osnovi ku?e, i jeste da košta više, ali uvek ?e vam faliti više prostora.

eloizo
ovako bez kompasa, iz glave mislim da je deo ku?e sa trpezarijom i dnevnom okrenut u pravcu jugo-istok što zna?i da ?e veliki deo dana biti pod prirodnom svetloš?u. E sad tu je u planu terasa veli?ine 7x3 na tom delu ku?e ali o tom potom.
U pogledu podruma prijatelju nisi jedini koji mi je to rekao, ali misli da ?u ostati na ovom projektu i sa ovom veli?inom podruma. Najviše zbog finansija a sa druge strane u neposrednoj blizini je tastova ku?a sa svim prate?im objektima. Placevi su povezani jer je ovo nekad bila bašta. Do moje ku?e ne?e biti nikakav visok objekat koji ?e je zaklanjati. Dosta stvari imaš na mom blogu http://ficha007.blogspot.com/ . Pošto je cela gradnje vezana za budu?i kredit u startu sam hendikepiran koli?inom nov?anih sredstava sa kojima raspolažem.
Plac se ina?e nalazi na brdu a tast koji tako?e ima podrum mi re?e da se voda u tim krajevima nikada nije pojavljivala pa i ako nije, kada je davnih godina radio ku?u, radio drenažu i hidroizolaciju poda i zidova podruma, on mu je ipak suv. Ja ?u verovatno raditi hidorizolaciju poda a zidove, pa vide?u.
Dugo na blogu nisam imao novosti jer je ženina firma pala u kratkotrajnu blokadu pa smo ?ekali da pro?e 6 meseci od izlaska iz blokade. Sad se lagano zagrevam za gra?evinsku pa oko 25.01.2011. godine podnosim zahtev u banku.
Smorih sa ovim ali sam imao potrebu da malo nešto lanem u ovoj novoj 2011. godini

SVE NAJBOLJE GRADITELJIMA I ?LANOVIMA OVOGA FORUMA U 2011. GODINI