FotovoltaikEnergija sun?eve radijacije više je nego dovoljna da zadovolji sve ve?e energetske zahteve u svetu. U toku jedne godine, sun?eva energija koja dospeva na zemlju 10.000 puta je ve?a od energije neophodne da zadovolji potrebe celokupne populacije naše planete. Oko 37% svetske energetske potražnje zadovoljava se proizvodnjom elektri?ne energije. Ako bi se ova energija generisala fotonaponskim sistemima skromne godišnje izlazne snage od 100 kWh po kvadratnom metru, neophodna bi bila površina od 150 x 150 km2 za akumulaciju sun?eve energije. Veliki deo ove absorpcione površine mogao bi se smestiti na krovovima i zidovima zgrada, pa ne bi zahtevao dodatne površine na zemlji.
Energija sun?eve radijacije dovoljna je da proizvede prose?no 1,700 kWh elektri?ne energije godišnje na svakom kvadratnom metru tla, a što je radijacija ve?a na nekoj lokaciji, ve?a je i generisana energija. Tropski regioni su u tom pogledu povoljniji od ostalih regiona sa umerenijom klimom. Srednja ozra?enost u Evropi iznosi oko 1.000 kWh po kvadratnom metru, dok pore?enja radi, ona iznosi 1.800 kWh na Bliskom istoku.
Intenzitet sun?eve radijacije u Srbiji je me?u najve?ima u Evropi. Najpovoljnije oblasti kod nas beleže veliki broj sun?anih sati, a godišnji odnos stvarne ozra?enosti i ukupne mogu?e ozra?enosti je približno 50%.
Proizvodnja elektri?ne energijeElektri?na energija se proizvodi iz energije Sunca na dva razli?ita na?ina: posredno preko Toplotnog kružnog procesa i direktno koriš?enjem fotoefekta. Prvi je pristup znatno bliže ekonomi?nosti, ali za drugi pristup postoji ve?i podsticaj i brže se razvija.
Kako radi solarna ?elija?
Industrijski razvoj fotonaponskih solarnih modula poti?e iz davne 50-te godine prvenstveno u cilju primene za napajanje satelita u orbiti Zemlje. Od tada razvoj tehnologije dostigao je fantasti?ne razmere u smislu jednostavnosti primene, snage, pouzdanosti kao i cene.
Sam princip rada u suštini je jednostavan: neki materijali kao npr. monokristal silicijuma ima osobinu da izložen sun?evom zra?enju, proizvodi elektri?nu energiju. U samom modulu koji se sastoji od niza me?usobno povezanih plo?ica, paralelno rednom kombinacijom spajanja dobija se napon i struja pogodna za punjenje standardnih baterija (6, 12 ili 24 V). Time je osigurano da modul proizvodi elektri?nu energiju pogodnog napona i inteziteta za direktno punjenje baterija ili pogon jednosmernih potroša?a. Veli?ina struje u principu je proporcionalna površini modula i intezitetu sun?evog zra?enja.
Tipi?na šema solarnog sistema na 12 V DC sa prikazivanjem glavnih komponenti:
Složeniji sistem sa prikazivanjem glavnih komponenti i pretvara?em za potroša?e na 220 V, 50 Hz:
Navedeni primeri samo su naj?eš?i slu?ajevi. U zavisnosti od tipa sistema više modula može se spojiti u redno paralelne kombinacije da se dobije željena energija, pogodna po naponskom i strujnom nivou. Prakti?no nema ograni?enja na instaliranu snagu sistema. Fotonaponski sistemi predstavljaju integrisan skup FN modula i ostalih komponenti, projektovan tako da primarnu Sun?evu energiju pretvara u elektri?nu energiju kojom se osigurava rad odre?enog broja jednosmernih i/ili naimeni?nih potroša?a.
Izvor:
http://www.obnovljiviizvorienergije.rs/
Login
Register
FAQ
