Stedljive Kuce

http://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm1128.htm

Stakleni vrtovi



dipl. inž. pejzažne arhitekture Marija Živanovi?

Davnašnji je san da oko sebe imamo ve?ito prole?e i leto, da smo tokom cele godine okruženi zelenilom i cve?em... Zimske bašte, ili stakleni vrtovi, imaju višedecenijsku tradiciju na tlu Evrope, da li kao integrisani deo ku?e ili kao nezavisni objekti na parceli. Razvojem industrije ?elika, ali i stakla, od XIX veka, staklene bašte mogle su dobiti i impozantne dimenzije, a pod njihovim krovom moglo se na?i i veliko drve?e razgranatih krošnji.

Poslednjih decenija tema staklenih bašti nanovo je aktuelizovana u sklopu koncepta pasivnog dizajna u arhitekturi i zdravog životnog okruženja. Iz godine u godinu ona dobija na zna?aju u sve ve?oj meri jer se energetski efikasnom dizajnu, kvalitetu unutrašnjeg vazduha, ?uvanju energije i pozitivnom uticaju zelenila na naš imuni sistem, pridružuje i sve aktuelnija tema proizvodnje zdrave hrane.

tako stakleni vrt u sastavu ku?e u isto vreme može biti ?uvar energije, mesto za odmor i osloba?anje od stresa, prigušiva? buke, apsorber visokih temperatura, ali i izvor zdrave hrane i ?istog vazduha...

Ve?ito prole?e u ku?i

Za ve?inu biljaka, samo jedan slabiji mraz je poguban. Baštovani, od ?etiri elementa bitna za život biljaka, u potpunosti mogu uticati jedino na zemljište, ono se može prekopati, na?ubriti i zaliti. Pravi ljubitelji biljaka žele uticati i na ostala tri faktora, što postižu izgradnjom staklenika ili zimskih vrtova.



Stakleni vrt obezbe?uje biljkama adekvatne uslove za opstanak i tokom zimskog perioda. Svetlost, vlažnost vazduha i temperatura su prilago?eni pa je shodno tome mogu?e kultivisati ve?i broj biljaka nego u spoljnim uslovima. Pove?anjem temperature mogu?e je uživati i u ina?e nedostupnom egzoti?nom bilju.

Zimski vrtovi danas proživljavaju novu renesansu. Izgradnjom zimskog vrta, približavaju?i se prirodi, ?ovek poboljšava i svoje životne uslove. Sun?evo svetlo koje pro?e kroz staklo zimskog vrta ne reflektuje se van. Tople zrake koji pro?u kroz staklo apsorbuju zidne obloge i pod. Kod dobro izvedenih konstrukcija, sa dobrim spojevima stakla i okvira, toplota se zadržava, zbog ?ega je omogu?ena pogodna klima za život i rast biljaka.

Zimski vrt predstavlja neku vrstu sun?evog kolektora – on može zagrejati i dnevni boravak smešten neposredno uz vrt. Uz to, biljke stvaraju termi?ku tampon zonu koja ne deluje samo zimi. Ovakva želja za približavanjem prirodi naro?ito je izražena kod ljudi u gradskim sredinama. Zimski vrt oko ku?e ili neposredno uz nju, u poslednje vreme postaje sve traženiji. Sa puno mašte pregra?uju se terase, zastakljuju balkoni, nadsvo?uju atrijumi...

Zimski vrtovi mogu se posmatrati i kao zastakljene tampon zone koje ograni?avaju uticaje spoljašnjih faktora na unutrašnji prostor. Oni nas štite od buke i zaga?enja a ujedno smanjuju gubitak toplote, jer zbog opti?kih i termi?kih svojstava stakla sakupljaju sun?evu energiju. Kada sun?evi zraci padnu na staklenu površinu, delom se reflektuju (odbiju), delom apsorbuju (upiju, a delom propuštaju.

U kojoj meri ?e zraci biti propušteni, odnosno reflektovani, u prvom redu zavisi od vrste zastakljenja i ugla pod kojim je ugra?eno staklo. Kada sun?evi zraci padaju koso na staklenu površinu, refleksija je ve?a nego kad padaju upravno na nju. Pri ugradnji stakla, treba nastojati da refleksija leti bude što ve?a a zimi što manja. Zimi, sun?evi zraci treba da padaju upravno na staklo ili pod uglom što bližem uglu od devedeset stepeni.

Konstrukcija okvira

Kod najve?eg broja staklenih vrtova okvir je izra?en od gvož?a, aluminijuma ili drveta. Svi ovi materijali imaju svojih prednosti i nedostataka. U osnovi, materijali koji se koriste kao okvir staklenog vrta dobri su ako mogu izdržati odgovaraju?e optere?enje. Treba obratiti pažnju na optere?enja koja nastaju u razli?itim godišnjim dobima. Okvir konstrukcije mora izdržati sva optere?enja uz težinu stakla i vlastitu težinu. U poslednje vreme staklo se sve više zamenjuje akrilnim staklom i pleksiglasom. Oba su lakša od stakla a preporu?ljiva su i iz sigurnosnih razloga.



Aluminijum je relativno skup ali se sve više koristi jer se lako obra?uje, ne korodira i kod temperaturnih oscilacija ne menja svojstva. Može se tako obraditi da se staklene plo?e pri?vrš?uju bez gita. Njegova mala težina omogu?uje brzu montažu, velike je nosivosti pa se lako savla?uju i najve?i rasponi.

Uz prednosti, aluminijum ima i nedostatke. Zbog svoje dobre toplotne propustljivosti, zimi se jedan deo toplote nepovratno gubi a leti uzrokuje dodatnu toplinu u staklenom vrtu. Ovaj nedostatak se može umanjiti optimalnim presekom kutijastih profila, uz mogu?u ispunu poliuretanom i sl.

Stakleni vrtovi od drveta mogu se, do odre?ene granice, brzo izraditi. Drvo se lako obra?uje i vrlo je dekorativan materijal. Budu?i da je loš provodnik toplote, dobar je materijal za okvire konstrukcija staklenih vrtova.

Nedostaci su što je teži od aluminijuma i podložan napadu insekata, pa ga treba zaštititi adekvatnim premazima. Drvo se pod uticajima sunca i vlage menja, pa je potrebno obratiti pažnju prilikom ugradnje stakla.

Metal je jedan od najstarijih materijala koriš?enih u gradnji staklenika. Za razliku od aluminijuma, metal korodira. Ovaj proces spre?ava se odgovaraju?im zaštitnim premazima.

Mehani?ke mogu?nosti metala su velike.Relativno malim profilima mogu se premostiti veliki rasponi, gubitak toplote manji je u odnosu na aluminijum ali se može smanjiti upotrebom razli?itih premaza. Cena je niža od cene aluminijuma, ali gradnja je znatno složenija.

Najpogodnija strana sveta za gradnju vrta

- Zimski vrt sa severne strane ku?e upija najranije i najkasnije zrake sunca tokom leta, ali preko dana nalazi se uglavnom u senci pa predstavlja relativno hladno mesto za letnji odmor. Želimo li zimski vrt koristiti tokom cele godine, onda ga preko zime moramo grejati budu?i da mu nije dovoljna samo sun?eva svetlost.

- Zimski vrt sa isto?ne strane obasjan je prvim sun?evim zracima i prepodnevnom sun?evom toplotom, no nakon toga potrebno ga je tokom leta zaseniti.

- Zimski vrt sa južne strane dobija tokom godine najviše toplote ali preko leta ga je potrebno zaseniti i dobro provetravati zbog visokih temperatura.

- Zimski vrt sa zapadne strane upija sun?evo svetlo i sun?evu toplotu u kasno popodne i predve?e pa tako u sebi akumulira dosta toplote koju prenosi u no?, ali stoga je hladniji u rano jutro.



Staklo ili pleksiglas

Obi?no staklo apsorbuje samo pet procenata sun?evih zraka a propusnost mu je i do devedeset procenata. Liveno staklo je nešto manje propusno od obi?nog. Obe vrste stakla relativno su dobri provodnici toplote. Izo-staklo ima propustljivost svetla od 80% a reflektuje se 12% zraka. Provo?enje toplote kod njega je manje nego kod drugih vrsta stakla, zbog ?ega je podesnije za zimske vrtove.

Obi?no staklo smanjuje buku, a za razliku od pleksiglasa, nepropusno je za ultraljubi?asto i infracrveno zra?enje. Zvu?na izolacija bolja je ukoliko je staklo deblje. Sigurnosno staklo se ?esto upotrebljava zbog sposobnosti da izdrži velika optere?enja. Prilikom pucanja lomi se u sitne komade i smanjuje mogu?nost ozleda.

Kod umetnih materijala, kao što su akril stakla, izbegnuti su problemi težine i ozleda usled loma. Zbog male težine vrlo lako se ugra?uje. Pleksiglas, za razliku od stakla, propušta UV zrake u potpunosti. Nedostatak je dobra toplotna provodljivost.

Temperatura staklenog vrta

Hladniji zimski vrt koji ima prose?nu temperaturu izme?u 6 i 10 stepeni celzijusa, koristi se u prvom redu za prezimljavanje biljaka. Ako temperatura padne na 2 do 3 stepena, ve?ina biljaka ?e to dobro podneti. Fuksije, pelargonije i hrizanteme mogu u ovakvim uslovima dobro podneti zimu.



Me?utim, više zadovoljstva daju nam zimski vrtovi u kojima možemo kontrolisati temperaturu. Ukoliko se greju tokom jeseni i zime, vegetacijski period biljaka ?e se produžiti. Optimalna temperatura u tim uslovima treba biti od 10 do 15 stepeni. Biljke ?emo na taj na?in forsirati, odnosno ubrzati im rast i razvoj.

Dobri rezultati mogu se posti?i sa nekim vrstama orhideja, kraljevskim begonijama, hortenzijama, nekim vrstama palmi, limunom. Za uzgoj je pogodno i mediteransko ili egzoti?no bilje.

Koje ?emo vrste biljaka držati u staklenom vrtu u prvom redu zavisi od toga na koji na?in ?emo grejati prostor. Za grejanje se mogu koristiti centralno grejanje od ku?e, plinsko ili elektri?ni greja?i. Biljkama više odgovara da se greje pod umesto vazduha. U tu svrhu, u pod se mogu ugraditi elektri?ni greja?i.

Problem temperature u staklenom vrtu nije ograni?en samo na zimski period. Tokom leta dolazi do koncentracije visokih temperatura, koje neretko dosežu i više od trideset stepeni. Iz tih razloga, mora se predvideti mogu?nost mestimi?nog otvaranja stakla. Posebno je korisno za biljke da je otvaranje vremenski regulisano automatikom vezanom za unutrašnji termostat.

Svetlo je za rast biljaka nezamenjivo, ali previše svetla može biti štetno, naro?ito leti. Tada je zra?enje prejako i staklo se mora zaseniti. Za zasenu koriste se razli?ite vrste žaluzina, platna i sl. Jeftinija, ali estetski lošija varijanta, jeste ugradnja stakla manje propusnosti. Klimu i atmosferu u zimskom vrtu u velikoj meri odre?uju prirodno svetlo i toplina koji zavise od strane sveta na kojoj se zimski vrt nalazi.

Biljke u zimskom vrtu

Za uzgajiva?e i ljubitelje biljaka zimski vrt predstavlja ipak nešto više od mesta za odmor i svakodnevni boravak. U zimskom vrtu mogu?e je tokom cele godine uzgajati bilje i cve?e kao što su bromelija, orhideja, filicinophyta, kaktus ili mnoge tropske biljke penja?ice. Vrlo je važno znati da tropske biljke zahtevaju druga?iju klimu od suptropskih biljaka.



Tropske biljke nisu pogodne za zimske vrtove koji su gra?eni sa južne strane. Ove biljne vrste zahtevaju dodatnu osun?anost i konstantnu temperaturu koja i preko dana i preko no?i ne pada ispod dvadeset stepeni.

Tropska klima odgovara uobi?ajenoj klimi dnevnog boravka pa stoga zimski vrt u kojem uzgajamo tropske vrste ne treba pregradama deliti od ostatka prostorija (npr. dnevnog boravka) nego upravo suprotno - možemo ga koristiti kao proširenje dnevnog boravka.

Suptropske biljne vrste, za razliku od tropskih, najbolje uspevaju uz prirodan i termi?ki razvojni ritam. Zimski vrt u ovom slu?aju preko no?i i tokom zimskih meseci nije potrebno stalno dogrevati, a kao pregradu prema dnevnom boravku mogu?e je postaviti pokretna vrata i tako zimski vrt klimatski odvojiti od dnevnog boravka. Pomo?u automatske toplotne pumpe u kombinaciji sa automatskim podešavanjem sistema zasene i prozra?ivanja u zimskom je vrtu mogu?e uzgajati i tropske i suptropske biljne vrste.

Vrlo ?esto možemo negde pro?itati da se termo-izolacione staklene plo?e i zaštitna stakla negativno odražavaju na rast i razvitak biljnih vrsta u zimskim vrtovima. Osim toga smatra se da ova stakla spre?avaju UV zra?enje da stigne do biljaka pa se i to negativno odražava na njihov razvitak. Ovo je široko rasprostranjeno razmišljanje me?u ljudima – i kako to ?esto biva – ono je pogrešno.

Takozvana sinteza neophodna za razvoj i rast biljaka gotovo neznatno zavisi od UV zraka. Biljke za vlastiti rast crpe zrake iz razli?itih podru?ja vidljivog svetlosnog spektra. Individualna potreba biljaka za svetlom usko je povezana sa njihovim prirodnim staništem.

Tako biljke tropskog porekla imaju sasvim druga?ije potrebe od biljaka mediteranskog prirodnog okruženja, sve biljke zahtevaju prirodne uslove staništa, ispravno provetravanje i adekvatno navodnjavanje kao i odgovaraju?u zaštitu.

Bitna ?injenica jeste i udaljenost na kojoj se biljka nalazi od staklenih plo?a, jer naime sa udaljenoš?u opada i koli?ina svetlosti koju biljke apsorbuju. Zelenkasta boja staklenih plo?a može samo pridoneti kompaktnom rastu i razvitku biljaka a to je upravo ono što priželjkuje svaki vlasnik zimskog vrta.

U svakom slu?aju, termoizolacione staklene plo?e i zaštitna stakla sa transmisijom svetlosti od 50% i više, svim biljkama osiguravaju dovoljno svetlosti za rast i razvitak. Odli?ne uslove za razvoj biljaka danas je relativno jednostavno napraviti, pa za gradnju zimskog vrta nema ve?ih prepreka, ako ima dobre volje.