|
StiroFert
Profesor Milan Kekanovi?
STIROFERT TAVANICE:
Profesor Kekanovi? podse?a da ?esto zaboravljamo koliko je tavanica važan elemenat stambenih objekata kada je termoizolacija u pitanju. Isuviše pažnje posve?ujemo razmišljanju o izolaciji zidova, a preko tavanice se gubi ili dobija najviše toplote. Još jedan profesorov izum je novi tip tavanice nazvan “stirofert”. Radi se o polumontažnim tavanicama sastavljenim od gredica od armature i stiropora nalivenim slojem “lakog” betona. Re? je, ina?e, o materijalu koji obezbe?uje veliku uštedu energije i dobru izolaciju i koji omogu?uje laku ugradnju .
KAKO “POPRAVITI” STIROPOR: Svaka pojedina?na tabla stiropora ili stirodura treba da se probuši sa jedne strane
i to tako da šupljine ne prolaze skroz na drugu stranu, ve? da ostane 10 milimetara na spoljnoj strani, predlaže dr Kekanovi?. Razmak šupljina bi modelirali prema zahtevanom koeficijentu otpora difuziji vodene pare. Tako bi mogli posti?i željenu paropropustnost stiropora ili stirodura a da istovremeno nemamo gubitke toplote. Tehnološki je to jednostavno uraditi jednom operacijom više na pokretnoj traci, a da se prakti?no ne poskupi proizvodnja i smanji kapacitet, a dobili bi bitno poboljšan proizvod. Tako?e, lepak za stiropor na fasadi ne sme biti paronepropustan (efekat “kese”), na takvom lepku ja ve? radim i siguran sam u dobar rezultat. Lepak ?u ja napraviti, ali proizvo?a?i stiropora ne?e biti spremni da prihvate moju sugestiju kako da stiropor u?ine paropropustljivim.
Arhitektura.co.yu zahvaljuje prof. dr Milanu Kekanovi?u na ustupljenom tekstu
Ku?a gra?ena na tradicionalan na?in sa zemljanim zidovima debljine od pola metra ili više (nepe?eni materijal od naboja ili ?erpi?a) i tavanicom sa drvenim grednikom i zemljanim naba?ajem, zadovoljava i letnji i zimski temperaturni režim uz efekat udobnog stanovanja i uštede energije. Sa aspekta gra?evinske fizike to jeste apsolutno ta?no, mada nije primereno za “savremenu” gradnju da traži uzore u ku?ama zidanima pre više stotina godina...
Prakti?na pitanja termoizolacije objekata danas su prepuna nepoznanica ?ak i za stru?njake koji se bave stanogradnjom, tvrdi dr Milan Kekanovi?, profesor Gra?evinskih materijala i Tehnologije betona na suboti?kom Gra?evinskom fakultetu. Klima se definitivno menja i ljudi su po?eli da shvataju kako leti troše gotovo više energije za hla?enje nego zimi za grejanje. S druge strane, u nekim objektima je udobnije leti nego zimi. Ljudi se sve ?eš?e pitaju postoji li neki savremeni sistem gradnje koji može da zadovolji i letnji i zimski temperaturni režim?
Naš sagovornik odgovara da danas na svetskom i našem tržištu postoje termoizolacioni materijali i zidovi koji zadovoljavaju ili letnje ili zimske uslove ali ne mogu istovremeno da odgovore i letnjim i zimskim temperaturama.
Stiropor ne diše
Vunasti materijali su dobar termoizolator leti jer su suvi i paropropusni, objašnjava profesor Kekanovi?. Prostor objekta koji je adekvatno termoizolovan i bez visoke vlažnosti pogodan je za boravak ljudi i bez potrebe za uklju?ivanjem klima- ure?aja koji pored toga što troše znatnu koli?inu energije, mnogima i zdravstveno ne pogoduju. Da bi vunasti materijali bili paropropusni oni ne smeju biti obloženi paroneporopusnim folijama jer je pravilo da zidovi moraju da ‘’dišu’’. Ako vunasti materijal nije zašti?en paronepropusnom folijom onda zimi u njega ulazi vlaga i on ni približno ne vrši funkciju termoizolacije koju mi od njega o?ekujemo jer je vlažan. Vunasti izolacioni materijali zahtevaju sendvi?-zid koji jako poskupljuje gradnju i vizuelno ne zadovoljava jer se ?esto javljaju pukotine na fasadi.
Drugi tip termoizolacionog materijala koji se ?esto primenjuje je ekspandirani polistiren, poznatiji kao stiropor ili, u ekstrudiranom obliku, kao stirodur.
Stiropor i stirodur spadaju u kategoriju najboljih izolacionih materijala sa stalnoš?u zapremine i debljine (debljina vunastih materijala vremenski je diskutabilna jer dolazi do sabijanja usled prisustva vlage). Me?utim, stiropor i stirodur zadovoljavaju isklju?ivo zimi. To su hidrofobni materijali sa dosta slabom paropropusnoš?u. Kod stiropora najmanjih gustina (12g/dm³) faktor otpora prolaska vodene pare ?=50. Ova vrednost odgovara i nekim vrstama obi?nih betona koji se smatraju materijalima koji ne ‘’dišu’’. Svaki guš?i stiropor ili stirodur pruža još ve?i otpor prolasku vodene pare, što nije dobro leti jer se dobija viša vlažnost u prostoriji i efekat ‘’zapare’’ koji ne pogoduje ?ovekovom organizmu ?ak i u slu?aju kad je u prostoriji relativno niska temperatura (npr. 22º C ). U tim slu?ajevima, zbog smanjene vlažnosti u
prostoriji prisiljeni smo da koristimo klima-ure?aj koji mnogi ljudi ne podnose iz zdravstvenih, a bogami i i finansijskih razloga, objašnjava dr Milan Kekanovi?.
- Ku?a gra?ena na tradicionalan na?in sa zemljanim zidovima debljine od 50 cm ili više (nepe?eni materijal od naboja ili ?erpi?a) i tavanicom sa drvenim grednikom i zemljanim naba?ajem, zadovoljava i letnji i zimski temperaturni režim sa efektima udobnog stanovanja i uštede energije. Sa aspekta gra?evinske fizike to je apsolutno ta?no, mada nije cilj “savremenog” graditeljstva da traži uzore u ku?ama zidanima pre više stotina godina. No, evo kako funkcioniše razmena toplote kod tradicionalne “nabija?e”.
Prirodni klima ure?aj
Leti nepe?ena zemlja na zidovima i tavanici igra ulogu prirodnog klima ure?aja jer apsorbuje sav višak vlage u prostoriji koju transportuje na spoljnu stranu gde je niži pritisak i delimi?no zadržava unutar zida, odnosno tavanice. Preko dana, sunce delimi?no zagreva zemljani zid koji je u stanju da se dobro rashladi preko no?i upravo zahvaljuju?i prisustvu vlage u zidu. Na taj na?in, zbog mogu?nosti hla?enja zidova i tavanice, nemamo efekat akumulacije toplote u zidu koji se ina?e može desiti ako su zidovi izolovani stiroporom ili stirodurom. Jedan deo toplote prolazi kroz izolaciju i ulazi u zid. Problem nastaje što izolacija od stiropora, stirodura pa ?ak i vune, ne dozvoljava povrat toplote preko no?i na spoljnu stranu u cilju hla?enja zida.
To, naravno, ne zna?i da se moramo vratiti korak unazad i graditi sa zemljanim nepe?enim materijalima! Danas je prisutna velika ekspanzija gra?enja i u gradovima se grade višespratni objekti gde se traži ?vrst i pouzdan materijal. Pouzdan materijal zna?i da on u toku vremena usled, recimo, pove?anja vlažnosti ne sme bitno izgubiti svoje fizi?ko- mehani?ke osobine. Nepe?ena opeka ili ?erpi? bi po pitanju ?vrsto?e možda i zadovoljio jer on može u suvom stanju dobrim presovanjem posti?i ?vrsto?u i 10 MPa (Megapaskala) što je donja prihvatljiva vrednost za nosive zidove. No, postoji problem sa vlagom koja se može desiti u zidu recimo usled pucanja vodovodne cevi.
- Planiram da uradim jedan projekatinovaciju u smislu aktiviranja gline kao osnovnog materijala sa još dve komponente- aditiva u cilju poboljšanja mehani?kih karakteristika nepe?ene gline, pove?anja žilavosti, pouzdanosti i stabilnosti u slu?aju pojave vlage u materijalu, otkriva nam profesor Kekanovi?.
Svi proizvo?a?i opeke kojima sam izneo tu ideju kažu da bi to bilo vrlo interesantno, jer bi se spojio kvalitet i niska cena, ali niko od njih nije spreman da uloži novac za tu inovaciju jer, istina, postoji i mali rizik od neuspeha, kaže on.
Deset parametara
Kakav, dakle, mora biti zid stambene zgrade?
Zid objekta u kome stanujemo mora zadovoljiti najstrože kriterijume jer tu najduže boravimo, spavamo i odgajamo decu. ?ovek je živo bi?e koje ne može da živi u staklenoj boci, metalnom buretu ili najlonskoj kesi. On eventualno može samo da radi u takvim prostorima, ali da spava i duže boravi - nikako. Nažalost, novi trendovi gra?enja nas upu?uju upravo na takva rešenja koja se dobrim delom prepisuju sa “naprednog” Zapada. Naravno, ljudi tamo žive i u takvim ku?ama, jer su one dobro izolovane za zimu i opremljene klima-ure?ajima za leto. Stru?njaci i na tom razvijenom Zapadu shvataju da to nije dobro jer nema prirodnog ugo?aja opuštenosti bez klima- ure?aja leti, koji pored toga što mnogo troši, šteti i zdravlju. Zime su ?ak i manji problem jer se kod nižih temperatura jednostavno poja?ava grejanje.
Zid stambene ku?e ili zgrade mora istovremeno zadovoljiti desetak zahteva da bismo konstatovali kako je zgrada dobro gra?ena i izolovana. To su: nosivost, termoizolacija, zvu?na izolacija, paropropustljivost (da "diše"), akumulativnost, vatrootpornost, nehidroskopnost, ekološka podobnost, prihvatljiva cena i brza izvedba. Upravo ovi zahtevi su i ulazni parametri modela zida koji ?u uskoro ponuditi tržištu pod komercijalnim nazivom "KekoEko". To su blokovi za zidanje u tri razli?ite dimenzije. Za spoljnje zidove brze i jeftinije gradnje blok je debljine 25 cm sa koeficijentom prolaska toplote manjim od 0,4 (za ovo podneblje dozvoljeno je maksimalno 0,8). Drugi tip blokova je širine 38 cm i on ?e, pored dobre izolacije, sa koeficijentom prolaska toplote manjim od 0,20 imati i mogu?nost ventilacije unutar zida (po modelu starih Rimskih graditelja) u cilju hla?enja leti i temperiranja zimi uz pomo? vazdušnog sistema koriste?i zemljinu toplotu (11 do 12º C). Predvi?eni su i blokovi za pregradne zidove široki 12 cm od istog materijala. To je ‘’KekoEko’’ kompozitni laki beton na bazi mlevenog polistirola, cementa, peska i kre?a koji je kao novi materijal prihva?en i patentiran kod Zavoda za intelektualnu svojinu Republike Srbije. Ovaj patent je bio i na svetskoj proveri sa izuzetno povoljnim izveštajem. Materijal zadovoljava sve gore navedene zahteve osim zahteva nosivosti, koju postižemo pomo?u obi?nog betona i armature koji se postavljaju u predvi?ene šupljine, vertikalne i horizontalne, prema prora?unu projektanta.
Materijal je atestiran ?ak i na požar kod akreditovane laboratorije za gra?evinsku fiziku IMS u Beogradu. Požarna otpornost je i ve?a od dva sata, što zaista predstavlja retkost i daje garanciju bezbednog stanovanja, naro?ito u višeetažnim objektima gde postoji verovatno?a pojave požara u odre?enoj zoni, odnosno spratu. Materijal je parodifuzan ali ne i hidroskopan, što daje poseban kvalitet kako u letnjim, tako i u zimskim uslovima.
STIROFERT TAVANICE: Profesor Kekanovi? podse?a da ?esto zaboravljamo koliko je tavanica važan elemenat stambenih objekata kada je termoizolacija u pitanju. Isuviše pažnje posve?ujemo razmišljanju o izolaciji zidova, a preko tavanice se gubi ili dobija najviše toplote. Još jedan profesorov izum je novi tip tavanice nazvan “stirofert”. Radi se o polumontažnim tavanicama sastavljenim od gredica od armature i stiropora nalivenim slojem “lakog” betona. Re? je, ina?e, o materijalu koji obezbe?uje veliku uštedu energije i dobru izolaciju i koji omogu?uje laku ugradnju.
GENIJE IZ BRATULJEVACA: Milan Kekanovi? je ro?en 1959. godine u selu Bratuljevci (Slavonska Požega, Hrvatska). Posle završene Srednje tehni?ke gra?evinske škole u Osijeku upisuje Gra?evinski fakultet u Zagrebu gde jediplomirao 1982. godine.
U jednom projektnom preduze?u u Slavonskoj Požegi radio je šest godina kao samostalni odgovorni projektant da bi 1989. godine osnovao svoje privatno projektno i izvo?a?ko preduze?e.
Po?etkom 1992. godine zapošljava se na Gra?evinskom fakultetu u Subotici. Godine 1993. Magistrirao na Gra?evinskom fakultetu u Beogradu. Doktorsku disertaciju odbranio 1998. godine tako?e na beogradskom Gra?evinskom fakultetu.
Prvi sopstveni patent prijavio 1997. godine. Sklonost prema pronalazaštvu je ispoljavao još kao projektant jer je, u stvari, kod svakog projekta unosio nešto svoje, li?no, novo. U?estvovao na nekoliko svetskih izložbi i osvojio slede?e nagrade:
- I olimpijada inovacija “GENIUS 1998” u Budimpešti - zlatna medalja u grani gra?evinarstvo i GENIUS medalja u
grani hemija i metalurgija
- Svetska izložba inovacija EUREKA 98 u Briselu - zlatna medalja - izložba inovacija 1998. u Beogradu - zlatna medalja
“Nikola Tesla”
- II olimpijada inovacija “GENIUS 2000” u Budimpešti - zlatna medalja u grani gra?evinarstvo
- Internacionalni 29. salon inovacija u Ženevi 2001.- srebrna medalja
Njegov pronalazak “Dubinska vertikalna sonda za zagrejavanje i rashla?ivanje zidova i prostorija”, Savez pronalaza?a Ma?arske proglašava za najbolji od svih objavljenih pronalazaka za 2000. godinu na sajtu Svetske organizacije pronalaza?a IFIA - IFIS.
Duboko nezadovoljan društvenim položajem inovatora demonstrativno je vratio nagradu “Pronalaza? godine” koju je dobio od Saveza pronalaza?a Jugoslavije i Privredne komore Srbije još 1999.
- Savez pronalaza?a maltene i ne postoji, niti šta ?ini za doma?e pronalazaštvo kako bi stiglo do proizvodnje i tržišta, niti obezbe?uje minimalne uslove za njegov razvoj i zašti?en izlazak u svet, a nagrade i plakete od njih dobija i ko je zaslužan i ko nije, govorio je tada dr Kekanovi?
|
Login
Register
FAQ
