http://www.buildmagazin.com/index2.aspx?fld=tekstovi&ime=bm0736.htmBuild br. 7, septembar 2008.
Ku?e od slamepriredio: Mladen Bogi?evi?
Još devedesetih godina prošlog veka i do nas je stigla vest o ku?ama od slame koje su u SAD postale pravi hit. Prošla je decenija od tada a ovaj zanimljiv sistem gradnje još uvek nije izašao iz mode. Zapravo, koriš?enje obnovljivog i potpuno prirodnog materijala – stabljike žitarica ili drugih industrijskih biljaka, odli?ne mehani?ke i izolacione karakteristike, brzina i jednostavnost gradnje, i na posletku, dugotrajnost ovako izvedenih objekata, obezbe?uju ku?ama od slame sigurnu budu?nost.
Veoma ?est prvi komentar na pomen ku?a od slame je onaj da se tako gradilo u srednjem veku. Jeste. Gradilo se uveliko do drugog svetskog rata. Gradi se i danas. Zašto? Zato što smo zaludni, sentimentalni ili ekscentri?ni, ili zato što ono što valja ne treba odbacivati? Brojne su predrasude o ovim ku?ama: lako se zapale i brzo gore, ispunjene su insektima i glodarima, nestabilne su, itd. Slama gori, ali gori i papir, pa ipak ?ete upalja?em teško uspeti da zapalite sklopljen telefonski imenik, insekti i glodari se useljavaju u svaku nezašti?enu termoizolaciju zato što im je toplo (slama ne predstavlja izvor hrane), a što se nestabilnosti ti?e... ova tvrdnja važi jedino u bajci sa prasi?ima. Uostalom, kod nas samo graditelji bez elementarnog poznavanja osnovnih materijala mogu unapred da odbace bilo kakvu mogu?nost gra?enja ovakvih ku?a. Kombinacija slame i blata dokazana je u svim delovima Srbije – mnoge vojvo?anske, šumadijske, ili ku?e Isto?ne i Južne Srbije koriste se i nakon 200 godina, a osnovna restauracija (uglavnom krovne konstrukcije) vra?a ih u prvobitno stanje. Prostorije pre više decenija izolovane karatavanom, vitlovkama (valjci od blata kojima je formiran plafon vojvo?anskih ku?a), nabojem ili blatom oblepljenim preko pletenog pru?a, i danas su jednako prijatne zimi i leti.
U ovom tekstu koriš?eni su prvenstveno saveti i preporuke severnoameri?kih graditelja, jer je njihovo iskustvo u gradnji balama slame veliko i potvr?eno na brojnim objektima koji trpe teže klimatske uslove nego što su oni na teritoriji RS. Najosnovnije, u SAD su bale slame prihva?ene kao gra?evinski materijal izvrsnih karakteristika, podležu svim propisima, moraju imati sertifikate i specifikacije kao i svaki drugi materijal, tj. moraju ispunjavati stroge zahteve bezbednosti, mehani?kih karakteristika, dugotrajnosti, protivpožarne zaštite... Do sada je bilo dovoljno prilika da se ispitaju i mnoge druge negativne pretpostavke kojih se obi?no ne dosete ni najve?i skeptici – i sve su se pokazale kao pogrešne ili neosnovane.
Dobre mehani?ke osovine kao preduslov lako?e oblikovanja prostoraGradnja balama ne mora da podrazumeva samo upotrebu stabljika žitarica ve? i konoplje, lana i drugih industrijskih biljaka (gra?evinska upotreba bala od recikliranih materijala: papira, plastike, automobilskih guma i drugih neorganskih materijala još uvek je fazi ispitivanja u konstruktivnom, i u smislu uticaja na ?ovekovo zdravlje i okolinu). Dimenzije bala odre?ene su standardnim formatiranjem poljoprivrednih bala u SAD: sa dvostrukom – 46x35/40x80/120cm i trostrukom vrpcom – 53x40x90/120cm. Težina bala tako se kre?e od 18 do 45kg po komadu. U poslednje vreme postaju uobi?ajene i bale ve?ih dimenzija 1x1m; 1x1,2m; kao i 1,2x1,2x2,4m teške i do cele tone! Mogu?e je koristiti i okrugle bale u obliku valjaka pre?nika 1,2 do 1,5m. Ovakve dimenzije pružaju projektantima veliki izbor u oblikovanju objekata i unutrašnjeg prostora.
Tako?e, danas je u SAD mogu?e koriš?enje i dodatno kompresovanih bala koje izdržavaju ukupni pritisak na konstrukciju i do 4MN (originalno osmišljene za podlošku kontejnera na prekookeanskim teretnim brodovima). Zid od standardnih bala izdržava pritisak krovne konstrukcije do 900kg po dužnom metru zida, a onaj od dodatno kompresovanih i nekoliko puta više – 4,5 do 7t po metru zida! Predstavljene nose?e karakteristike bez problema prihvataju optere?enje bilo kakve krovne konstrukcije i znatno ?e unaprediti dizajn objekata ovog sistema u narednom periodu. Kako bi se dodatno osigurala njihova nosivost, slama unutar bala je povezana u vertikalnom položaju, trakama ili vrpcama na svakih 8-10cm po visini. Ovakvo vezivanje dopušta i horizontalno se?enje motornom testerom kako bi se dobila željena visina elementa (kod prozora, nadvratnika, tavanice, itd).
Mehani?ke karakteristike zidova od bala slame svrstavaju ih u masivni sistem gradnje što u ovom slu?aju zna?i da projektant ima veliku slobodu u oblikovanju osnove objekta, pravca pružanja zidnih ravni i njihog oblika (valoviti, obli, potpuno ravni, itd).
Trajnost materijalaSlamka žitarica se u zemlji raspada nakon šest meseci, dok slamka pirin?a traje duplo duže (zbog visokog procenta silikata koji je dodatno štiti od truljenja). Me?utim, slama se vekovima koristi kao izolacioni materijal, a neposredni dokazi prona?eni na arheološkim lokalitetima pokazuju da u optimalnim uslovima njen vek trajanja može premašiti i nekoliko hiljada godina. Slama je nalažena u savršeno o?uvanom stanju u unutrašnjosti egipatskih grobnica – dakle na suvom ona se ne raspada (podseti?u još jednom na naše karatavane i sl). Shodno tome, balirana slama koriš?ena u gradnji objekata može trajati u rasponu koji graditelji iz SAD u šali odre?uju kao period od tri nedelje do devet hiljada godina, zavisno od na?ina na koji se radi i održava.
Otpornost na vlaguGljivice se mogu pojaviti u slami pri visokoj vlažnosti (preko 20% suve mase, tj. relativne vlažnosti 70-80%). Ozbiljnija ošte?enja javljaju se tek kada je slama duži vremenski period izložena ovim uslovima. Hroni?na naizmeni?na promena vlažnosti ne predstavlja nikakvu pretnju. U Kaliforniji periode intezivne kiše prate dani suvog vetra koji odli?no isuše zidove. Iz tog razloga veoma je retka pojava vlage na zidovima, kao što je to npr. slu?aj u Britaniji (me?utim, ova nepogodnost važi i za sve druge fasadne sisteme). Vlaga na fasadi pre?e 20% prilikom dužeg perioda intezivnih kiša, ali se skoro uvek sasvim osuši pre nego gljivice uspeju da se razmnože u broju koji je vidljiv za oko ili opasan po konstruktivnu stabilnost objekta.
Iskustvo i rezultati testova pokazali se da je najbolji na?in da se izbegne dugotrajna koncentracija visoke vlažnosti pravilno oblaganje bala na takav na?in da one mogu emitovati i akumulirati vlagu u okruženje, drže?i je na optimalnom nivou, kako u samom zidu tako i u enterijeru. Gra?evinski papir, koji se u SAD ?esto koristi za impregniranje zidova od iverice i sl, može umanjiti sposobnost bala da emituju vlažnost ?ime postaju površina gde ?e se koncentrisana vlaga održati na duži period. Zato mnogi iskusni graditelji ovog sistema preporu?uju paropropusne zaptiva?e i premaze koji spre?avaju vodu/vlagu da prodre kroz malter i dospe unutar zida, ali istovremeno dozvoljavaju prolazak pare iz unutrašnjosti objekta kroz malter kojim je zid obložen.
Statisti?ki podaci za zidove od bala slame pokazuju važnost paropropusnosti obloge zidova – naj?eš?i uzok propadanja ovakvih ku?a dogodio se tamo gde je izvedeno potpuno zaptivanje/impregniranje zida paronepropusnim premazima ?ime je omogu?eno štetno dejstvo vlage (ova pojava je skoro isklju?ivo posledica primene savremenih gra?evinskih sredstava). Kada je ovo izbegnuto ku?a se bez problema može održati i nekoliko decenija u uslovima veoma vlažnih klima (preko 60%). Tako palata Oak Place u Huntsville, Alabama, izdržava visoku vlažnost ameri?kog juga još od 1938. godine. Jedna ku?a kod Rockporta, Washington, godišnje prima i do 190cm kiše, a ku?a kod Tonasket-a u istoj državi bez temelja i bilo kakve armature u zidovima, ne pokazuje nikakve znake posustajanja konstrukcije još od 1984. Noviji objekti gra?eni u ovom sistemu na severu države Nju Jork (vlažne zime) i Nove Škotske (hladne vlažne zime) pokazale su se kao veoma otporne na klimatske uslove. Zbog ve?ih koli?ina vode koja se prskanjem kišnice nakupi u osnovi zidova, u visini sokle preporu?uje se primena hidroizolacija – ali samo u ovom delu zida! Na vlagu je jednako osetljiv i vrh zida, zbog isparavanja unutrašnje vlage ka krovnoj konstrukciji. Posledi?no, iskusni graditelji balama od slama preporu?uju da se gra?evinski papir (hidroizolacija) postavi na vrhu i dnu ovakvih zidova (gde valja dodatno postaviti i sloj obi?nog šljunka, pre nego hidroizolacionu membranu, koji bi obezbedio najpravilniju regulaciju vlage u dodirnoj površi zida i temeljne plo?e.
Otpornost na insekte i pesticideU pore?enju sa drvetom, postoji tek nekoliko insekata koji vole slamu (u SAD termiti predstavljaju ?estu opasnost za objekte od materijala organskog porekla). U svakom slu?aju sasvim je dovoljno pratiti isti postupak kao i prilikom zaštite drveta. Same bale daju insektima mnogo manje prostora za život i kretanje nego npr. bondruk sistem koji se ina?e koristi u SAD (mada su i kod nas sve ?eš?i šuplji zidovi sa gipskartonskim plo?ama). Za razliku od sena, slama sadrži veoma malo hranljivih sastojaka i sama po sebi ne privla?i insekte. Dovoljna je, mada ne i neophodna, standardna zaštita bala koja se i ina?e koristi prilikom dezinsekcije. Velika zabrinutost postojala je zbog pesticida u samoj slami kojima je bio prskan pirina? (kao naj?eš?a sirovina za gradnju u SAD), me?utim, taj nivo u samoj slami je minimalan, a kompresovan u bale pruža veoma malo prostora za njihovo bilo kakvo štetno dejstvo (u uzgoju pirin?a pesticidi se koriste samo u najranijim fazama, te je tokom života biljke njihovo prisustvo sve manje).
Otpornost na vatruTestovi su pokazali da ku?e od balirane slame imaju vrlo visok prag otpornosti na vatru. Na testu su naslagane bale bez oblepljivanja glinom izdržale polusatno dejstvo vatre, dok malterisani zid može da izdrži i cela dva sata! Ovo je pre svega zato što u samom zidu ne postoje vertikalni kanali i prolazi, ve? je masa zida kompaktna i ne dozvoljava plamenu lako da se širi. Kada se tu doda i nešto ve?i sloj obi?nog ili zemljanog maltera (u odnosu na standardne konstrukcije), jasno je da slama ima bolju zaštitu. Me?utim, mora se voditi ra?una da slamke ne probijaju sam malter ili spojeve oko otvora jer tako prakti?no postaju fitilj. Iz tog razloga, ukoliko želimo da slamom zaptijemo sve spojeve, posebnu pažnju trebalo bi posvetiti uglovima oko otvora i na mestima gde instalacije izlaze iz zidova – ta mesta moramo pažljivo obložiti malterom ili premazati protivpožarnim premazima (mada uvek možemo koristiti savremene zaptivne materijale i sredstva).
Termi?ke karakteristikeZidovi od bala slame zašti?eni malterom ili glinenim blatom imaju sposobnost akumulacije i emisije toplote: u toku dana sakuplja?e toplotu i zatim je u toku no?i ispuštati u prostoriju, istovremeno se hlade?i, da bi zatim u toku dana prostoriji predavali svežinu sakupljenu u toku no?i. Ova osobina done?e velike prednosti u komforu tokom sve dužeg leta, ali osnovna prednost jeste efekat na potrošnju energije.
Monolitni sastav je od klju?ne važnosti za izuzetna termoizolaciona svojstva zidova od slame. Posebno isti?em njihove najve?e prednosti u odnosu na višeslojne i zidane zidove:
- visoki stepen trenja izme?u bala slame zadržava ih na mestu bez ikakvih vezivnih sredstava a pravilnim postavljanjem, i zahvaljuju?i vertikalnom optere?enju krovne konstrukcije, dolazi do veoma kompaktne veze (preplitanja slamki) izme?u horizontalnih redova, ali i susednih bala u jednom redu (blagim pove?anjem dimenzija pod pritiskom)
- potpuno odsustvo horizontalnih i vertikalnih spojnica koji u zidanim konstrukcijama postaju mini-hladni mostovi (toplotna provodljivost spojnice nikada nije jednaka toplotnoj provodljivosti uzidanog elementa, a zaštita termoizolacionim slojem ne?e anulirati ovu razliku)
- jednoslojni zid obezbe?uje pravilnu razmenu i regulaciju spoljašnjih i unutrašnjih uticaja temperature i vodene pare bez opasnosti kondenza u unutrašnjosti zida (parna brana nepotrebna)
GradnjaKao kod montažnih, skelet ku?a od bala slame postavlja se na pripremljenu osnovu (temeljne stope i temeljna plo?a). Zidovi od bala slame, uglavnom, mada ne i obavezno, formiraju se tek po postavljanju krovnog pokriva?a kako bi bili zašti?eni od vremenskih uticaja u toku ugradnje (pre nego što zaštitu preuzme obloga od maltera). Me?utim, skelet koji formira objekat može biti dimenzionisan i prema samom sebi jer ?e težinu završnog oblaganja krova, i kompletnog objekta, dobrim delom preuzeti zidovi.
Kako bilo, zidovi se formiraju jednostavnim postavljanjem bala na preklop, kao kod zidanja opekom. Prethodno se postavi zaštitni sloj za regulaciju vlage u osnovi zida: sloj šljunka ili daske (zašti?ene premazima ili folijama). Prilikom formiranja zidova dodatno se može postaviti laka armatura: metalne šipke ili pru?e (analogno primeru iz naše prakse gde je kod vojvo?anskih ku?a preko svakog sloja naboja postavljan sloj trske). Tako?e, bez obzira da li se zid od bala slame su?eljava ili suti?e sa istovetnim, ili zidom od drugog materijala, veza bi trebalo biti dodatno oja?ana armaturnim šipkama koje ?e biti upuštene u drugi zid najmanje 15cm. Mogu?a je kombinacija ovih zidova sa svim drugim materijalima: opekom, penobetonskim elementima, ali i metalnim profilima za staklene zavese.
Krovna konstrukcijaKrovna konstrukcija može se posmatrati potpuno nezavisno od ovog sistema gra?enja zidova jer on na nju ne uti?e više nego bilo koji drugi. Tako ku?u od bala možete odozgo zaštititi klasi?nim drvenim krovom bilo kog oblika, tavan možete koristiti po izboru, a ni?im niste uslovnjeni ni prilikom izbora krovnog pokriva?a (crep, lim, itd). Dodatno, mogu?e je formirati konstrukciju plafona i krova pomo?u samih bala, prostim slaganjem u lukove i svodove, kao što je to nekada bio ?est slu?aj sa kamenom ili opekom. Ovakva konstrukcija može predstavljati pouzdanu osnovu zelenog krova, tj. krova prekrivenog vegetacijom, naravno, uz ispunjen obavezan uslov dobre hidroizolacije koji važi za sve krovove tog tipa.
U Sjedinjenim Ameri?kim Državama mogu?e je dobiti i kompletnu upotrebnu dozvolu za objekat kod kog je krovna ven?anica, bez ikakve dodatne konstrukcije, postavljena direktno na zidove od bala slame (uz odgovaraju?i drveni jastuk koji ?e obezbediti pravilno u?vrš?ivanje i raspored prenosa optere?enja po punoj širini zida).
Vertikalna i horizontalna optere?enja zidova od bala slameVe?ina gra?evinaca u SAD odlu?uje se za tradicionalne drvene skeletne sisteme za prihvatanje tereta objekata koji u potpunosti ispunjavaju sve zahteve strogih bezbednosnih, ali i zdravstvenih propisa za nose?e i nenose?e zidove. Horizontalna optere?enja jakih vetrova i seizmi?kih potresa rešavaju se obi?nim ?eli?nim kosnicima/utegama. Zidove od slame prvenstveno treba zaštititi od uticaja vetra. Testovi su pokazali da malterisan zid od slame može izdržati pritisak od 50 funti po kvadratnoj stopi (240 kg/m²). Me?utim, ovakvi sistemi imaju dodatne prednosti u odnosu na skeletne drvene, kao što su dodatna elasti?nost i fleksibilnost. Opšte mišljenje je da ovakvi zidovi daju dodatnu sigurnost u zemljotresima i ošte?enjima osnovnog skeletnog sistema jer, zahvaljuju?i upravo oprimalnoj elasti?nosti, ne koncentrišu negativna dejstva sila u jednoj ta?ki (što je osnovni uzrok ošte?enja krutih betonskih konstrukcija usled poja?anih vibracija).
Završna obrada zidovaPovršine bala slame nude odli?nu mehani?ku vezu za spoljašnje i unutrašnje oblaganje zida cementnim ili kre?nim malterom, bez potrebe za mrežicom i sl. Mrežica, tj. lako armiranje mogu biti koriš?eni onda kada obloga bala ima i konstruktivno-nose?u ulogu, ili kada se želi dodatna sigurnost od pojavljivanja površinskih pukotina na samoj oblozi zida – malteru. U svakom slu?aju, pri?vrš?ivanje mreže na zid sasvim je jednostavno uz pomo? žice ili dužih šipki. Zbog prirodnih neravnina zida od slame pre treba koristiti nepravilan raspored ovakvih ankera nego bilo kakvu vrstu obrasca, osim osnovnog kriterijuma dobre pri?vrš?enosti.
Kako oka?iti policu na zid?Nasuprot uobi?ajenom mišljenju površine zidova ovakvih ku?a nisu krivudave i nepravilne (još jedna predrasuda), naravno, osim u slu?aju kada je rusti?nost isklju?iva želja arhitekte ili investitora, a sve u cilju naglašavanja prirodnosti materijala. Kompletirana zidna obloga ni po jednom detalju ne?e pokazati da se govori o zidu od slame – ovo je mogu?e pretpostaviti jedino po debljini zida (jer još uvek nismo navikli da zid poseduje baš sve one silne slojeve koji nikom ne trebaju otkad su klima-ure?aji pojeftinili) ili, kako se ?esto kaže: po ra?unu za struju. Prilikom ure?ivanja enterijera ne treba brinuti – ovaj zid ?e držati sve vrste metalnih šrafova i drvenih klinova, a za postavljanje šrafa ili eksera ne?e vam biti potreban nikakav dodatni elektri?ni alat, ni tiplovi, što nije ?est slu?aj kod danas uobi?ajenih zidova. Kada se postavljaju predmeti na površinu zida, u zid se postavi drveni klin dužine 30cm, promera 5x10cm, koji ?e bez problema izdražati sva potrebna optere?enja, bez obzira da li se radi o kutijama za instalacije ili policama za knjige. Na sli?an na?in mogu?e je pri?vrstiti i kapke prozora ili baštenskih vrata. Za teže terete oslonac u zidu se propusti na drugu stranu gde se dodatno u?vrsti uklještenjem, kao što je to slu?aj ponekada sa zidovima od gasbetonskih elemenata (siporeks blok i sl).
Instalacije u ziduCevi ugra?ene u zid mogu izazvati izlivanje vode unutar zida, bez obzira od kog materijala je na?injen. Na Zapadu nije retka pojava da iz tog razloga istalacije idu po površini zida. Kako bilo, ovaj problem se rešava provo?enjem instalacija kroz plasti?ne cevi razli?itih stepena sigurnosti. Ovi kanali se postavljaju dublje unutar zida (oko 8cm) kako ne bi došlo do njihovog slu?ajnog probijanja, ali i kako bi se našli u što ?vrš?oj zoni zida (ova mera predostrožnosti prakti?no je nemogu?a za izvo?enje kod drugih masivnih, pa i skeletnih zidova). Kutija za elektri?ni razvod može se postaviti na zid kako je opisano kod polica, ali može isto tako biti ugra?ena u sam zid kao i kod konvencionalnih zidova.
Proste ra?uniceMožda je pri?a o troškovima trebalo da stoji na po?etku teksta kako bi dodatno zainteresovala konzervativne graditelje ili ?itaoce koji veruju u tri praseta (zidara iz hobija), tek, kako bilo, do?osmo i do ra?unice... Ne želim vas ubediti da je gra?enje ku?a od slame pogodno za urbane sredine (mada bismo mogli da pri?amo na temu koliko, bar što se sistema i procesa gradnje ti?e, individualni objekti sa jednim ili dva sprata u predgra?ima imaju karakteristike urbanog; arhitektonski stil za sada ostavimo po strani), ali svaki objekat van ve?ih naselja apsolutno je pogodan za gra?enje balama slame.
Naveš?u samo neke od smernica uz pomo? kojih sami možete do?i do okvirne ra?unice isplativosti ovakvog gra?enja, kao i prednosti tokom upotrebnog veka objekta:
- dostupnost materijala i kratka relacija (niža cena) transporta
za objekat od 100m² potrebno je oko 400 bala slame (bala slame na dan 10.10.2008. koštala
je 100din, tj. 1,25 evra)
- prilikom zidanja potrebno je daleko manje armature, nema troškova za cement i pesak (lepak),
nisu potrebni armirano-betonski vertikalni i horizontalni serklaži za seizmi?ku zaštitu
- malterisanje može biti mašinsko ili ru?no, malterom ili blatom (oko 50% ve?a potrošnja maltera
u ovoj fazi radova)
- nije potrebna dodatna termoizolacija – ne postoji trošak u vezi sa materijalom i radovima
- nema osetljivih završnih radova (specijalni sloj fasade, izbegavanje spojnica termoizolacije od
bilo kog materijala, zaptivanje kriti?nih spojnica oko otvora, ispod krova...)
- daleko manja mogu?nost pojave hladnih mostova zahvaljuju?i punoj/monolitnoj zidnoj masi
- zid lako možete probiti (zatvoriti) na onom mestu gde vam se dopadne, a ukoliko je potrebno,
krovnu ven?anicu možete osigurati dodavanjem drvenih podupira?a na tom mestu
- toplotni komfor i energetska efikasnost ku?a od bala slame može se meriti samo sa onim u
objektima koji ispunjavaju standarde postavljene tek u poslednjih desetak godina
- okruženje od potpuno prirodnih materijala jednostavno nema cenu.
Umesto zaklju?kaNaravno da ove ku?e sa sobom nose i dozu ekscentri?nosti. U SAD ona se prvenstveno ogleda u želji pojedinaca da naprave objekat koji ?e imati što više paralela sa održivim razvojem. Tako ku?a od bala slame pravi smisao dobija tek kada je opremljena energetski efikasnim sistemima koji koriste obnovljive izvore energije, pa se zelenilo, restaurirana drvena stolarija, solarne plo?e, bojleri na krovu i vetrenja?e skoro podrazumevaju.
U susednoj Hrvatskoj razvijen je pokret koji ulaže napore da se slama uvrsti kao gra?evinski materijal kako bi ove ku?e mogle da dobiju sve upotrebne dozvole, što je ve? odavno slu?aj u SAD i Zapadnoj Evropi. Malo je verovatno da ?e se ovde nešto sli?no dogoditi u narednih 5-10 godina, pa ovdašnji graditelji mogu da odahnu – bezbedni smo od još jedne novotarije (jedva se nekako navikavamo na ovu termoizolaciju!). Do?osmo do toga da ?e vam ovaj ?lanak možda ustrebati tek kada se na?ete negde na Zapadu, gde ljudi nemaju para za grejanje i nove materijale pa se dovijaju i grade kako stignu – arogantni prezir iznena?enih i zgroženih bogatih stranaca (od slame?!) ni tamo nije simpati?an...
Svako ko želi više da sazna o ovim ku?ama može to u?initi na blogu Andrew Morrison-a iz Džeksonvila (Oregon, SAD), graditelja balama slame. Posebne teme na njegovom blogu posve?ene su ugradnji prozora i vrata u zidove od bala slame, izra?unavanju neophodnog broja komada bala slame za objekat željene veli?ine, testovima vatrootpornosti ovih ku?a, ugradnji vodovodnih cevi... Putem ovog bloga možete mu uputiti sva pitanja u vezi sa gradnjom ku?a od bala slame:
http://thestrawbalehouse.blogspot.com/2006/08/anchoring-wood-or-slab-window-seats-to_16.htmlJoš nekoliko zanimljivih linkova:
http://www.elitemadzone.org/t322486-0-K ... -materijalhttp://uradi.com/index.php/uradi-sam-sv ... slame.htmlhttp://www.aleksinac.net/nauka/434.htmlhttp://en.wikibooks.org/wiki/Straw_Bale_Constructionhttp://en.wikibooks.org/wiki/Straw_Bale ... al_Studieshttp://www.youtube.com/watch?v=WMNzoWkX ... re=relatedhttp://www.youtube.com/watch?v=3R647it4 ... re=relatedhttp://www.youtube.com/watch?v=z7TvXLGKc9c&NR=1http://www.youtube.com/watch?v=EQ0dq4Vm ... re=relatedhttp://www.youtube.com/watch?v=LZABqaEs ... re=relatedVaulted Straw Bale workshops, tours, instruction booklets
Straw Bale construction story
Straw Bale construction pictures and commentary
Straw Bale Buildings around the World Location of notable strawbale buildings. Contributions to
house@naturalhomes.orgStraw Bale Construction Certification, Training, Building codes, etc.
Design Forward Straw Bale Design
The Last Straw, the international quarterly journal of straw bale and natural building
Surfin' StrawBale, a compendium of straw bale construction links
The Canelo Project
Building With Awareness, a how-to DVD video showing the construction of a straw bale house from start to finish
50 Straw Bale House Plans
Department of Energy: Insulation fact sheet
Canada Mortgage and Housing Corporation: Energy use in straw bale houses
Amazon Nails Straw Bale Building (UK)
The Pangea Partnership - Straw bale workshops in the developing world
LA CONSTRUCTION EN BOTTES DE PAILLE
Straw bale design and construction in California
The Australasian Straw Bale Building Association (AUSBALE)
naturalhomes.org straw bale learning calendar, links and owner-built natural homes
Conscious Construction Building homes using only straw bales in the wall structures
Pictures and commentary on straw bale extension to a brick build
Login
Register
FAQ
