http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/t28881.lt.htmlStruja iz kupatilaKruna istraživa?kog i pronalaza?kog rada Ljubiše ?iri?a su mini-hidrocentrala i filter za dimnjake
Kada je svojevremeno Nema?ku zahvatila recesija, tadašnji kancelar Gerhard Šreder pozvao je inovatore da svojim idejama i izumima doprinesu obnovi najmo?nije evropske privrede. Naši pronalaza?i o ne?emu sli?nom mogu samo da sanjaju. Makar i simboli?an, takav poziv je izostao i 2006, iako je obeležavana 150. godišnjica od ro?enja Nikole Tesle, jednog od najve?ih pronalaza?a u istoriji.
Ljubiša ?iri?, inovator iz Beograda, gotovo pola stole?a vodi neprekidnu bitku protiv birokrata, neznalica iz vlasti, nadmenih stru?njaka i nezainteresovanih bankara. ?esto su ga slušali i s prezrenjem, ali je on za 45 godina katalogizovao ?etrdesetak pronalazaka i realizovao oko ?etiri stotine novih proizvoda.
Teško bi u tome uspeo da pronalazaštvo nije, kako kaže, "teška bolest, sre?om neizle?iva".
U trenutku kada izgovara ove re?i, ?iri?ev slap jeda se prekida i po?inje uzneseno kazivanje o inovatorstvu, intelektualnom bogatstvu koje društvu stoji nadohvat ruke, o modernim tehnologijama, trova?ima ?oveka i prirode, bedi stotina miliona ljudi širom sveta koji danas nemaju elektri?nu struju, o onima koji u razvijenim industrijskim zemljama idu u penziju zbog invalidnosti a ne zbog starosti.
Kruna njegovog istraživa?kog i pronalaza?kog rada su mini-hidrocentrala i filter za dimnjake.
Mini-hidrocentrale imaju izlaznu snagu 4-32 kilovata i rade na principu zakona o spojenim sudovima. Zahvaljuju?i vertikalnoj cevi sa poja?iva?em pritiska i prenosnoj komori sa membranom, što su dve klju?ne tajne pronalaska, u ?iri?evoj centrali kružni tok vode omogu?ava visok stepen iskoriš?enosti energije i neprekinuti proces proizvodnje elektri?ne struje. Centrala je izra?ena od doma?ih materijala, ima rezervoar za vodu zapremine 1.200 litara i smešta se u prostor od samo dva do tri kubna metra. Podsetimo, ?etiri kilovata elektri?ne struje zadovoljavaju potrebe u energiji jednog prose?nog doma?instva.
I o filteru za dimnjake ?iri? govori dugo, potanko objašnjava prednosti svog pronalaska. U ovog "ubicu otrova" ugradio je pumpe za vodu, ventilator, usisni ventil ?istog vazduha, sigurnosni ventil i komoru za prihvat prera?enih otpadnih gasova. Filter eliminiše 85-90 odsto otrova iz industrijskih dimnjaka i prera?uje otpadne gasove u te?ne ili ?vrste supstance. Njihovu primenu ?iri? vidi u posipanju mo?varnih terena ili u stvaranju plodnih podloga za pošumljavanje.
Od prora?una finansijske dobiti (proizvodni troškovi, veli?ina tržišta eksploatacija patenata), samo za mini-hidrocentrale i filtere za dimnjake, obi?nom smrtniku se vrti u glavi.
Uverenje da su komplikovani tehni?ki i tehnološki problemi rešivi na jednostavan na?in, uz nisku cenu gotovog proizvoda, u?inilo je da ?iri? do?e i do konstrukcije sprava za koriš?enje energije vetrova, da projektuje sistem za snabdevanje pija?om vodom ili da konstruiše specijalni bager za proširenje re?nih korita i kopanje rude. Smislio je i naro?ite krtice za traženje vode u peskovitim i pustinjskim podru?jima.
Pronalaza?ka imaginacija dovela ga je i do proizvodnje enterijera i eksterijera, pri ?emu se u proizvodnji nameštaja, u izgradnji stanova i drugih objekata štedi ?ak 40-70 odsto drveta. Gradnju stanova, univerzalnih garaža, farmi i industrijskih pogona definisao je kao modularnu, uz koriš?enje specijalnih metalnih gredica. Zidovi su proizvedeni od šest ekološki ?istih materijala, bez betonskih blokova i cigli, a konstrukcija objekta je od dva i po puta ja?a od klasi?ne.
Proizvodnja tih elemenata bila bi industrijska, u fabrikama za veliku, serijsku proizvodnju, preko proizvodnih pogona srednjeg kapaciteta, do mobilnih, prenosivih fabrika za podizanje objekata površine do 330 kvadratnih metara. ?iri? nas uverava da deset takvih ku?a može da izgradi za samo 90 dana.
Zahvaljuju?i našem zemljaku, poslovnom partneru iz Nema?ke, ?iri? podiže fabriku za proizvodnju metalnog i stilskog nameštaja u Kori?anima kod Kragujevca.
Da bi realizovao biznis plan i podigao fabriku, ?iri? se obratio Fondu za razvoj pri Narodnoj banci Srbije da dobije investicioni kredit od 300.000 evra, s otplatom na pet godina i grejs periodom od godinu dana. U tom lavirintu bilo mu je potrebno više od 600 dokumenata. Posle "prave golgote", na kraju je bio odbijen.
Pronalaza?ki posao je put žrtvovanja, krase ga upornost, optimizam, takmi?arski i pobedni?ki duh. Ljubiša ?iri? ina?e ne bi, posle teške saobra?ajne nesre?e pre dvadeset godina, prevalio do sada preko glave i sedam komplikovanih operacija, od kojih poslednju pre dva meseca. Oporavljen i ?io, sada je posve?en gradnji fabrike u Kori?anima i izložbi koju o svom poluvekovnom pronalaza?kom radu priprema u Beogradu.
Slobodan Kljaki?
objavljeno: 21.05.2007.
Login
Register
FAQ
