Stedljive Kuce

It is currently Wed Apr 16, 2014 1:48 pm

All times are UTC + 2 hours [ DST ]



Welcome
Welcome to stedljivekuce

You are currently viewing our boards as a guest, which gives you limited access to view most discussions and access our other features. By joining our free community, you will have access to post topics, communicate privately with other members (PM), respond to polls, upload content, and access many other special features. In addition, registered members also see less advertisements. Registration is fast, simple, and absolutely free, so please, join our community today!




Post new topic Reply to topic  [ 2 posts ] 
Author Message
 Post subject: Idejom do sopstvene toplane - 70% nov?ana uteda mese?no
PostPosted: Wed Oct 20, 2010 12:05 pm 
Offline

Joined: Sat Apr 10, 2010 10:56 pm
Posts: 477
http://www.politika.rs/ilustro/2187/6.htm

Idejom do sopstvene toplane

Ognjište ven?alo struju i vodu

Slobodan Vesi? je od obi?ne TA pe?i, uz male izmene, na?inio centralno grejanje. U njegovom stanu je uvek ?isto i toplo, ?ak i kad nema elektri?ne energije. I što je najvažnije, ne krnji se mnogo ku?ni budžet

Petnaest leta je smišljao Slobodan Vesi?, precizni elektromehani?ar za merne ure?aje i visokokvalifikovani elektromonter jake struje, kako da dosko?i nemanima koje gutaju kilovate, prazne ionako tanušne nov?anike i pri tom još truju oskudni vazduh, glume?i ognjišta u betonjerkama bez dimnjaka.

Struja je sve skuplja i sve je manje ima, zna on to ponajbolje i sa samog izvora, pošto radi kao poslovo?a u Elektrodistribuciji "Beograd". Celi beli svet, upoznat je dobro, priteran je uza zid: štednja elektri?ne energije je i za bogate zakonska i patriotska obaveza. A kod nas se rasipa i kad je nema. Kao sad, na primer.

I za državu i za džep

Smišljao, tako, smišljao i došao na ideju:

- Zašto ja ne bih napravio i ono što laicima izgleda samoubistveno? Da povežem struju s vodom. Da ih priven?am. Bukvalno, ni od ?ega da napravim racionalno, ekonomsko, ekološko lepo grejno telo od kojeg ?e koristi imati i država i ja.

Kad je zamisao bila ve? dobro ukiseljena, a mra?ne no?i postajale sve duže, Slobodan Vesi? je, po obi?aju uvek odeven kao za ve?ernji izlazak, u besprekorno ispeglanom teget odelu, s belom košuljom i kravatom, uzeo alat, stavio rukavice i po?eo da stvara svoje centralno grejanje. Baš kao što je godinu dana ranije, primoran oskudicom kvadrata, osmislio sam bra?ni krevet koji se za tili ?as pretvara u dvosed, trosed, sa sto?i?em po sredini i foteljom pride. Ili, kao što je od starog duba na?inio prekrasnu lampu. Što glava oslika, to njegova ruka napravi.

Stalno mu je na pameti bilo da ku?a bez ognjišta i nije ku?a. Kad u?eš u ledaru, to je kao da si ušao u štenaru. I po?e da ven?ava struju i vodu.

Za to mu je bila potrebna obi?na termoakumulaciona pe? od ?etiri i po kilovata, nešto bakarnih cevi, pumpa, ili ekspanzioni sud koji održava odre?eni pritisak, i gotovi radijatori. Po jedan za svaku odaju: dnevnu i spava?u sobu i kuhinju. Antre i hodnike koji vode do ostalih prostorija greje sama po sebi ona pe? s po?etka pri?e o ovom izumu, smeštena tik iza ulaznih vrata u stan od šezdesetak kvadratnih metara.

I, eto, uvek toplog i ?istog doma i danju i no?u: ne ose?a se vonj mazuta, ni opori dim sagorelog uglja, suvi vazduh ne ubija bronhije, nema prašine koju grejna tela na struju seju razbijaju?i svoj izolator-staklenu vunu, budu?i da su ventilatori na pe?i isklju?eni zbog vode.

- Kad me komšije ovih dana pitaju ?ime se grejem, ja kažem kako me greje toplana, ali sopstvena. Pa gde ti je kazan, gde su kotlovi, u podrum nikad ne silaziš, kako ti je u stanu bilo toplo i ono kad smo mi trljali ruke nad voštanicom, radoznali su i dalje. E, onda ih ja uvedem u svoj dom i pokažem im celu mudrost. Niko da poveruje da je to mogu?e. A mogu?e je.

Stvarno, što Rudni?anin naumi, to mora i da uradi. I to onako, svojski i majstorski.

- E, kad nema odžaka, nema gasa, nema lož-ulja, ima bar malo struje. I ja ti - pri?a Vesi? u zanosu - napravih svoju toplanu, svoje etažno i svoje centralno grejanje. Svoje ognjište. Iz inata. Pa moj otac Bane stolar, seljak s Rudnika, rezbario je ikonostase sve vreme posle rata u inat onima što su rudni?ku Svetu goru razorili. Pravio je klavire, iako ih nikad nije video, da pokaže skorojevi?ima da nije tikva bez korena. Od drveta je dete umeo da napravi. A ja sa strujom drugujem toliko baš se volimo. I ja s njom mogu sve.

Kad natera nevolja

Sad sledi onaj tehni?ki deo pri?e. Elem, za stan od šezdeset kvadratnih metara sasvim je dovoljna jedna, može i prastara, sa otpada na primer termoakumulaciona pe? od samo ?etiri i po kilovata. U nju se ugrade bakarne cevi, jer je bakar najbolji provodnik toplote. Kroz njih prolazi voda. Struja, odnosno ve? postoje?i greja?, zagreva cigle od magnezijuma nalik, šamotnim opekama koje su, tako?e, ve? u pe?i. Cigle greju vodu, a pumpa je razvodi po radijatorima. Što bi se reklo, deda za repu, baba za dedu, sin za babu, unuk za sina i sine - vatrica.

- S obzirom da u pe?i vlada temperatura od maksimalnih 550 stepeni Celzijusovih, ja njenu ja?inu regulišem brzinom pumpe - objašnjava Vesi?. - Što voda sporije proti?e kroz pe?, utoliko je voda u radijatorima toplija. I obrnuto, naravno.

Kad nestane struje, ne haje nimalo, jer ve? ima akumuliranu temperaturu. A pe? puni samo u vreme jevtine tarife. Adapter koji stoji pored pe?i ima zadatak da se akumulacija od dvanaest volti šalje u pumpu ja?ine 220 volti. Zna?i, pumpa, tako?e, radi i kad nema struje! I to celih deset i više ?asova.

Sve ove cifre mogu da deluju utopijski dok se ne do?e do novca. A ra?unica kaže da se ovim izumom Slobodana Vesi?a uštedi baš mnogo: u nov?aniku mese?no ostaje najmanje sedamdeset odsto sume koja bi se, ina?e, izdvojila za normalno grejanje na struju.

- Kažu, nevolja naterala majmuna da postane ?ovek. Nas Srbe, što bi rekli moji seljaci na Rudniku, nevolja najzad nagnala, eto, da mislimo i na džep i na krasotu - re?i ?e još Slobodan Vesi?.

Iz nevolje, bolje re?i oskudice, u domu ovog Rudni?anina, naturalizovanog Beogra?anina ve? mnogo decenija, tako se i rodilo ovo svojevrsno ognjište bez kojeg se ?ovek ispod ove kape nebeske ose?a kao besku?nik. Ognjište koje po svemu može da nosi epitete tipa: štedljivo, racionalno, ekološko, pa i lepo, ako tako ho?ete.

Radica MOM?ILOVI?


Top
 Profile  
 
 Post subject: Re: Idejom do sopstvene toplane - 70% nov?ana uteda mese?no
PostPosted: Fri Oct 22, 2010 10:36 pm 
Offline

Joined: Thu Mar 11, 2010 2:58 pm
Posts: 193
Tekst koji poziva na razmisljanje, svaka cast na postavljenoj temi.
No da bi upotpunili informacije, takvi sistemi sa akumulacijom toplote prema nasem tarifnom sistemu imaju 400% novcane ustede upravo zbog razlicite cene elektricne energije u razlicitim vremenskim periodima tokom dana.

Sistem sa elektro grejacima (tzv elektro kotlovima kao sto je opisan u tekstu) se masovno koristio tokom 70tih i narocito tokom 90tih godina kod nas bilo sa ili bez akumulacije toplote.

Sama TA (termicka akumulacija) se odavno nudi kao fabricko resenje bilo u obliku vodenih akumulatora (iliti bafera, pufera) bilo u obliku termickim "ciglica".

Ovaj opisani sistem je napusten kao neefikasan uz prevelike gubitke pre 30tak godina i sama funkcija akumulacije toplote je izmestena iz grejnog sistema i prebacena u gradjevinsku konstrukciju objekta.

Na taj nacin ulogu akumulatora preuzimaju podovi, zidovi, plafoni ili namenski (kameni, vodeni) rezervoari u kojima se cuva toplota dobijena na neki od dostupnih nacina poput kotla na drvo, kotla na struju, solarnog kolektora i generalno svih izvora toplote koji se teze regulisu sto se tice dotura izvora energije.

Tipicna struktura zgrade gradjene po pravilima u ovom veku podrazumevaju postojanje termickog akumulatora u nekom obliku.

Dobar deo Skandinavije se upravo koristi sistemom opisanim u tekstu, samo sto se struja koja greje vodu prebacuje u podni cevni izmenjivac koji je sastavni deo akumulatora toplote.

Jednom recju, podno (zidno, plafonsko) grejanje.

I ustede su vece nego kod "izuma" u tekstu pri jos bitno vecem komforu dobijene toplote.

I to sada vec visedecenija poznato masovno iskustvo.

Primena elektricne energije za zagrevanje uz koeficijent iskoriscenja <1 ima smisla samo ako je poreklom iz obnovljivih izvora, poput hidroelektrana ili vetro generatora dok sagoravanje gasa, uglja ili nafte da bi se napravila struja pa onda konverzijom grejala voda ima toliko gubitaka u prenosu i konverziji da tesko moze da se podvede pod ekonomicno, stedljivo ili ekoloski podobno.

Kako je uglavnom u Evropi nestao deformisani tarifni sistema cena elektricne energije koji kod nas postoji tako su i omski elektro grejaci (koji se koriste u sistemu opisanom u Politici) uglavnom napusteni a primat preuzimaju razlicite podvarijante sistema toplotnih pumpi koje daleko nadmasuju pomenute novcane ustede.

Cisto radi poredjenja toplotna pumpa sa termickim koeficijentom (COP) od 3 i uz primenu akumulacionog rezervoara ima ustedu od 1200% novcane ustede.

Rezultati sa 70% novcane ustede su u tom kontekstu vrlo skromni pa su stoga i napustena takva i slicna resenja. (skupo, neefikasno- za danasnje pojmove energetske efikasnosti).

Ali, svakako ideja akumuliranja vrsne snage grejnog izvora radi kasnije kontrolisane i regulisane potrosnje u drugom vremenskom trenutku uvek dovodi do interesantnih resenja i po pravilu do novcanih usteda.

Najvece ustede se ostvaruju na najteze regulisanim izvorima toplote, poput kotlova na ugalj/drvnu masu ili solarne toplovodnih kolektora svih vrsta. Takvi izvori nemaju unapred poznatu i ravnomerno rasporedjenu u vremenu osobinu odavanja toplote pa se cesto dolazi u situaciju neuskladjene prozivodnje sa potrebama potrosnje energije.


Top
 Profile  
 
Display posts from previous:  Sort by  
Post new topic Reply to topic  [ 2 posts ] 

All times are UTC + 2 hours [ DST ]


Who is online

Users browsing this forum: No registered users and 0 guests


You cannot post new topics in this forum
You cannot reply to topics in this forum
You cannot edit your posts in this forum
You cannot delete your posts in this forum
You cannot post attachments in this forum

Jump to:  
cron
suspicion-preferred