http://www.politika.rs/ilustro/2187/6.htmIdejom do sopstvene toplane Ognjište ven?alo struju i vodu Slobodan Vesi? je od obi?ne TA pe?i, uz male izmene, na?inio centralno grejanje. U njegovom stanu je uvek ?isto i toplo, ?ak i kad nema elektri?ne energije. I što je najvažnije, ne krnji se mnogo ku?ni budžet
Petnaest leta je smišljao Slobodan Vesi?, precizni elektromehani?ar za merne ure?aje i visokokvalifikovani elektromonter jake struje, kako da dosko?i nemanima koje gutaju kilovate, prazne ionako tanušne nov?anike i pri tom još truju oskudni vazduh, glume?i ognjišta u betonjerkama bez dimnjaka.
Struja je sve skuplja i sve je manje ima, zna on to ponajbolje i sa samog izvora, pošto radi kao poslovo?a u Elektrodistribuciji "Beograd". Celi beli svet, upoznat je dobro, priteran je uza zid: štednja elektri?ne energije je i za bogate zakonska i patriotska obaveza. A kod nas se rasipa i kad je nema. Kao sad, na primer.
I za državu i za džep
Smišljao, tako, smišljao i došao na ideju:
- Zašto ja ne bih napravio i ono što laicima izgleda samoubistveno? Da povežem struju s vodom. Da ih priven?am. Bukvalno, ni od ?ega da napravim racionalno, ekonomsko, ekološko lepo grejno telo od kojeg ?e koristi imati i država i ja.
Kad je zamisao bila ve? dobro ukiseljena, a mra?ne no?i postajale sve duže, Slobodan Vesi? je, po obi?aju uvek odeven kao za ve?ernji izlazak, u besprekorno ispeglanom teget odelu, s belom košuljom i kravatom, uzeo alat, stavio rukavice i po?eo da stvara svoje centralno grejanje. Baš kao što je godinu dana ranije, primoran oskudicom kvadrata, osmislio sam bra?ni krevet koji se za tili ?as pretvara u dvosed, trosed, sa sto?i?em po sredini i foteljom pride. Ili, kao što je od starog duba na?inio prekrasnu lampu. Što glava oslika, to njegova ruka napravi.
Stalno mu je na pameti bilo da ku?a bez ognjišta i nije ku?a. Kad u?eš u ledaru, to je kao da si ušao u štenaru. I po?e da ven?ava struju i vodu.
Za to mu je bila potrebna obi?na termoakumulaciona pe? od ?etiri i po kilovata, nešto bakarnih cevi, pumpa, ili ekspanzioni sud koji održava odre?eni pritisak, i gotovi radijatori. Po jedan za svaku odaju: dnevnu i spava?u sobu i kuhinju. Antre i hodnike koji vode do ostalih prostorija greje sama po sebi ona pe? s po?etka pri?e o ovom izumu, smeštena tik iza ulaznih vrata u stan od šezdesetak kvadratnih metara.
I, eto, uvek toplog i ?istog doma i danju i no?u: ne ose?a se vonj mazuta, ni opori dim sagorelog uglja, suvi vazduh ne ubija bronhije, nema prašine koju grejna tela na struju seju razbijaju?i svoj izolator-staklenu vunu, budu?i da su ventilatori na pe?i isklju?eni zbog vode.
- Kad me komšije ovih dana pitaju ?ime se grejem, ja kažem kako me greje toplana, ali sopstvena. Pa gde ti je kazan, gde su kotlovi, u podrum nikad ne silaziš, kako ti je u stanu bilo toplo i ono kad smo mi trljali ruke nad voštanicom, radoznali su i dalje. E, onda ih ja uvedem u svoj dom i pokažem im celu mudrost. Niko da poveruje da je to mogu?e. A mogu?e je.
Stvarno, Å¡to Rudni?anin naumi, to mora i da uradi. I to onako, svojski i majstorski.
- E, kad nema odžaka, nema gasa, nema lož-ulja, ima bar malo struje. I ja ti - pri?a Vesi? u zanosu - napravih svoju toplanu, svoje etažno i svoje centralno grejanje. Svoje ognjište. Iz inata. Pa moj otac Bane stolar, seljak s Rudnika, rezbario je ikonostase sve vreme posle rata u inat onima što su rudni?ku Svetu goru razorili. Pravio je klavire, iako ih nikad nije video, da pokaže skorojevi?ima da nije tikva bez korena. Od drveta je dete umeo da napravi. A ja sa strujom drugujem toliko baš se volimo. I ja s njom mogu sve.
Kad natera nevolja
Sad sledi onaj tehni?ki deo pri?e. Elem, za stan od šezdeset kvadratnih metara sasvim je dovoljna jedna, može i prastara, sa otpada na primer termoakumulaciona pe? od samo ?etiri i po kilovata. U nju se ugrade bakarne cevi, jer je bakar najbolji provodnik toplote. Kroz njih prolazi voda. Struja, odnosno ve? postoje?i greja?, zagreva cigle od magnezijuma nalik, šamotnim opekama koje su, tako?e, ve? u pe?i. Cigle greju vodu, a pumpa je razvodi po radijatorima. Što bi se reklo, deda za repu, baba za dedu, sin za babu, unuk za sina i sine - vatrica.
- S obzirom da u pe?i vlada temperatura od maksimalnih 550 stepeni Celzijusovih, ja njenu ja?inu regulišem brzinom pumpe - objašnjava Vesi?. - Što voda sporije proti?e kroz pe?, utoliko je voda u radijatorima toplija. I obrnuto, naravno.
Kad nestane struje, ne haje nimalo, jer ve? ima akumuliranu temperaturu. A pe? puni samo u vreme jevtine tarife. Adapter koji stoji pored pe?i ima zadatak da se akumulacija od dvanaest volti šalje u pumpu ja?ine 220 volti. Zna?i, pumpa, tako?e, radi i kad nema struje! I to celih deset i više ?asova.
Sve ove cifre mogu da deluju utopijski dok se ne do?e do novca. A ra?unica kaže da se ovim izumom Slobodana Vesi?a uštedi baš mnogo: u nov?aniku mese?no ostaje najmanje sedamdeset odsto sume koja bi se, ina?e, izdvojila za normalno grejanje na struju.
- Kažu, nevolja naterala majmuna da postane ?ovek. Nas Srbe, što bi rekli moji seljaci na Rudniku, nevolja najzad nagnala, eto, da mislimo i na džep i na krasotu - re?i ?e još Slobodan Vesi?.
Iz nevolje, bolje re?i oskudice, u domu ovog Rudni?anina, naturalizovanog Beogra?anina ve? mnogo decenija, tako se i rodilo ovo svojevrsno ognjište bez kojeg se ?ovek ispod ove kape nebeske ose?a kao besku?nik. Ognjište koje po svemu može da nosi epitete tipa: štedljivo, racionalno, ekološko, pa i lepo, ako tako ho?ete.
Radica MOM?ILOVI?
Login
Register
FAQ
