Stedljive Kuce

Pa koja je svrha te preskupe kuce kada potrosi puno dvoriste drva??!!!

Unutrasnja temperatura 22 C??

Neizolovan BETONSKI zid na minus mnogo ne kondenzuje sa debljinom od 25cm!!? wooooow!!

Ma sve da je taj zid i Trombeov tata napravio, ne kupujem tu pricu!! Sto bi rekao moj komsija :"Sio mi ga Djura!"

Mislim da je za sve novce koje je ulozio u pasivnu-solarnu kucu ( a nije ni priblizno mala suma!! ), dobio samo kucu koja po arhitekturi odskace od klasicnih srpskih kuca.

Nekompletirana kuca izgubila je svoju svrhu i smisao ulaganja novca. Nazalost, to je cest slucaj sa ljudima u Srbiji koji imaju novca da plate razne novotarije, ali nemaju pojma cemu to sluzi, a jos manje kako to radi!!

Tuzno

Vlasnik je po?eo sa gradnjom ku?e u najgore vreme teške ekonomske krize u bivšoj Jugoslaviji, u vreme sankcija, i u skladu sa veoma skromnim finansijskim mogu?nostima je fakti?ki sam sagradio ku?u (iako nije profesionalni majstor za ku?e) i svestan je da nije strogo pridržavao projekta, jer je bio stalno u kontaktu sa solarnim arhitektom Vladimirom Lovri?em, ali je morao što pre da završi kakvu takvu ku?u da bi u njoj mogao sa ženom i decom živeti i da na duži vremenski rok korak po korak reši problem oko ku?e radi pove?anja energetske efikasnosti.

A duplo staklo velike površine za Trombe-ov zid nije nimalo jeftino, kao ni spoljašnja termoizolacija za celu ku?u debljine najmanje 10 cm na zidovima i 16 cm pod krovom.

Ama sve ja to razumem,samo, glupo je davati tako odokativne dimenzije termoizolacije : "i spoljašnja termoizolacija za celu ku?u debljine najmanje 10 cm na zidovima i 16 cm pod krovom."Za to je potreban proracun,ne?
Drugo ,koliko je skupo duplo staklo?Skupo?Ne verujem ,cena duplog vakumiranog stakla je oko 25 eura,sa nekim plemenitim gasom jos nekih 10-ak,pa koliko ima povrsinu -5,10,15m2?Ma daj ,to je mala investicija naspram dobitaka koje bi ostvario,ne?
Zalosna je situacija kod nas jaako dugo ,treba gledati na duge staze i uvek imati cilj.
Moj plan da ove godine zidam kucu je propao,ali to nije razlog da odustajem i nadam se da ce sledaca godina biti bolja .Na zimu ocekujemo prinovu pa polako,videcemo kako se stvari odvijaju...
Veliki pozdrav i pohvala za rad i trud na forumu!

Zašto misliš "odokativne" i zašto misliš da je za to potreban prora?un? Pre 25 godina potrebne debljine termoizolacije su izra?unate za U faktor od oko 0,3 što je prema tadašnjem JUS-u duplo manje od propisanih za obi?ne ku?e od oko 0,6. Danas je standard za pasivne ku?e u EU znatno pooštreniji i zahteva se U faktor od oko 0,1! A od nove 2011 godine bi?e u EU na snazi zakon o izgradnji da svako ko po?ne sa izgradnjom mora biti niskoenergetska ili pasivna ku?a.


To važi za prozore i balkonska vrata, dok za Trombe-ove zidove ne mora da bude vakumirana niti sa plemenitim gasom. Da bi se pove?ala energetska efikasnost ku?e, poželjno ja da prozori i balkonska vrata budu sa trostrukim staklom plus sa low-e slojem.


Puno sre?e i nadamo se da ?ete nas pozvati da proslavimo zajedno

http://www.gradjevinarstvo.rs/TekstDetalji.aspx?tekstid=877

Trombov zid - preko pola veka deo pasivne solarne arhitekture
19.11.2009. | Gradjevinarstvo.rs



Trombov zid je izum francuskog inženjera Feliksa Tromba (Félix Trombe) iz 1956. godine. Ovaj koncept radi na principu akumulacije sun?eve toplote i njenog emitovanja u unutrašnjost objekta u toku no?i.

Na osun?anoj strani objekta postavlja se zid na?injen od materijala koji može da se ponaša kao termi?ka masa - kamen, metal, beton, opeka ili rezervoar za vodu (termi?ka masa - eng. thermal mass - kapacitet materijala da zadržava toplotu).

Sa spoljašnje strane tog masivnog zida, poput staklene fasade postavlja se dobro izolovana staklena površina (IGU) dok izme?u ova dva zida, masivnog i staklenog, ostaje prazan vazdušni prostor.

Zajedno sa ventilacionim sistemom ovaj kompletan sistem se ponaša kao veliko solarni kolektor.Tokom dana, sunce sija kroz zastakljenu površinu i zagreva masivni zid.



No?u bi ovako sakupljena toplota masivnog zida bila emitovana, ve?inom ka spoljašnjosti objekta, ali staklena opna ovo ne dozvoljava.

Staklena fasada zadržava toplotu masivnog zida znatno višom od spoljašnje temperature. Ukoliko je staklena opna dobro izolovana, a spoljašnja temperatura nije previše niska, temperatura masivnog zida bi?e viša od temperature unutrašnjeg prostora i prenosi?e se na njega.

Trombov zid u savremenoj arhitekturi

Danas je sasvim uobi?ajeno da se Trombovim zidom naziva i slu?aj kada je vazdušna komora izme?u masivnog i staklenog zida zapravo prostorija (predsoblje, trem, trpezarija, zimska bašta i sl). Osnovni razlog za ovakvu slobodu u pristupu konceptu jeste to što po originalnoj zamisli samo mali deo toplote sakupljene u masivnom zidu zaista završi u unutrašnjosti objekta zbog velikog otpora protoku toplote.



Ovaj nedostatak originalnog dizajna u savremenim rešenjima nadomešten je dodavanjem otvora na dnu i na vrhu vazdušne komore izme?u staklenog i masivnog zida. Tako zagrejani vazduh konvekcijom ulazi u unutrašnjost objekta. Otvori imaju poklopce koji se otvaraju samo na jednu stranu pa spre?avaju konvekciju tokom no?i uspevaju?i da održe smer protoka jednakim. Naravno, tokom leta, kada nije poželjno zagrevanje prostora, ovi otvori ostaju zatvoreni.

Kada vazdušna komora više nije zaptivena ve? je povezana sa unutrašnjim prostorom, Trombov zid dobija priliku da postane sastavni deo i arhitekture unutrašnjeg prostora.



Ipak, ovaj dizajn i dalje ima velike gubitke toplote pa je i danas predmet brojnih istraživanja. Iako su razvijeni brojni drugi sistemi tokom poslednjih pola veka, mnogi nau?nici još uvek nisu spremni da se odreknu Trombovog koncepta. S tim u vezi ispituju se mnogi prate?i ure?aji i poboljšanja koja mogu da pove?aju efikasnost Trombovog zida. Više o svemu možete pogledati na linkovima ispod.

Linkovi:

* Trombov zid (Wikipedia, eng.) - http://en.wikipedia.org/wiki/Trombe_wall
* ku?a Carbondale, Kolorado, SAD (opis i galerija fotografija) - http://www.aspencore.org/file/Trombe_Wall_Heating.html
* Ministarstvo energije SAD, Nacionalna laboratorija za obnovljivu energiju - NREL (National Renewable Energy Laboratory, Golden, Colorado, U.S. Department of Energy) PDF dokument 6 strana - http://www.nrel.gov/docs/fy04osti/36277.pdf
* termi?ka masa (Wikipedia, eng.) - http://en.wikipedia.org/wiki/Thermal_mass

http://well.org.rs/index.php/kuca-kua?start=2

Staklena veranda



Koriš?enje staklene verande kao sastavnog dela stambenog objekta poznato je od davnina.
Staklena veranda kao nezaobilazan deo solarne arhitekture postavlja se na južnu stranu zgrade.
Pomo?u staklene verande se vrši zahvat direktnog i difuznog sun?evog zra?enja.
Pasivan zahvat sun?evog zra?enja pomo?u staklene verande i Trombovog zida prikazan je na slici.
Obi?no se iza staklene verande nalazi masivan, tamno obojen zid koji apsorbuje prispelo sun?evo zra?enje.
No?u ili zimi se otvaraju gornji i donji otvor na zidu i preko gornjeg u ku?u ulazi topao vazduh, a na donji izlazi hladan i ku?a se zagreva.


Vodeni zid



U svetu se pokušava da se umesto Trombovog zida koristi transparentni vodeni zid poznat pod nazivom transvol.
Šematski prikaz vodenog zida kao apsorbera sun?evog zra?enja i skladišta toplote dat je na slici.
U toku dana voda celom zapreminom apsorbuje sun?evo zra?enje, dok je u toku no?i zra?enjem predaje unutrašnjosti ku?e.

OSNOVNI ELEMENTI PASIVNE SOLARNE TEHNIKE

Osnovni elementi pasivne solarne arhitekture su:

* pravilna orijentacija zgrade,
* nadstrešnica,
* prozori,
* toplotni zastori,
* boja zidova i nameštaja,
* Trombov zid,
* vodeni zid,
* staklena veranda,
* podno skladište loplote
* itd.


Orijentacija zgrade

Kod direktnog zahvata sun?evog zra?enja fasadu zgrade treba orijentisati
prema jugu sa mogu?im odstupanjem od 20° prema istoku i 30° prema zapadu.
Za navedena odstupanja zgrada ?e primiti do 10% manje energije od energije
koju bi primila kada bi bila orijentisana strogo prema jugu.
Odstupanje za 45 stepeni od juga ne umanjuje zahva?enu energiju više od 20%.

Nadstrešnica

Nadstrešnica treba da bude takvih dimenzija da u toku leta spre?i, a u toku zime omogu?i prodor sun?evog zra?enja u objekat za stanovanje.
Koriste se nepokretne i pokretne nadstrešnice.
Sa pokretnim nadstrešnicama može da se postigne optimalni zahvat sun?evog zra?enja u toku cele godine.


1) sun?evi zraci 22. decembra,
2) sun?evi zraci /8. marta i 21. septembra,
3) sun?evi zraci 21. juna

Ugao upada sun?evog zra?enja u objekat za stanovanje zavisi od geografskog položaja mesta u kome se objekat nalazi, godišnjeg doba i dnevnog kretanja Sunca.
Dimenzije nadstrešnice za naša podru?ja zavise od upadnog ugla sun?evog zra?enja 21. juna i 22. decembra, kao što se može videti na slici.

Prozori

U solarnoj arhitekturi prozori zauzimaju 60-90% južne fasade objekta za stanovanje. Veli?ina prozora zavisi od vrste i namene objekta, odnosno prostorija na kojima se nalaze, veli?ine nadstrešnice, mase zidova, toplotnih zastora itd.
Ograni?avaju?i faktor prilikom dimenzionisanja prozora predstavlja mogu?e pregrevanje prostorija pod dejstvom sun?evog zra?enja.



Vertikalni krovni prozori

Broj stakala na prozorima zavisi od klimatskih uslova u kojima se nalazi dati objekat.
Na primer u primorju su dovoljni jednostruki prozori, u kontinentalnim delovima dvostruki, a u severnim delovima trostruki.
U solarnoj arhitekturi se pored prozora koriste i krovni prozori razli?itih oblika, dimenzija i položaja.
Sun?evo zra?enje koje je prošlo kroz vertikalne krovne prozore apsorbuje se na unutrašnjim stranama zidova ku?e.
U toku no?i dolazi do osloba?anja apsorbovane toplote i zagrevanja vazduha u ku?i.
Pove?anje broja stakala na prozorima neznatno smanjuje prolaz sun?evog zra?enja, a u znatnoj meri spre?ava toplotne gubitke iz, prostorija.

Toplotni zastori

Toplotni zastori se koriste za zaštitu od pregrevanja i za spre?avanje toplotnih gubitaka iz, prostorija. Toplotni zastori su pokretni i mogu da se nalaze sa unutrašnje ili spoljašnje strane prozora. Toplotni zastori za spre?avanje pregrevanja svetlije su boje i efikasniji su ukoliko se nalaze sa spoljašnje strane prozora. Toplotni zastori za spre?avanje toplotnih gubitaka obi?no se nalaze sa unutrašnje strane prozora.

Boje zidova i nameštaja

Na zahvat sun?evog zra?enja uti?e boja zidova, zidovi tamnijih boja više apsorbuju sun?evo zra?enje od zidova svetlijih boja.
U solarnoj arhitekturi prihvatljivi su obojeni zidovi sa koeficijentom apsorpcije od 0,5 -0,8.

Materijal................... a, Koeficijent apsorpcije

Crni beton................. 0,91
Neobojen beton.......... 0,65
Svetlija cigla.............. 0,60
Tamnocrvena cigla...... 0,74
Mat bela boja............. 0,30
Sjajna bela boja.......... 0,25
Tamnosiva boja.......... 0,91
Crna uljana boja......... 0,90
Crvena uljana boja...... 0,74
Koeficijent apsorpcije sun?evog zra?enja za razli?ite materijale.

Pored zidova sun?evo zra?enje pada i na nameštaj u prostorijama.
Pri direktnom upadu sun?evog zra?enja, nameštaj se više zagreva od zidova, jer za istu površinu ima manju masu, tako da doprinosi pove?anju temperature u prostorijama.
U praksi se pokazalo da je sa stanovišta solarne arhitekture dozvoljeno da nameštaj apsorbuje 20-30% upadnog sun?evog zra?enja.

Trombov zid

U mestu Odeju u Pirinejima (Francuska) Felix Tromb je 1965. godine sagradio ku?u sa tamnim zidom na južnoj strani, koji je po njemu dobio naziv Trombov zid.
Pomo?u ovog zida Tromb je demonstrirao mogu?nost efikasne pasivne toplotne konverzije sun?evog zra?enja. Zid je istovremeno služio kao apsorber, kao skladište toplote i kao grejno telo za zagrevanje unutrašnjih prostorija.
Trombov zid se obi?no izra?uje od cigli ili betona debljine 20-40 cm.
Na rastojanju 2-10 cm ispred zida nalazi se staklo.
U praksi se koriste dve konstrukcione varijante Trombovog zida:
bez otvora i sa otvorima pri osnovi i vrhu zida.
Nakon prolaska kroz staklo sun?evo zra?enje pada na Trombov zid i zagreva ga.
Toplota se sa spoljašnje na unutrašnju stranu zida prenosi konduktivnim putem.
Brzina prenošenja toplote kroz Trombov zid zavisi od materijala od koga je napravljen i njegove debljine.



Popre?ni presek ku?e sa Trombovim zidom:
1) dvostruka stakla, 2) vazdušni prostor, 3) odzra?ni ventil, 4) Trombov zid, 5) hladan vazduh, 6) topao vazduh, 7) toplotno izolovan pod.



Trombov zid bez otvora za cirkulaciju vazduha:
l) prednje staklo, 2) unutrašnje staklo, 3) Trombov zid

U cilju spre?avanja preteranog zagrevanja prostorija ispred ili iza Trombovog zida postavljaju se odgovaraju?i toplotni zastori, kao što se može videti na slikama



Trombov zid sa unutrašnjim zastorom:
1) prednje staklo, 2) unutrašnje staklo,
3) unutrašnji zastor



Trombov zid sa spoljašnjim zastorom
1) prednje staklo, 2) unutrašnje staklo,
3) unutrašnji zastor

O vodenom solarnom zidu:

Water wall intro

http://www.builditsolar.com/Projects/SpaceHeating/AWaterWallIntro.pdf

http://web.me.com/davidbainbridge/Waterwalls/Solar.html