zelene fasade Written by Green design
...u svim sociološkim studijama isti?e se da zelene površine igraju važnu ulogu u životu pojedinca i pružaju ose?aj zadovoljstva. Istraživanja obavljena medu stanovnicima velikih gradova pokazuju na primer da 90% ispitanika kao najzna?ajniji kvalitet navodi neposrednu blizinu zelenih površina...
...tokom 12 sati trajanja dnevne svetlosti liš?e prose?no proizvede oko 4 litra kiseonika po kvadratnom metru lisne površine. ?ovek prose?no potroši 175 kg kiseonika godišnje, što je oko 335 litara na dan...
ZELENE FASADEPsihološki i sociološki efektiNa lestvici vrednosti ?oveka koji živi u gradu, ?injenica da je njegovo mesto stanovanja okruženo zelenilom ili se nalazi u blizini parka, predstavlja poseban kvalitet. Ova prednost diže i vrednost same zgrade.
U svim sociološkim studijama isti?e se da zelene površine igraju važnu ulogu u životu pojedinca i pružaju ose?aj zadovoljstva. Istraživanja obavljena me?u stanovnicima velikih gradova pokazuju na primer da 90% ispitanika kao najzna?ajniji kvalitet navodi neposrednu blizinu zelenih površina.
U analizi sprovedenoj u 25 nema?kih gradova utvr?eno je da se na gotovo 40% javnih površina nalaze zgrade ili trotoari. U nekim gradovima ?ak i na 50%. Zanimljivo je da se ovaj procenat skoro udvostru?io u poslednjih 30 godina. Jedan od razloga verovatno je u ?injenici da su porasle individualne potrebe pojedinaca.
Nikad u istoriji ?ovek nije bio tako drasti?no odvojen od prirode objektima koje je sam izgradio. Priroda je potisnuta na periferiju gradova i nema direktnog dodira izme?u ?oveka i prirode. Kad bi se priroda vratila u gradove tako što bi zgrade bile pune zelenila, naše životno okruženje moglo bi se pretvoriti u prijatne domove uz relativno male troškove, stvaraju?i humane uslove i ugodno životno okruženje.
?esto je jedini na?in da se to postigne uzgajanje zelenih biljaka u zidnim saksijama ili sadnja cve?a u prozorskim žardinjerama koje postavljaju sami stanari po useljenju u zgrade. Medjutim, ovakvi napori daleko su manje efikasni nego što bi to bio slu?aj ukoliko bi se ve? unapred, u fazi projektovanja predvideli prostori za sadnju zelenila (?ak i onih koji bi prekrili ?itavu zgradu). Zgrade obrasle zelenilom sa promenom godišnjih doba menjaju izgled i stvaraju prirodan ose?aj prijatnosti stalnim promenama svojih mirisa, boja i izgleda.
Formalni aspekti sa stanovišta arhitekturePosmatrano sa pozicija arhitekture izazov je u mogu?nosti da se istakne kontrast izme?u stabilnosti konstrukcije i stalnih promena koje su u prirodi živih biljaka: geometrijske forme mogu se smekšati pokretnim formama zelenila, gradjeviniski elementi se mogu njime zakloniti ili naglasiti. Sitno, krupno, mestimi?no ili gusto zelenillo može da istakne mo?ne ili suptilne zidne strukture.
Sloj zelenila može potpuno ili delimi?no pokrivati zgradu kao krzneni ogrta?. Upotrebom zelenih biljaka mogu se oblikovati ispusti, kružne strukture i druge zanimljive forme bez komplikovanih gra?evinskih elemenata.
Efekat pre?iš?avanja vazduha i poboljšanja njegovog kvaliteta1. Proizvodnja kiseonikaVazdušna zaga?enja spadaju medju najopasnija. Ispitivanje sastava vazduha u gradovima dovela su do zaklju?ka da koli?ina neophodnog kiseonika i emitovanog ugljen-dioksida nije u ravnoteži. Koriste?i sun?evu svetlost i vodu biljke pretvaraju ugljen-dioksid u ugljene hidrate (koji ?ine sastav biljke) i kiseonik. U «zelenoj» literaturi ?esto se mogu prona?i fantasti?ni podaci o koli?ini kiseonika koji proizvode biljke. Prema najnovijim istraživanjima u obzir se uzimaju faktori kao što su klima, lokalne prilike, dohranjivanje, metode uzgoja i razlike medju pojedinim vrstama.
Tokom 12 sati trajanja dnevne svetlosti liš?e prose?no proizvede oko 4 litra kiseonika po kvadratnom metru lisne površine. ?ovek prose?no potroši 175 kg kiseonika godišnje, što je oko 335 litara na dan.
Na osnovu navedenih podataka, proizvodnja kiseonika zelene fasade lako se može izra?unati. Ako bršljan kao fasadna biljka formira liš?e debljine od 10-15 cm, zna?i da na jednom kvadratnom metru zida ima približno 3-5 kubnih metara liš?a. Sledi da bršljan dnevno proizvodi oko 12-20 litara kiseonika po kvadratnom metru zida. Glavni problem u gradovima nije niska koncentracija kiseonika u vazduhu, ve? visok stepen njegovog zaga?enja.
2. Zadržavanje ?estica ne?isto?eJedan od naj?eš?ih uzroka prisustva velike koli?ine prašine u gradovima predstavljaju sitne ?estice koje se stvaraju izme?u to?kova automobila i površine puta, usled trenja. Kada dospeju u ljudski organizam ove ?estice mogu izazvati ozbiljna oboljenja.
Efekti ošte?enja zavise od:
• Koli?ine i kvaliteta ?estica koje se nalaze u vazduhu
• Vremena zadržavanja u kontaminisanom prostoru (trajanja izloženosti)
• Otpornosti ljudskog organizma
Efekat pre?iš?avanja vazduha ?esto je predmet sporova nau?nika. U literaturi se kao referentna mera navodi 0,5 kg ?estica prašine po m2 godišnje. Uporedno merenje koncentracija prašine i ?estica zadržanih u vazduhu vršeno je u avenijama sa drvoredom i ulicama bez zelenila. Rezultati su pokazali da je koncentracija ?estica u avenijama za dve tre?ine manja nego u ulicama bez drve?a, zahvaljuju?i velikim lisnim površinama. Prašina i ?estice zaga?enja zadržavaju se na površini liš?a, a potom ih kiša spira na tle. Površina liš?a apsorbuje štetne gasove sadržane u vazduhu. Oni ostaju u liš?u i u jesen, kada liš?e po?ne da opada, i tako?e završavaju na zemlji.
Dve su posledice koje iz toga nastaju. Štetne materije mogu dospeti u zemljište, a zahvaljuju?i kiši njihova koncentracija se pove?ava, tako da biljke na duži period ne uspevaju da dopru do hranljivih materija. Efekat filtriranja gasnih zaga?enja je slab i može se posti?i samo kod suvih zelenih biljaka, dok su zimzelene biljke sposobne da apsorbuju vazdušne zaga?iva?e zahvaljuju?i stalnoj vlažnosti lisnih površina. Nasuprot tome, zaga?enje prašinom tako?e se može efikasno filtrirati uz pomo? suvih biljaka.
Na temu sposobnosti apsorpcije sumpor-dioksida i ugljen-dioksida od strane biljaka objavljeno je više protivre?nih studija. Merenje je vršeno u Institutu Frauhofer iz Štutgarta 1987. Ova tri dijagrama pokazuju dnevno kretanje koncentracije sumpor-dioksida i ugljen- dioksida, merene u blizini zelene fasade i obi?nog zida. (lokacija: Štutgart-Vaihingen, biljka: bršljan).
3. Smanjenje vertikalnog protoka vazduhaTermi?ki izolovani ravni krovovi obloženi slojem bitumena mogu se tokom prose?no toplog letnjeg dana u Centralnoj Evropi zagrejati gotovo do 60ºC, pri temperaturi vazduha od 25ºC, dok pod ekstremnim uslovima ova vrednost može da dostigne i 80ºC. Kao rezultat toga nastaje toplo vertikalno strujanje vazduha, što dalje dovodi do toga da se ?estice prašine sa ulica podižu i tako nastaje zaga?enje i stvara se parno zvono iznad grada.
Brzina vertikalnog vazdušnog strujanja daleko je ve?a ispred fasada u pore?enju sa kretanjem vazduha iznad krovova, tako da velike koli?ine prašine i ?estica koje se prenose ovim strujanjem vazduha ulaze u stanove kroz otvorene prozore. Tamo gde zelene površine pokrivaju zidove stvara se turbulencija zahvaljuju?i kojoj se ?estice zaga?enja lepe na površinu liš?a ili ih ono apsorbuje. Vegetacija snižava temperaturu vazduha, ?estice se zaustavljaju na lisnim površinama, a time se smanjuje njihova gustina i brzina kretanja.
Imaju?i u vidu navedene ?injenice, bi?e potrebno sve više zelenih krovova i fasada jer je ovaj metod najefikasniji u borbi za poboljšanje klimatskih uslova u gradovima.
4. Smanjenje temperature – vlažnost vazduhaIsparavanje – koje proizvode listovi zelenih biljaka – odvodi toplotu iz okruženja, pri ?emu vlažnost vazduha raste. Što su površine liš?a ve?e, to je ovaj proces intenzivniji. Sa druge strane, zelenilo doprinosi smanjenju vlažnosti vazduha tamo gde je to potrebno zahvaljuju?i tome što liš?e upija paru, koja kondenzovana pada na tle u obliku vodenih kapi.
5. Zaštita protiv sunca i temperaturnih razlikaTemperatura klasi?ne fasade koja nije u hladovini u toku leta u podne može da dostigne i 40-45ºC. Ovo je izuzetno velika toplota, koja se može smanjiti zelenilom. Temperatura vazduha ispod zelenih biljaka znatno je niža nego u istom okruženju koje je izloženo suncu. Razlog tome nije samo efekat suncobrana, nego i posebna struktura liš?a. Liš?e reflektuje približno 10% sun?evog zra?enja – manje ako se radi o liš?u sa glatkom površinom, više ukoliko je re? o liš?u sa neravnom – a upija oko 70%, tako da ?e sun?eva energija, sledstveno tome, površine zaklonjene liš?em zagrevati svega 20%. Bujna vegetacija stvara hladovinu i odbija veliku koli?inu sun?evog zra?enja, a u isto vreme odvodi toplotu iz okruženja putem isparavanja.
6. Vetar i zaštita od kišeGubitak toplote u ku?i usled vetra može da dostigne i 50% ukupnog gubitka toplote, zavisno od polžaja i konstrukcije zgrade. Veoma je važno obezbediti maksimalnu zaštitu fasada od vetra. Zatvorena, ujedna?ena vegetacija na fasadi bitno umanjuje efekat rashhla?ivanja koji proizvodi vetar. Gust, neujedna?en tepih od liš?a ispred fasade deluje kao «razbija? vetra». Osim toga, vegetacija štiti od obilnih kiša i spre?ava spiranje maltera, ?ime se zna?ajno smanjuje erozija zidova.
7. Termi?ka izolacija – efekat hla?enjaZelena obloga fasade leti ima rashladno dejstvo, a zimi pove?ava termi?ku izolaciju – to jest, ima povoljan efekat na klimu enterijera tokom cele godine. Stanovnici zelenih ulica su aktivniji, a troše manje vode. Temperatura vazduha je niža. Gubitak energije tokom zime mogu?e je smanjiti istom zelenom oblogom.
Zelenilo ispred fasade predstavlja zna?ajnu toplotnu izolaciju. Vazdušni jastuk koji se stvara izme?u liš?a i zidova smanjuje koeficijent gubitka toplote zida: vazduh predstavlja dodatni termoizolacioni sloj. Stati?ni sloj vazduha debljine od 5 cm ima koeficient provo?enja toplote od približno 2,9 W/m2K, što odgovara onom koji ima prozorsko okno sa duplim staklom. Zaštitni efekat naro?ito je visok na onim stranama koje su izložene vetru, jer se smanjuje rashladni efekat vetra.
Osnovu ovakvog novog pristupa predstavlja važna ?injenica da liš?e deluje kao živi «solarni kolektor». Ovaj «solarni kolektor» optimalno prati dnevne i godišnje cikluse, obezbe?uju?i slede?e pogodnosti: leti, kada je sunce visoko, listovi biljaka se uspravljaju, ponašaju?i se kao ventilacioni kapci i ?ine pregradu izme?u biljke i zgrade, pri ?emu rashla?uju vazduh koji ulazi u
ku?u. Suprotno tome, zimi, kada je sunce nisko, listovi zimzelenog tepiha - usled niskog hidrostati?kog pritiska - zbijaju se i povijaju nadole, stvaraju?i sloj vazdušne izolacije.
Aerodinami?ke, fizi?ke i morfološke karakteristike listova odre?uju pasivnu mo? zadržavanja toplote biljnih površina. To su: boja liš?a (sposobnost odbijanja i refleksije), veli?ina i položaj liš?a, težina, gustina, aerodinami?ke karakteristike, kao i otpornost na vetar.
8. Zvu?na izolacija – zaštita od bukeBuka ima iritiraju?e dejstvo na ?oveka i postepeno može dovesti do simptoma pogoršanja: smanjene sposobnosti koncentracije, zamora, ubrzanog pulsa, povišenog pritiska itd. Buka je posebno intenzivna u gradovima, i potrebno je uložiti napore da se ona smanji.
Liš?e ima sposobnost da odbija i upija zvuk. Struktura lista apsorbuje i prenosi – i na taj na?in smanjuje – jedan deo akusti?ne energije, a ostatak odbija.
Vetar pokre?e listove zelenih biljaka, oni se sudaraju i emituju ujedna?en, umiruju?i šum koji pokriva deo svakodnevnih iritiraju?ih štetnih zvukova – re? je o fenomenu maskiranja. Sloj liš?a ispred fasade, posebno onog gustog i teškog, reaguje na zvu?ne talase svojim kretnjama. Efikasnost zaštite od buke zelenih fasada zavisi od vrste biljke, veli?ine lista i godišnjeg doba. Istraživanja su pokazala da liš?e smanjuje koli?inu buke za oko 5 dB. Reakcija živih bi?a na faktore promena u okruženju zavisi od ekološke svesti datog živog bi?a. Zelene fasade mogu
se kreirati na razne na?ine, a biljke koje se koriste imaju razli?ite povoljne karakteristike. Pre svega sve karakteristike pojedinih biljaka i lokalnih uslova moraju biti u me?usobnom skladu, jednim delom zato da bi se iskoristile prednosti koje pružaju zelene fasade, a drugim delom da bi se izbegla mogu?a ošte?enja i jednih i drugih (zgrada i biljaka).
Pri izboru i sadnji zelenila potrebno je uzeti u obzir slede?e faktore koji uti?u nakroklimu:
• Temperatura
Glavni faktor pri izboru biljke su klimatski uslovi. U Centralnoj Evropi sa umerenom klimom, prirodno je odabrati biljke otporne na hladno?u (one koje mogu opstati i na temperaturi od -20ºC).
• Svetlost
Najzna?ajniji izvor svetlosti je sunce, ?ije zra?enje dovodi do zagrevanja, ali tako?e izaziva fotohemijske reakcije. Intenzitet svetlosti koja dopre do površine zemlje zavisi od ugla zraka, atmosferskog kapaciteta upijanja svetlosti i efekta zaklona. U Centralnoj Evropi u na?elu svuda ima dovoljno svetlosti za fotosintezu, iako bi zbog nepovoljne orijentacije pojedinih fasada zelene biljke trebalo pažljivo odabirati.
• Vlažnost
Ravnoteža u koriš?enju vode predstavlja zna?ajan preduslov opstanka svih živih bi?a. Sa stanovišta potreba za vodom postoje ogromne razlike me?u pojedinim vrstama, a poznato je da je preraspodela zaliha vode izuzetno neujedna?ena u zavisnosti od mesta i godišnjeg doba. Budu?i da su dovoljne koli?ine vode nezamenljiv uslov za razvoj biljaka, neophodno je dodatno navodnjavanje u sušnim periodima.
• Vazduh
Zbog velikog stepena zaga?enja i visokih koncentracija sumpor-dioksida u vazduhu, gradskim uslovima lakše ?e se prilagoditi ekstremno otporne biljke, naro?ito u centru grada i ulicama sa gustim saobra?ajem (npr. u blizini semafora).
izvor / «Green design» , grupa madjarskih autora
http://www.greenexpeditio.org/index.php?option=com_content&task=view&id=46&Itemid=31
Login
Register
FAQ
