Stedljive Kuce

Zeleno gra?evinarstvo
Zdrave i bolesne ku?e


Svetska zdravstvena organizacija više od decenije radi na projektu ispitivanja kvaliteta zgrada sa aspekta njihovog uticaja na zdravlje ljudi. Posebno su analizirane takozvane “bolesne ku?e”, pravljene od štetnih materijala. Prof. dr Slobodan Krnjetin, sa gra?evinskog fakulteta u Novom Sadu, isti?e da se posledice, naj?eš?e ispoljavaju kroz oboljenja disajnih organa i alergije, a ?esti su primeri malignih oboljenja kao i raznih genetskih promena. Istraživanja me?unarodnih ekspertskih komisija tako?e svedo?e o zna?aju, koji se i u svetu poklanja ovom problemu. Na me?unarodnoj konferenciju u Milanu 1995. godine, posve?enoj ovoj temi, posebno su navedeni slede?i kriterijumi za definiciju tzv. “zdravih ku?a”: termi?ki kvalitet sredine, velika osvetljenost, dobra zvu?na izolacija, sigurnost, funkcionalnost, mala potrošnja energije i prirodnih i mineralnih resursa i malo zaga?enje okoline.



Prof. Krnjetin smatra da ve?ina postoje?ih zgrada, ne ispunjava ove kriterijume. Naj?eš?i slu?aj je da se radi zadovoljenja unutrašnjeg konfora, narušena spoljna životna sredina.

Prof. dr Radivoje Man?i?, sa arhitektonskog fakulteta prištinskog univerziteta, koji obavlja i funkciju podpredsednika balkanske eko federacije, navodi da je bioklimatska gradnja jedan od najaktuelnijih trendova savremene arhitekture, zasnovana na prirodnim principima koriš?enja mikroklimatskih uslova. Jedan od njenih vidova je i tzv. solarna arhitektura, koja se pre svega koristi radi zagrevanja prostora.

Visoke domete u razvoju projekata zdravih zgrada u našoj zemlji ostvario je Novosa?anin Veljko Milkovi?, koji je svoje projekte izlagao na me?unarodnom seminaru u Milanu, 1995, i u Tokiju, 1996. godine. Po njegovim re?ima, zgrade izvedene po principima pasivne solarne arhitekture, pojavljuju se kao potpuno ukopani objekti (atrijumske ku?e) sa vertikalnim osvetljenjem, delimi?no ukopani objekti sa bo?nim osvetljenjem i nadzemne solarne zgrade.

Potpuno ukopani objekti su naro?ito pogodni za podru?ja sa ekstremnom klimom, kao što su pustinjska i arkti?ka prostranstva, gde su velike oscilacije i odstupanja od optimalnih temperatura. U jednoj podzemnoj strukturi, zbog dobre termoizolacije zemlje, temperatura vazduha je na konstantnoj visini od oko 12 step.C.

Ku?a za sve terene

Posebnim kreiranjem unutrašnjosti, može se popraviti ugodnost boravka. U Japanu, grupa stru?njaka iz firme Shimizu Corporation, razvija poseban sistem unutrašnjeg ure?enja sa mešanjem svetlosti, zvuka, strujanja vazduha i mirisa, kojim bi se stimulisao duži boravak pod zemljom, dok podzemni delovi Univerziteta u Minesoti (USA), imaju ugra?ene periskope kojima se reflektuje pogled na okolinu i dnevno svetlo.

Nadzemne samogrejne zgrade mogu da se podižu na svim terenima, nezavisno od nivoa podzemnih voda i oblika terena. Iskustva prof. Krnjetina govore da ovakve zgrade mogu biti izvedene sa direktnim ili indirektnim izlaganjem sun?evoj energiji ili sa daljinskim toplovodima. Ozelenjavanjem spoljnih i delom unutrašnjih zidova, pove?ava se zaštita i oplemenjuje se okolina. Zemljana zaštita (termoizolacija) se postavlja izme?u dva spoljna zida i po krovu, sli?no kao na zemunicama. Bo?na vegetacija (bršljen ili loza), mrežom se odvaja od zida za oko 5 cm, ?ime se ostvaruje efekat krzna. Sa reflektuju?im površinama na krovu i prozoru, dodatno se uvodi sun?ana svetlost i toplota, i time se ostvaruje prijatan boravak u objektu tokom ?itave godine.

Inženjer Aleksandar Nikoli? iznosi pre svega li?na iskustva u primeni ovakve gradnje, jer i sam živi u ovakvoj ku?i u Novom Sadu. Po njegovim re?ima, najvažniji uslov kod njene izgradnje je orijentacija fasade sa otvorima isklju?ivo prema jugu, a zbog jednostavnije izgradnje je pogodan teren u blagom nagibu, tako?e, prema jugu. Ukopavanje objekta ide do dubine od 1,2 m, (samo toliko da se spre?e toplotni gubici kroz parapetni fasadni zid). Zaštita ostalih spoljašnjih zidova i tavanice se izvodi zemljanim nasipom debljine od 20 do 80 cm, a uvo?enje sun?eve svelosti je omogu?eno direktno preko prozora okrenutih ka jugu.

Nikoli? navodi da termo-energetska analiza pokazuje da se sa ovakvim ku?ama može ostvariti ušteda u utrošku energije i do 80 odsto u odnosu na klasi?no gra?ene nadzemne zgrade. Konstrukcija je armirano betonska, sa ravnom krovnom plo?om. Jedino, južni fasadni zid je ura?en od lakog gas betona a taj material, kao i drvo, prema preporukama me?unarodnih organizacija, spada u materijale koji su najmanje štetni po zdravlje stanara.

Bašta na krovu

Za najekonomi?nije zagrevanje solarne zemunice kao i svih pasivnih solarnih objekata, veoma je važan raspored sun?anih dana. Najidealniji slu?aj u našem podneblju su periodi od po 2 sun?ana i 3 obla?na dana, ako u grejnoj sezoni prose?no imamo 60 odsto obla?nih dana. U periodu do 3 obla?na dana temperatura vazduha u zemunici (od 20(C) se održava na osnovu prethodnog sun?anog perioda, kao i na osnovu akumulisane toplote u pregradnim betonskim zidovima i termoizolovanim duplim betonskim podovima. Nikoli? navodi da se naro?ito pogodnim rešenjem smatra Milkovi?eva solarna zemunica sa reflektuju?im površinama na prozorima u kojoj je i do 3 puta više iskoriš?ena toplotna energija Sunca.

U reflektuju?e površine, kaže Milkovi?, spadaju sjajni premazi (lakovi i boje), aluminijumski limovi i folije na ?vrstoj podlozi, koji reflektuju direktno i difuzno zra?enje Sunca (od preko 80 odsto). Ove površine su najjeftiniji solarni ure?aj koji pored toplotnog efekta obezbe?uju i pove?anje unutrašnje osvetljenosti prostorija. Sa odgovaraju?e postavljenim reflektuju?im površinama osvetljavaju se pod i plafon neposredno uz prozor, tako da ne dolazi do zaslepljivanja. Milkovi? posebno isti?e da su naro?ito korisne donje reflektuju?e površine, jer se od njih svetlo odbija u plafon i difuzno osvetljava unutrašnjost objekta bolje nego kada su postavljeni ve?i prozori.

Sloj zemlje na objektu ima blagi nagib u nazad, pa ne zadržava vlagu, a bez zalivanja na njemu se mogu uzgajati korisne i ukrasne biljke. Posebna specifi?nost ovih ku?a je unutrašnja toplotna izolacija, ?ija je ve?a efikasnost u odnosu na spoljašnju termoizolaciju dokazana na eksperimentalnim modelima.

Ušteda od 15.000 kWh

Prema vlasniku ove ku?e lako je uo?iti direktne prednosti solarne zemunice nad klasi?nom ku?om. Iz svog iskustva kaže da, ako se izra?unaju troškovi grejanja u zimskoj sezoni i hla?enja leti, u jednoj stambenoj zemunici površine 140 kvadratnih metara i u isto takvoj klasi?noj ku?i, ukupna razlika utrošene energije u korist zemunice je ?itavih 15.000 kWh godišnje. Zemunica ?e za 50 godina uštedeti više od 50.000 evra. Zbog orijentisanosti svih unutrašnjih prostorija ka suncu, u zemunici imamo i direktnu uštedu u elektri?nom osvetljenju od oko 30 odsto. On tako?e podse?a, da površina fasade solarne zemunice iznosi samo jednu desetinu površine klasi?ne ku?e, pa su troškovi malterisanja i održavanja fasade kod zemunice samo jedna desetina takvih troškova na klasi?noj ku?i.



Ovim ku?ama tako?e nisu potrebne gromobransku instalaciju, ili oluci za odvo?enje vode sa krova. Zna?ajna prednost svakako je i velika sigurnost stanovanja u zemunici u slu?aju zemljotresa, olujnih vetrova, pa i ratova. Treba napomenuti da je problem buke i vibracija sa izgradnjom zemunice uspešno rešen. Zemunica je jedina ku?a u kojoj se ne ose?a ni košava, ni severac, a ni promaja!

Trajnost do 200 godina

Umesto klasi?nih zidova od blokova ili opeka, zemunica zahteva spoljne zidove od armiranog betona. To je za gradnju, komplikovanije i nešto sporije, a i zahteva relativno skupu oplatu za izlivanje betona. Ovako pove?ani troškovi gradnje zidova i placa mogu se u potpunosti opravdati sa tri puta ve?om trajnoš?u solarne zemunice. Ve?ina neupu?enih ljudi ne veruje u vek trajanja zemunice od 200 godina i to zbog pore?enja sa vekom klasi?ne ku?e od maksimalno 75 godina. Aleksandar Nikoli? kaže da skeptici zaboravljaju da je zemunica potpuno zašti?ena u zemlji od svih atmosferskih uticaja, prvenstveno od razornog dejstva mraza i ekstremnih temperatura koji postepeno razaraju fasadu i zidove klasi?nih ku?a.

Ekološke ku?e kao stambeni prostori nude ?oveku humanije vi?enje sveta. Adekvatna eko-naselja obezbedila bi smanjenje prenaseljenosti, gužve i zaga?enosti što posredno uti?e na ljude i na njihovo psihofizi?ko stanje. Ovakvi objekti ?ine potpunim ?ovekov doživljaj stanovanja za razliku od sadašnjih naselja koja nude ose?aj stešnjenosti, izolacije i zatvorenosti izme?u zidova. Oni su najbolji na?in da se pomirimo sa prirodom, a na taj na?in i sami sa sobom.

D.Bulaji?