Stedljive Kuce

PODUNAVSKE ŠVABE ME?U PRE?ANIMA 4

Dnevnik nedelja, 3. maj 2009.

Burdelji u Banatu

Piše: Bogdan Šekari?

Materijal kakav je postojao u izrazito ravni?arskom kraju današnje Vojvodine ograni?io je mogu?nost gradnje na staništa od zemlje. Osim za kopane zemunica, ona je koriš?ena za naboj, nepe?enu ciglu (?erpi?) i pe?enu, u kombinaciji sa trskom, drvetom i kamenom. Stanovi su gra?eni kao podzemni – u lesu, i nadzemni – nabija?e, pletare i brvnare. Objekti u lesu su lagumice i zemunice.

Ove prve nastaju usecanjem u vertikalne odseke lesnog terena i karakteristi?ne su po tome što im tri ili ?etiri zida ?ini sama lesna masa, a nemaju ni posebnu krovnu konstrukciju. U zemunice se silazilo stepenicama koje su se na dužoj strani ku?e. Stanovi u lesu pojavljuju se na teritoriji Vojvodine još od kamenog doba, a slovensko stanovništvo je ovaj tip staništa preuzelo od starosedelaca nakon Velike seobe naroda u 5. veku.

Specifi?nosti jednodelne i dvodelne zemunica su delovi zidova koji izlaze iznad ravni lesnog tla, a zidani su tehnikama naboja i pletera; drvene krovne konstrukcije na dve ili ?etiri vode, sa slemenom gredom i rogovima; trem iznad ulaza u zemunicu; odvojenost prostora za kuvanje sa otvorenim ognjištem od onog za stanovanje sa kalotastom pe?i.

Dok je u ranijim epohama brojnost stanova u lesu rezultat dostignut nivoom kulturnog razvoja, njihova kasnija u?estalost vezuje se za periode društvene nestabilnosti, ratove i seobe, kad su takvi gra?eni kao nužni stambeni minimum. Ovaj tip staništa je rasprostranjen u periodu turske vladavine u južnoj Ugarskoj, kad nije bilo sela u današnjem smislu, ve? su se sastojala od razbacanih grupa zemunica, koliba ili pletara. O životu srpskog stanovništva svedo?i i izveštaj austrijske komisije iz 1669: „Srbi nigde ne zidaju, ve? borave u kolibama i zemunicama, kako se mogu odmah, kad zatreba, na drugo mesto preseliti“. O izgledu jednog sela u ravni?arskom delu Srema svedo?i dr Edvard Braun iste godine: „Mnoge porodice i stanovnici raznih varoši žive pod zemljom. Blizu ovih prebivališta su bunari, iz kojih stanovništvo izvla?i vodu kao što to ?ine bojadžije i pivari. Ulazili smo u njihove ku?e, nalaze?i ih u boljem stanju nego što smo o?ekivali. Imali su odeljenje i drvene odžake, i na udaljenoj strani prozor, malo odignut od površine zemlje. Sve je u njima ure?eno spretno koliko i u drugim sirotinjskim ku?ama pod tlom.“

Iako je stvaranje povoljnijih ekonomskih i politi?kih uslova tokom 18. veka omogu?ilo formiranje stabilnijih naselja i gradnju ku?a od ?vrstog materijala, i tad neprekidne migracije uslovljavaju gradnju zemunica. O tom svedo?i i naredba županijske vlasti iz 1789. o zabrani njihove gradnje. U tom periodu ovaj tip staništa prisutan je i u rumunskom delu Banata, pod nazivom „burdelj“. Sli?ne su kopali i nema?ki kolonisti kad su 1767. stigli u mesto Lenauheim i tu boravili do izgradnje budu?eg sela. Tokom 19. veka u lagumicama živi najsiromašnije seoski živalj, dok ih bogatiji u vinogradarskim podru?jima koriste kao vinske podrume. Takve su u Tele?koj visoravni gradili i Nemci iz Crvenke.

Najstariji tip nadzemne ku?e u Vojvodini je jednodelna sa zidovima od opletenog pru?a, oblepljena zemljom pomešanom sa plevom, a pokrivena je slamom ili trskom. Ona se sastojala od jedne prostorije, u koju se ulazilo iz trema. Pošto je to odeljenje služilo za stanovanje i kuvanje, nazivalo se „ku?a“. Izmeštanjem otvorenog ognjišta u prvobitni trem nastao je dvodelni tip ku?e. O njenoj širokoj rasprostranjenosti svedo?i Grizelinijev opis ku?a u Banatu iz druge polovine 18. veka: „Ku?e u selima ’vlaha’ sa?injene su samo od zemlje, dasaka i trske. Obi?no su pleli ku?e od grana vrbe, koji se posle prekrivaju sa zemljom pri ?emu se dobijaju zidovi koji po ?vrstini traju kao oni od ?eramide. Poljoprivredne proizvode ?uvaju u ambarima i koševima, podignutim 4-5 stopa iznad zemlje.“

Zidovi ku?a su gra?eni i od naboja, ?erpi?a, a re?e brvana. Pod uticajem kolonisti?kih vlasti, od sredine 18. veka tehnika naboja postaje zastupljenija od pletera. Re?oj upotrebi naboja razlog je složenost izrade zidova (formiraju se nabijanjem zemlje izme?u dve daske), kao i izrazita poroznost naboja u tada mo?varnom terenu Vojvodine. Tako se u jednom dopisu iz 1770. stanovnici Bege?a žale županijskim vlastima da je „velika poplava izlivanjem Dunava u njihovom mestu potpuno uništila 53 ku?e od kojih su 29 bile od naboja. Jedino ku?e pletare kako-tako još stoje, ali sem krova, sve drugo se mora ponovo zidati.“

Pod uticajem kolonisti?kih vlasti, kao i stabilizacije opštih prilika, na prostoru Vojvodine se do kraja 18. veka ustaljuje trodelni tip ku?e od naboja. Ratovi izme?u Austrije i Turske vo?eni u južnoj Ugarskoj na prelazu iz 17. u 18. vek stavili su lokalno stanovništvo pred teška iskušenja. Na mestu nekadašnjih naselja ostala su zgarišta, a malobrojno preostalo stanovništvo primorano na izbeglištvo u nepristupa?ne mo?varne i šumovite oblasti. U vreme velikih previranja, kad život i imovina nisu vredeli mnogo, živelo se u stalnom pokretu, pa se stvaraju sela od privremenih zemunica i koliba.

Naseljavanja pograni?nih prostora iz ekonomskih, politi?kih i vojnih razloga postaje prioritet za novu austrijsku vlast. Ona je podsticala dolazak Srba s prostora južno od Save i Dunava, a i kasnije kolonizovanje Nemaca i drugih naroda. Jedan od problema je bio njihov smeštaj.

Poslato 02.05.2009

http://www.naslovi.net/2009-05-03/dnevnik/podunavske-svabe-medju-precanima-4/1138697

Novo Miloševa?ka Slika dana - 09.02.2008


Pominje se "u Prvu knjigu" Dragana Rauškog - Prilozi za monografiju Novog Miloševa, ?ijom ljubaznoš?u smo i došli do ove fotografije. a u "tekst, potpisan" od strane Mirjane ?eki?:

Poslednja zemunica u NM ...

... Deda Ljalja je ziveo odmah pored karlovackih jamura. Njegova vise koliba nego kuca, koja se je sastojala od jedne prostorije polukopane u zemlju, a krov sto je pokriva bio je od trske i slame. Samo seoski put kojim su se vozili zemljoradnici sa njive i na njivu, ga je odvajao od seoskog groblja koje se je nalazilo sa druge strane puta, pa je pokojni deda Ljalja imo prica i o nocnim zbivanjimana na groblju.

Bilo je naroda koji nisu obracali paznju na njegove price, ali je ipak bilo vise oni koji jesu, a pogotovo mi deca. Cesto je pricao pricu o poslednjoj, morskoj Vili, koja je potomak Vila koje su ostale zaglavljene bez izlaza po rekama i barustinama, od kada se je Panonsko more izlilo i nestalo. Posto je ziveo odmah pokraj jamura, mi smo mu verovali da je ponekad i cuje.

Deda Ljalja il' deda Koka, kako su ga neki zvali, je u stvari Rada Pavlov, za kog' se kaže da je poslednji "Milošef?an", koji je "živijo u zemunicu"...

Pominje se "u Prvu knjigu" Dragana Rauškog - Prilozi za monografiju Novog Miloševa, ?ijom ljubaznoš?u smo i došli do ove fotografije. a u "tekst, potpisan" od strane Mirjane ?eki?:

Kako su izgledale zemunice u kojima se živelo u vreme seoba nema opisa, ali se sigurno nisu mnogo razlikovale od one u kojoj je Rada Palov živeo šezdestih godina dvadesetog veka. Njegov dom je sagra?en 1947. godine po uzoru na zemunice koje su se i pre toga pravile ne samo u okolini Novog Miloševa.

Nivo poda je ukopan u odnosu na okolni teren 1.5 m. Zgrada nije imala zidova. Dvoslivni krov dodiruje zemlju. Krovnu konstrukciju ?ine slemenja?a koju nosi soha i gredice koje su oslonjene na nju i koje dodiruju sa strane zemlju. Na krovnu konstrukciju nabacan je sloj trske i preko nje blato. Zemunica nije imala tavanicu.

Prvobitno je zemunica Rade Pavlova imala jednu prostoriju, na koju je kasnije sa spoljne strane dodata još jedna. U ku?u se ulazi kroz kuhinju, a dalje iz nje u sobu. U kuhinju je mali dimnjak za otvoreno ognjište, a u sobi je zemljana pe? koja se loži iz kuhinje. (Tekst u odlomcima i fotografija su sa sajta Novog Miloševa)

Copyright © - Dragan Belic - BeoDra S.T.R. - All right reserved

http://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%97%D0%B5%D0%BC%D1%83%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0

Zemunica


Rekonstrukcija zemunice na lokalitetu Mesa Verde u SAD

Zemunica je sklonište za ljude ili doma?e životinje, napravljeno nad udubljenjem ili rupom, ukopano u zemlju. Ove strukture su najraniji tip ljudskih ku?a poznatih arheolozima. Zemunice se mogu potpuno ukopati u zemlju, sa krovom pokrivenim zemljom ili izdubiti se u brdu. Tako?e mogu biti poluukopane, sa izgra?enim krovom od drveta ili busenja trave.

Zemunice tako?e mogu biti privremena skloništa tokom ratova ili lova. Tako?e, pošto se mogu dobro maskirati, koriste se kao mesto za skrivanje tokom zaseda.

http://www.gradnja.rs/nesvakidasnja-zemunica-u-okolini-cacka/

Nesvakidašnja zemunica u Švajcarskoj

Zemunice, kao strukture za sklonište ljudi i životinja, poznate su ?ak i arheolozima. Me?utim, i arhitekti današnjice eksperimentišu sa ovom vrstom objekta u cilju štednje energije i saživota sa prirodom. Jedna luksuzna zemunica našla je svoje mesto u ?i svoje mesto u Švajcarskoj.

http://serbian.cri.cn/1/2005/12/26/21@38211.htm

Zemunice u kineskoj provinciji Šansi

Pre 4 hiljade godina stanovnici na visoravni les u severozapadnom delu Kine imali su obi?aj da stanuju u svojevrsnim zemunicama.



Zemlja na visoravni je lepljiva i tvrda. Tamošnji ljudi su u drevno vreme na obi?no sun?anoj strani planine kopali zemlju i pravili udubljenja. Izgradnja takve svojevrsne zemunice je bila jednostavna i jeftina, a život u njoj veoma udoban. Zimi su bili zašti?eni od hladno?e, a leti od vreline. Sve do današnjih dana na visoravni les postoji još mnogo takvih zemunica u kojima živi ?ak oko 40 miliona stanovnika.

Zemunice su obi?no visoke više od tri metra i isto toliko široke, a u dubinu idu i do 20 metara sa obaveznim otvorom u pravcu sunca. Postoje tri vrste zemunica. Najjednostavnije su od zemlje, zatim postoje ozidane opekom i kamenom.

Selo Huajuantun se nalazi na periferiji grada Jenan u severnom delu provincije Šansi. 53-godišnji seljak Džang ?idžun i njegova porodica žive u 8 pe?ina koje su izgradjene na tri sprata. Dve pe?ine od zemlje na gornjem spratu je kopao njegov otac još 1962.godine i dosad su dobro o?uvane. Tri pe?ine ozidane opekom izgradjene su 1964.godine i u njima žive gospodin Džang sa suprugom i porodica mla?eg sina. Ostale tri pe?ine ozidane kamenom izgradjene su pre 20 godina i pripadaju porodici starijeg sina.

Zemunica u kojoj živi gospodin Džang je ozidana opekom i veli?ine je nešto iznad 20 kvadratnih metara. Njenu unutrašnjost obasjavaju sun?evi zraci. Tri zida pe?ine su ukrašena izrezanim ornamentima od papira i slikama. Nau?ni savetnik muzeja narodne umetnosti grada Jenan Vang Keven je, govore?i o zemunicama, naveo:

U severnom delu provincije Šansi je formirana nesvakidašnja umetnost zemunica. Za svakog ?oveka zemunica predstavlja njegov sopstveni mali svet. Ovdašnje žene su veoma talentovane za ukrašavanje svojih domova raznim izrezanim ornamentima od papira. One ih lepe po zidovima, plafonima i vratima. To rade iz generacije u generaciju i tako je nastala umetnost zemunica, objasnio je gospodin Vang.

Drevni na?in stanovanja i umetnost zemunica u provinciji Šansi privla?e sve više doma?ih i stranih turista. Gospodin Džang i ?lanovi njegove porodice su oslobodili neke od svojih zemunica za turiste. Navode?i da svoje goste ?asti lokalnim specijalitetima, on je pohvalio:

Dolazi kod nas mnogo turista. Oni se ose?aju dobro i prijatno dok sede na pripe?ku koji se no?u koristi kao krevet, a tokom dana na njega se stavlja sto za obedovanje. Za njih pripremamo lokalne specijalitete i izvodimo im lokalne igre Jange. Moja snaja je vešta u izrezivanju ornamenata od papira i stranim turistima ?esto prikazuje ovu veštinu, rekao je gospodin Džang.



Zbog razvoja turizma, grad Jenan je otvorio istoimeni hotel - najve?i arhitektonski kompleks zemunica u svetu koji je postao prava turisti?ka atrakcija. Ova gradjevina je sastavljena od 300 zemunica ozidanih kamenom na 8 spratova. Zidovi svake od njih krase slike naivne umetnosti iz tog kraja, a prozore izrezani ornamenti od papira i lepo cve?e u saksijama. Ispred hotela se nalaze kameni mlin, kameni sto i stolice. Jednom re?ju, ovde vlada atmosfera seoskog doma?instva. Radi zadovoljavanja razli?itih potreba turista, u nekim zemunicama se nalaze kreveti, a u drugima se umesto njih koristi pripe?ak.

Govore?i o zemunicama turist iz Šangaja Sju ?angdžun je naglasio:

Pojedini ljudi iz velikih gradova nikada ranije nisu videli zemunice koje imaju nacionalne osobine. Ove u hotelu u kojem boravim imaju autenti?ni oblik drevnih zemunica, s tim što je opremljenost unutašnjosti poboljšana. Ose?am se u njima veoma dobro, podvukao je gospodin Sju.