Stedljive Kuce

Naisao sam na temu koja mi je prilicno interesantna,spolja ytong,iznutra vuna pa gips ploce.
Poznajem coveka koji ima kucu zidanu velikim delom od siporexa i delom stare cigle.Unutrasnje zidove i potkrovlje je oblozio sa mineralnom vunom 10cm i zatim gips ploce.kaze da je zadovoljan izolacijom,grejanje mu nije skupo,nema klima uredjaj.
Sta mislite o ovakvom nacinu izolacije i sta je u ovom slucaju bolji izbor:ytong,cigla,ili nesto trece-neka vrsta bloka ?

Ja nisam bas nesto za unutrasnju izolaciju. Zid pomalo treba da primi toplote iz same prostorije i da je polako vrati nazad u istu. Ako imas unutrasnju izolaciju onda imas efekat da dok grejes toplo je... Posle nema sta da dogreva... Bolje je staviti izolaciju spolja. Tako da se sam zid ponasa kao termoelement

Ta?no, i zato je spoljašnja termoizolacija i dalje najbolji izbor.

Spoljnom termoizolacijom se izbegavaju velike dilatacije objekta leto/zima i na taj na?in se znatno pove?ava vek upotrebe objekta.

Takav sistem izolacije moze da se upotrebi recimo za izolaciju podrumskih prostorija i tamo gde je nemoguce sa spoljne strane postaviti izolaciju. U stambenim zgradama, gde su fasade zasticene zakonom ili kod potkrovlja. Imas kod Rigipsa da nadjes vec gotove ploce sa nalepljenom izolacijom.
Rigips je poceo nesto da petlja sa pasivnim kucama. Videcemo sta ce ispasti. Za pocetak evo PDF

http://www.rigips.rs/pdf/saint-gobain_k ... cnosti.pdf

Grbo,pa to je upravo ono o cemu sam pricao
Da li je ova solucija losa ili ne?
mislim,ti i eloizo ste dali neke komentare koji su u suprotnosti od ovog sto rigips pise?
Slazete li se da malo bolje ispitamo ovu tematiku?
poz

Ja u principu jesam za unutrasnju izolaciju gde ne postoji mogucnost spoljne. Rigips je to objasnio ali su ostali malo nedoreceni. Pogledaj bolje njihov zid iz PDF-a. Gde je izolacija na spoljnoj strani zida???? Nisu naveli. DDalje. Vidis da se samo baziraju na betoni i giter bloku... Kamo ostali vidovi gradnje Ytong npr. (koji je njima neka vrsta konkurencije bar sto se tice unutrasnjih zidova). Dobro si rekao, treba ispitati sve aspekte pa videti. Kad se pojavi Energija, on ce ti malo bolje objasniti.

Slažem se, da se na unutarnju izolaciju treba osvrnuti samo u slu?aju da su sve mogu?nosti ugradnje spoljne izolacije nemogu?e.Razloga za to je dovoljno i opisani su iznad.U tom smislu treba i shvatiti marketinški trik da se preporu?uje unutarnja izolacija.Retko ko ?e se odlu?iti na koriš?enje rigips plo?a spolja i ugradnju ventilisane fasade zbog finansijskog faktora.Iz tog razloga Rigips propagira kakvu takvu izolaciju uz koriš?enje njihovih proizvoda.Što zna?i ako nemaš novca za ventilisanu fasadu,možeš da uradiš i unutarnju uz postavku rigips plo?e,tj. rigips uvek i za sve situacije.

Zaista ne postoji logi?no objašnjenje zašto bi neko uradio unutarnju izolaciju a mogu?e je da radi spoljnu.Ako ništa drugo,ugradnjom unutarnje ,smanjuje sam sebi površinu korisnog prostora objekta.Alternativa je koriš?enje kamene vune i izrada kompakt fasade,naravno spoljne.Sam finansijski prora?un nije teško uporediti.

Hm, voleo bi da se razmene iskustva i/ili mišljenja.

Ovakav sistem gradnje je uobi?ajen ve? mnogo decenija u nekim oblastima sveta, kao što su Sev. Amerika ili Skandinavija a i kod nas ima prakse od bar 50tak godina.

Gotovo sve montažne ku?e su sa takvim sastavom slojeva izolacije, isto se odnosi i na kamp ku?ice ili gradjevinske kontejnere.

Kao i svako rešenje neke probleme rešava a neke nove probleme uvodi.

Moje iskustvo je nekih 30 tak godina povremene upotrebe objekta sa takvim na?inom gradnje a opet sada imam i iskustvo upotrebe objekta tzv mokre gradnje (klasi?na metoda primene praškastih smesa sa vodom, klasi?na gradnja) sa termo izolacijom.

Što se same termike na papiru je svejedno u smislu prolaska toplote.
Nekih razlika ima po pitanju prolaska vlage odnosno položaja ta?ke rosišta u strukturi zida.

Najve?a razlika je u toplotnom kapacitetu odnosno akumulaciji.
Laka gradnja kao sistem nema gotovo nikakvu akumulaciju i nužno zahteva konstanto održavanje klimatizacije bilo grejanja bilo hladjenja.

Prekid grejanja zimi podrazumeva gotovo trenutni prestanak ose?aja toplote koji nastaje zra?enjem zidova pošto zidovi veoma brzo dobijaju temperaturu vazduha u prostoriji odnosno ku?i.

Kod teške gradnje, akumulacija je višekratno ve?a pa je time i vreme da se promena u prekidu grejanja zimi oseti kao prestanak ose?aja toplote višekratno ve?e pošto se zidovi polagano hlade i pri tome celo vreme hladjenja zra?e.

Drugim re?ima, unutrašnja izolacija omogu?ava brže promene i slabo zra?enje zida dok spoljna izolacija nakon masivnog zida omogu?ava jako zra?enje zida i spore promeneunutrašnje mikro klime.

Sa tim vezano je direktno pitanje letnjeg pomaka toplotnog udara, odnosno fazni pomak kada se kroz prenese zra?enje Sunca i zagrevanje prostorija.

Za našu klimu i žarka leta prora?uni kažu da je potrebno bar 13 sati vremenskog pomaka, odnosno da se tokom dana zid može zagrevati i tek nakon zalaska Sunca da po?neda prenosi toplotu unutra.

To se oseti kod tipi?nih starijih zgrada sa debelim masivnim zidovima, poput cigle od 55-80cm, ku?a od nabijene ilova?e, betonskih bunkera/ podruma, kamenih ku?a itd.

Kod lakih montažnih zidova suve gradnje vremenski pomak usled male mase je kratak i obi?no je svega 3-4 sata što zna?i da je popodne u njima toplije unutra u sobi nego što je napolju.

Ko je koristio gradjevinski kontejner ili kamp ku?icu mogao je da oseti tu osobinu koja je jasno izražena.

Pri tome debljina izolacionog sloja nema bitnog uticaja na termi?ki kapacitet i na vremenski pomak.

Takav na?in gradnje je tipi?na konstrukcija kosog krova i boravak leti ispod takvog krova ima specifi?nu mikro klimu.

Ne bih komrentarisao Rigips reklamu da se sa samo 6cm sloja vune postižu parametri zgrade po standardu pasivnih ku?a. Brojke su prosto neumoljive pa se na takav marketing ne bih osvrtao.

Ukratko, moj zaklju?ak bi bio laka gradnja pogodnija za zimu a teška gradnja pogodnija za leto.
Za Balkan je poznato da ima i leto i zimu tako da prora?uni pokazuju da je neophodno potrebno da se zadovolji i masa zida odnosno akumulativnost i odli?na termi?ka izolacija, drugim re?ima malo od jedne malo od druge metode gradnje.
Hibrid.

Do sada najbolje rezultate daje konstrukcija teških masivnih spoljnih zidova koji su spolja obloženi debelim slojem termi?ke izolacije, za objekte koji su stalno u upotrebi tj nastanjeni.

Laka gradnja sa roštilj konstrukcijom zidova iznutra obloženih termo slojem najbolje rezultate ima kod povremeno koriš?enih objekata.

Mešavina oba sistema može da se takodje upotrebi i time prema potrebi balansiraju osobine datog objekta koje su najpoželjnije konkretnom investitoru tj na?inu upotrebe.

Ima i još jedna sitnica tj vrlo važna stvar.

Rigips ili bilo koji sli?ni sistem poput Wieneberger (Ytong, cigla, opeka šuplji blok) koji ima strukturu nose?eg sloja zida od raznorodnih materijala sadrži u sebi hladni toplotni most po definiciji.

Taj hladni most nastao usled upotrebe 2 ili više razli?itih materijala (blok i malter su razli?itih karakteristika) je uvek prisutan samo je više ili manje prisutan a posledice su manje ili više nezgodne.

Kod unutrašnjeg postavljanja termo izolacije osim toga nastaje i hladni geometrijski toplotni most koji se prakti?no ne može izbe?i, ili je za rešenje potrebno veoma mnogo domišljatih rešenja kojima se prave hibridni zidovi.

Spoljašnje oblaganje termo izolacijom po automatizmu rešava pitanje geometrijskog hladnog mosta a kada je kontinualna izolacija poput kontaktne tankoslojne (klasi?na stiropor ili vuna) tada je i hladni most usled razli?itih materijala izbegnut.

Moj bi zaklju?ak bio da je spoljna izolacija prvi odabir kao rešenje, unutrašnja kada se mora (spomenik kulture, soliter i pojedina?ni stan, ukopan deo objekta) a ja preferiram sada nakon iskustava sa oba sistema rešenje koje je kombinacija- 2-3cm unutrašnje izolacije uz 15cm spoljne izolacije kao neki optimum koji bi ja sada odabrao za naše prose?ne (klimatske) uslove.

Na drugoj temi pominjan je Micronal kao materijal velike termi?ke akumulacije što se odli?no uklapa u osobine tipi?ne lake gradnje sa gips karton plo?ama uz unutrašnju termo izolaciju.

Time gips plo?a dobija osobinu velike termi?ke akumulativnosti i ponaša se kao klasi?an debeo zid od recimo opeke pa sloj vune ispod gips plo?e sada postaje uporediv po delovanju kao sloj sa spoljne strane zida.

Nažalost nisam imao prilike da vidim u praksi delovanje Micronal-a (BASF) ili sli?nih materijala od drugih proizvodja?a pa je ovo ?isto razmatranje na osnovu podataka sa papira i brošura.

Moze li se to resiti nekim akumulacionim zidom ,npr. trombov zid ili slicno?On bi mogao da sluzi kao akumulator i toplog i hladnog vazduha,a recimo rekuperator da radi svoj posao?





Mozes pojasniti redosled i materijale?
Poz